"Stari, šteta što nisi Srbin"! Izgovorio je čuvenu rečenicu Titu i umro na čudan način - njegova smrt je i danas misterija (FOTO)

Josip Broz Tito je suvereno vladao čitavom Jugoslavijom, a njegovoj politici i veštini da toliki narod drži na okupu pod slogom "bratstva i jedinstva" očaravao je čelnike brojnih država.

Gotovo niko nije smeo da mu protivreči, međutim postojao je jedna čovek koji je čuvenom državniku odsečno rekao "ne". Naime, radi se o neustrašivom Slobodanu Peneziću Krcunu.

Nemilosrdni mač revolucije i nežni otac, osnivač zloglasnog Odeljenja za zaštitu naroda u Srbiji, boem, vojnik i emotivac, komunista i pomalo nacionalista. Sve je to bio čuveni Krcun. Uvek na strani Srbije.

Tajanstvena smrt

Naime, Krcun je poginuo i saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali u Šopiću kod Lazarevca 6. novembra 1964. godine. Otkako se tragedija desila, pojavile su se glasine da se nije radilo o nesreći. Iako su glasine postajale sve jače, nikada nisu dokazane, ali se mogu čuti i skoro šest decenija kasnije. 

Oni hrabriji prepričavali su vic u kojem Tito, kada mu je saopšteno da je Krcun poginuo, pogledao na sat i rekao:

- U, majku mu, već je pola jedan?!

Foto: wikipedia

Od svojih ideala nije odstupao

Po mišljenju mnogih stručnjaka, imao je orelo hrabrosti.

- Krcun je neko kome su ispevane pesme, a kasnije u savremenim uslovima, bio je primer pravog policajca, imao oreol hrabrosti. U tim nacionalnim svojatanjima bilo je tvrdnji da je bio jedini Srbin koji je mogao i smeo Titu da lupi rukom o sto, u to nisam baš siguran, ali je svakako bio vrlo blizak najvišoj nomenklaturi - rekao je profesor fakulteta za diplomatiju i bezbednost Radojica Lazić za BBC.

Kako je izgledao odnos Krcuna i Tita?

Krcun je u ratu bio partizanski komesar i osnivač srpske bezbednosne službe, a zatim ministar policije, potpredsednik, a potom i predsednik srpske Vlade. Životni put Penezića je danas bitan, jer kroz njega možemo sagledati jedno od lica Srbije u Drugom svetskom ratu, ali i posle, tokom formiranja takozvane Titove Jugoslavije.

- Prek i osion, "hleb i otrov revolucije", čovek koji je kao ministar unutrašnjih poslova umeo da zanoći u zatvoru među zatvorenicima, predan Josipu Brozu i onome što je on u njegovim očima predstavljao, do kraja. U arhivskoj građi koju čuva užički Arhiv otkriva se kao nežan, brižan supružnik. U javnosti vatren, u privatnom životu blag i posvećen - ocenjuje Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva u Užicu za BBC.

Krcun je imao značajnu ulogu u likvidacijama ostataka kvislinških formacija i četničkih snaga, gušenju pobuna, kao i kasnije, u obračunu sa pristalicama Informbiroa, kao prvi čovek Ozne, a kasnije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Foto: profimedia

Dva pokreta otpora - četnički i partizanski - borili su se i ubijali međusobno tokom Drugogo svetskog rata, sa druge strane ratovali su i sa Nemcima! Saveznici od 1943. godine staju na stranu partizanskog pokreta, što je važna podrška za njihovu konačnu pobedu na prostoru bivše Jugoslavije.

- Istoriju najčešće pišu pobednici i da se razumemo, partizani su na kraju rata imali obavezu da se razračunaju sa ogromnim bandama koje su bile odmetnute po šumama, uključujući sve ostalo što se dešavalo po drugim republikama - kaže Lazić.

Kada je počeo Drugi svetski rat, Penezić je imao 22, a Tito 48 godina

- Čitavu generaciju srpskih momčića zanela je ideja ravnopravnosti i pravde, a odista, poteklo je mnogo krvi i Titovih sledbenika i Titovih protivnika. I jednih i drugih, najviše Srba, i to je naša nacionalna tragedija. Krcuna posmatram u kontekstu te tragedije, u ulozi počinioca, ali i žrtve, u jednom širem filozofskom kontekstu - navodi Marković.

Sa samo 19 godina mladi Užičanin i brucoš Poljoprivrednog fakultet pridružio revolucionarnom komunističkom pokretu, kao i brojni njegovi vršnjaci. Bio je željan pravde, te je zbog učešća na demonstracijama povodom šestomesečnog pomena patrijarhu Varnavi uhapšen 1937. godine. Interesantna je činjenica da će dve decenije kasnije baš on učestvovati u proglašavanju poglavara Srpske pravoslavne crkve, patrijarha Germana, kao ministar policije.

Učestvovao u mnogim bitkama

Titovu sliku je, navodno, tokom celog rata nosio u unutrašnjem džepu vojničke bluze. Krcun se borio u mnogim bitkama, između ostalih na Sutjesci, ali je istovremeno napredovao i u partijskoj hijerarhiji. Više mu je priličila uniforma, no civilno odelo, pišu biografi.

A onda je u leto 1944, na ostrvu Vis dobio zadatak da formira Odeljenje za zaštitu naroda u Srbiji - Ozna - bezbednosnu kontraobaveštajnu službu nove Jugoslavije. Šef mu je bio Aleksandar Ranković.

Foto: BIA

Krcun je imao nezaobilaznu ulogu u sistemu masovne represije prema političkim protivnicima, prisutnom prilikom ustoličenja komunističkog režima, ocenjuje istoričar Srđan Cvetković.

