Najstarije drvo na svetu ima 5.000 godina! Pradeda iz Čilea je endemična vrsta i smatra se vremenskom kapsulom (FOTO)

Drvo na jugu Čilea poznato po nadimku Pradeda se trenutno nalazi u procesu određivanja starosti i trci za titulu najstarijeg.

Ali to nije najinteresantniji deo vezan za njega, jer se veruje da bi njegovo deblo prečnika 4 m i visine 28 m, moglo da rasvetli način na koji se planeta prilagodila klimatskim promenama.

Bar kada je u pitanju poslednjih 5.000 godina, jer se veruje da je toliko staro. Ovo je rekord za 150 godina veći od Metuzalemovog - 4.850 godina starog bora u Kaliforniji.

- On je jedini preživeli, nema drugih koji su imali priliku da žive tako dugo - mišljenja je Antonio Lara sa Univerziteta Austral i čileanskog centra za klimatske nauke i promene, ujedno i deo tima koji se bavi merenjem starost drveta.

Foto: profimedia

Endemična vrsta kao vremenska kapsula

Stablo Fitzroya cupressoides, vrste endemičnog čempresa se nalazi na 800 km južno od glavnog grada Santijaga. Poseldenjih godina region Los Riosa i šume u njemu su opsedali turisti da bi se fotografisali sa "najstarijim drvetom na svetu". Za čije otkriće je zaslužan upravnik šume Anibal Henrikuez još 1972. godine. Međutim, on nije želeo da ga otkriva jer je verovao da je stablo izuzetno vredno i želje da ga zaštiti od turista.

Međutim, ovako nešto nije moglo da ostane skriveno od javnosti. Vremenom za Pradedu su se zainteresovali i naučnici, koji su 2020. godine izbušili rupu uz pomoć bušilice da bi uzeli uzorak iz njega. Ali kako nisu stigli do centra, znali su da starost od 2.400 godina nije prava i da moraju da se posluže nekiom drugim načinima da bi rešili problem datovanja.

Za sada više od 80 posto analiza ukazuje da je drvo staro oko 5.000 godina, iako se čekaju još neke dodatne analize da ovo definitivno i potvrde. Pored toga, Pradeda bi prema verovanju naučnika mogao da otkrije neke vrlo bitne informacije.

- Oni su kao otvorena knjiga, a mi smo kao čitaoci koji čitaju svaki njihov prsten - rekla je Karmen Glorija Rodrigez kako prenose agencije, pomoćnica istraživača u laboratoriji za dendrohronologiju i globalne promene na Univerzitetu Austral.

Drugim rečima te stranice prikazuju sušne i kišne godine, podatke o zemljotresima i požarima i sve to u zavisnosti od širine prstenova. Stoga se Pradeda smatra vremenskom kapsulom koja može da ponudi prozor u prošlost.​