ZA SVE ONE KOJI NE VOLE VODU! Ovo su zdrave zamene, HIDRATACIJA BEZ DODATNIH KALORIJA!

Postoje ljudi koji nisu u stanju da popiju potrebnu količinu vode

Iako većina stručnjaka savetuje da bi svaki čovek trebao popiti čak osam čaša vode dnevno radi zdravlje, postoje ljudi koji, jednostavno, nisu u stanju popiti toliku količinu vode. Možda vam zvuči čudno, ali veliki broj ljudi zaista ne voli piti običnu vodu i jedino je piju kada su žedni, a tokom dana im, jednostavno, ne padne na pamet, jer postoji mnogo ukusnijih opcija od vode.

Štetne kalorije

Začkoljica je u tome da većina pića koje pijemo ne bismo li utolili žeđ, a koja nisu voda, sadrže šećere i ostale ne baš zdrave sastojke, koji obično štete našem organizmu i na taj način unosimo nepotrebne štetne kalorije. Na svu sreću, postoji nekoliko načina da ostanete hidrirani. 

Ako tokom dana jedete mnogo svežeg voća i povrća, onda se ne trebate previše brinuti zbog pijenja vode, jer vi na neki način jedete vodu. Jedno istraživanje otkrilo je da voće i povrće značajno mogu pospešiti hidrataciju organizma.

Da biste poboljšali hidrataciju bez obične vode, možete piti kiselu ili soda vodu. Najveći mit u vezi s gaziranom vodom je što se veruje da ona oduzima kalcijum iz kostiju, a to nije tačno.

Napravite sami

Foto: Shutterstock

Aromatizovana voda - ovde ne mislimo na one flaširane vode raznih ukusa nego na one koje ćete napraviti sami, jer to, zaista, nije teško. Sve što treba uraditi jeste da u bokal s vodom nasečete svoje omiljeno voće, dodate malo mente ili bosiljka, promešate i stavite u frižider preko noći.

Voćni sokovi

Voćni sokovi, koji su, zaista, puni šećera, donose vam više štete nego koristi. Slobodno se mogu okarakterisati kao gazirani sokovi bez mehurića, jer nisu ništa zdraviji, čak i oni sokovi na kojima piše da nemaju dodanih šećera, sadrže određenu količinu fruktoze i ne sadrže vlakna pa bi ih trebalo zaobići. 

Posledice dehidratacije

Dehidratacija se javlja kada telo gubi više vode nego što se unosi u organizam, a često je popraćena poremećajima ravnoteže elektrolita – posebno neravnotežom natrijuma i kalijuma. Gubitak telesne vode, koji iznosi skoro 1 posto telesne težine, uobičajeno se nadoknađuje u roku od 24 sata. Žeđ nas stimuliše na unos tekućine pa više pijemo, a istovremeno se smanjuje gubitak vode putem bubrega (smanjeno mokrenje). Ako su gubici veći od toga, mogu se pojaviti telesne ili kognitivne poteškoće te može doći i do narušavanja termoregulacije i kardiovaskularnih funkcija.