- Kada govorimo o likvidacijama bez suđenja, o montiranim procesima, o slanju ljudi na Goli otok, ne možemo a da ne govorimo i o Krcunu, koji je u tom periodu bio na čelu republičke Ozne. Ipak bi bilo nepošteno pripisati njemu sve ove zločine, jer su iznad njega bili i Aleksandar Ranković i usko partijsko rukovodstvo i na vrhu piramide sam Tito - izjavio je Cvetković.

Bio je pravi otac

Penezićev sin Srđa, reditelj koji je dugo živeo u Americi i tek se nedavno vratio u Srbiju, za oca kaže da je bio upravo to - otac.

- Bio je veoma pažljiv, učio me je da, između ostalog, vozim bicikl i ja to pamtim, a razna mišljenja o njemu vrlo pozitivna i vrlo negativna, ostavljam tim ljudima. Nadam se da će ih prevazići, jer od njega ne bi trebalo praviti ni kult, ni najgoreg čoveka na svetu, jer je bio čovek od krvi i mesa - naveo je naslednik Penezića.

Foto: wikipedia

List "Mladost"

Ivan Ivanji, Titov prevodilac i hroničar jugoslovenskog doba, pisao je o Krcunu kao "saradniku" u političkom nedeljniku Mladost koji je izlazio 1950-ih. Penezić je tada na mestu ministra policije, a kasnije premijera Srbije, a Ivanji ga u Vremenu opisuje kao "tragičnu ličnost".

- I da odmah kažem: Krcun nije bio nikakav cenzor, nego veoma koristan saradnik, jer je uprkos neverovatnoj količini alkohola koju je trošio nisam više nikoga u životu sreo ko je tako brzo tako mnogo pio - imao još uvek fenomenalno pamćenje - piše Ivan i dodaje:

- Na osnovu sitnih detalja šala oko vrata, olovke na stolu, nekog lica u pozadini, pejzaža - tumačio je fotografije bez ikakvih beleški u pozadini, prepoznavao ko je ko i kada je otprilike snimljena.

Razlaz sa Titom: Stari,šteta što nisi Srbin

Krcun je najviše sarađivao sa Aleksandrom Rankovićem, što je vuklo korene iz rata, a i po prirodi poslova koje su obavljali u novoj državi.

- Prema političarima iz drugih republika umeo je da bude oštar na jeziku, a pod njegove britke opaske naletala je i ličnost Josipa Broza. Zna se vrlo dobro da mu je jednom odbrusio: Stari sve ti je dobro, samo šteta što nisi Srbin - podseća Marković.

I istče da je i sam Penezić u jednom momentu osetio da je bio iskorišćen i izdan.

- Kada politički sazreva, naročito šezdesetih godina prošlog stoleća, shvata da se sudbina Srbije mora krojiti u Srbiji, ali ne van jugoslovenskog konteksta. To je jako važno kao pouka. Međutim, kako kaže naš narod: 'Nije mu se dalo', a dodajem da ni on mnogima nije dopuštao - ocenjuje Marković.

Foto: profimedia

Kako je izgledao poslednji susret Tita i Krcuna?

On se navodno odigrao krajem 1963, godinu pre Krcunove smrti, kada je Tito njega i Rankovića pozvao na Brione. Penezić je navodno Brozu rekao da je nekorektan prema Srbima poslednjih godina, da ih udaljava od sebe i upitao kako to da su mu sumnjivi svi Srbi, istaknuti ratni komandanti.

- Tito se, prema svedočenjima, naljutio i hteo da se udalji, a Krcun mu je dobacio: "Jedino ne znam kad će doći red na nas dvojicu", misleći na sebe i Rankovića - opisuje istoričar Venceslav Glišić.

Krcunova smrt do danas nije razjašnjena

Prema zvaničnoj verziji, Krcun je pred polazak na partijsku konferenciju u Užicu dobio novi automobil. Usput ih je uhvatio pljusak i zbog blata na putu, auto je proklizao, a vozač Milorad Lomić izgubio kontrolu. Auto se kretao brzinom od 130 kilometara na sat, sletelo s puta i udarilo u drvo, piše BBC.

Sa Krcunom je poginuo i njegov dugogodišnji saborac Svetolik Lazarević Laza, a u automobilu je bila i Olga Živković. Posle vesti o nesreći, počele su da kruže priče da je Krcun ubijen. Tito je, navodno, tu tezu podržao, rekao je Srđa Penezić u jednom intervjuu.

Foto: wikipedia

Posle Krcunove smrti, zazvonio je kućni telefon i neko se predstavio kao da zove iz "kabineta maršala Tita". Tada 12-godišnjak, Srđa je mislio je da se radi o neslanoj šali, ali je njegova majka uzela slušalicu i nastavila razgovor. Nekoliko dana kasnije je otišla na sastanak kod Tita, što će Srđa saznati mnogo godina kasnije od književnika Dobrice Ćosića u Njujorku.

- Dobrica mi je tad rekao da mu je majka pričala da je ta poseta Titu bila bukvalno da ga ona pita da li ima neke istine u tome da je moj otac ubijen. Drugim rečima, ona je to govorkanje uzimala dovoljno ozbiljno - ispričao je Penezić mlađi 2016. godine.

Usledio je neočekivan Titov odgovor.

- Zanimljiv je Titov odgovor, koji je sigurno lažan jer je bio veliki manipulator, on je rekao `Jeste, ubio ga je Ranković` i moja majka je shvatila da je to neistina - dodao je Srđa Penezić.

Tito nije bio na sahrani tadašnjeg srpskog premijera, već je tog dana primio holivudskog glumca Kirka Daglasa. A porodici Penezić je poslat telegram saučešća.