Grci veruju da je prestupna godina prokleta! Ovo nikako ne smete da radite danas, pratiće vas loša sreća

Grci, ali i neki drugi narodi, smatraju da je prestupna godina baksuzna, kao i da 29. februara ne treba sklapati brak.

Za prestupnu godinu, koja ima jedan dan više, 29. februar, mnogi narodi smatraju da je baksuzna i to od davnina. Mnogi običaji i verovanja vezuju se za ovaj dan.

Ovo su neki od njih:

Ne treba sklapati brakove

Grci smatraju veruju da posebno na ovaj dan, ali i čitave prestupne godine ne valja sklapati brakove, jer prema starim narodnim običajima neće trajati drugo.

 Sa druge strane, ukoliko mladenci ipak odluče da stanu na ludi kamen, preporučuje se da žena zaprosi muškarca, jer su tada rodne norme izvrnute i "baksuz se skida".

Ali, ako muškarac odbije, onda bi trebalo da isprazni novčanik da dokaže svoju ljubav - mora da pokloni ženi poljubac i svilene rukavice.

Foto: Shuterstock

Ne treba započinjati poslove

Smatra se da 29. februara ne bi trebalo započinjati poslove od kojih mnogo očekujete.

Mnogi poljoprivrednici i danas ozbiljno shvataju "loše znamenje" prestupnih godina, pa izbegavaju da tada bilo šta sade, jer se smatra da će biljke posađene tada, samo tada i rađati - odnosno svake četvrte godine.

Osim toga, stari su govorili da ovog dana  ne bi trebalo kupovati imanje i podizati kuće.

Foto: Shuterstock

 

Verovanja o prestupnoj godini širom sveta

U Škotskoj su ljudi verovali da se na prestupni dan veštice okupljaju da čine pakosti. Neki Škoti i dalje smatraju da decu rođenu 29. februara neće pratiti dobra sreća.

Rusi smatraju da će prestupne godine vremenski uslovi biti nepovoljni i da postoji veći rizik od smrti.

Na Tajvanu udate ćerke se vraćaju kućama ako je u pitanju prestupni mesec, jer se veruje kako lunarni mesec može doneti roditeljima loše zdravlje.

Zbog čega postoje prestupne godine?

Svaka četvrta godina je prestupna kako bi se lakše uskladila kalendarska godina sa solarnom, odnosno dužinom vremena koje je potrebno da Zemlja završi svoj put oko Sunca.

Zemlji je za to je putovanje potrebno 365 dana i 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi.

Solarna godina traje oko 11 minuta kraće od putovanja Zemlje oko Sunca, pa se zato stavio dodatni dan u kalendarsku godinu. 

Prvi koji su usklađivali kalendarsku i sunčevu godinu i dodavali jedan dan svake četiri godine bili su Egipćani. Od njih su to preuzeli Rimljani, koji su odlučili da taj dan bude 29. februar, a taj standard se usvojen je 1582. godine.