Za POSPANOST je krivac PROLEĆNI UMOR, a spas je u ove TRI STVARI!

Umor koji osećamo ovih dana prouzrokovan je smenom godišnjih doba; poznat je i kao prolećni sindrom, budući da nije bolest već samo skup različitih fizioloških i psiholoških simptoma. Najbolji i najefikasniji lek je umerena i kontinuirana fizička aktivnost, boravak na suncu, te pojačan unos mladog povrća i voća

Pospanost, malaksalost, nedostatak koncentracije i energije, bolovi u mišićima, vrtoglavica i otoci na člancima, simptomi su prolećnog umora koji ovih dana muči mnoge. Njega uzrokuje smena godišnjih doba, a poznat je i pod nazivom prolećni sindrom, budući da nije bolest već samo skup različitih fizioloških i psiholoških simptoma. Nije poznat razlog zbog kog se javlja, ali se u poslednjih nekoliko godina sve više pominju hormoni kao uzročnici ove vrste umora.

Kako nastaje?

Tokom zime dani su kraći, nema mnogo sunčeve energije i proizvodnja hormona serotonina, odgovornog za osećaj zadovoljstva i sreće je smanjena. Kada ovog hormona nema u dovoljnoj količini, na scenu stupa melatonin - hormon zadužen za spavanje. Dolaskom proleća njihov balans se menja i telu treba vremena da se prilagodi.

Foto: Shutterstock

Za oscilacije u krvnom pritisku posebno su odgovorne česte promene spoljnih temperatura koje negativno utiču na organizam, te dovode do letargičnosti i pospanosti, kao vrlo prepoznatljivih simptoma prolećnog umora.

Ovoj listi treba pridodati i vrtoglavice, glavobolje, migrene, ali i probleme sa snom, a dobra stvar je da prolećni umor ne traje dugo i prestaje da nam zadaje muke čim se nivo serotonina u organizmu stabilizuje.

Oporavak

Najbolji i najefikasniji lek je umerena i kontinuirana fizička aktivnost, a preporuka lekara je da svako prilagodi vežbe stanju organizma i zdravlja. Nikako se ne treba nepripremljeno zaletati sa vežbama, recimo odmah igrati fudbal, jer takvim ponašanjem može da se postigne kontraefekat i da se izazovu čak i neke neželjene posledice. Pola sata laganog trčanja, šetnje ili vežbanja u prirodi sasvim je dovoljno da pokrenete organizam i poboljšate cirkulaciju.

Stručnjaci takođe preporučuju da bar 15 minuta u toku dana provedete na suncu kako biste telu obezbedili dovoljne količine vitamina D.

Foto: Shutterstock

I dobar san je veoma važan, jer obezbeđuje oporavak organizma koji se u toku dana intenzivno "troši" na adaptaciju.

Iće i piće

Kada je reč o ishrani, najčešće se predlaže pojačan unos mladih izdanaka povrća kao što su mladi luk, vrhovi koprive, blitva, zelje ili bebi spanać. Na meniju treba da se nađu salate i variva od mladog povrća obogaćena integralnim žitaricama. Recimo, kelj, kupus ili brokoli mogu da budu osnov čorbe kojoj možete da dodate ječam, ovas, proso ili heljdu, a ne zaboravite ni kvalitetne masnoće poput hladno ceđenog maslinovog ulja.

Foto: Shutterstock

Pritom treba piti i dovoljno vode, a posebno treba obratiti pažnju da osećaj žeđi slabi kod ljudi iznad 70 godina. Izvor tečnosti može da bude mineralna voda koja nije jako gazirana, ali sadrži veće količine minerala poput magnezijuma.

Pomažu i čajevi i biljni ekstrakti. Standardizovani ekstrakti se dodaju u vodu, sok, čaj i jelo, a onaj od korena maslačka je najbolji prolećni detoks, jer čisti organizam i ujedno je probiotik. Pomažu i ekstrakti koprive, rastavića ili breze, koji su pravo osveženje za bubrege.

Korisni vitamini i minerali

Za ublažavanje simptoma prolećnog umora mogu da pomognu različiti vitamini i minerali...

Foto: Shutterstock

1. Vitamin C - Reč je o vrlo snažnom antioksidansu prisutnom u paprici, citrusnom voću, šipku i lisnatom zelenom povrću poput blitve, kelja i spanaća.

2. Vitamini B grupe - Reč je o vitaminima koji pozitivno deluju na raspoloženje, smanjuju razdražljivost i umor jer imaju važnu ulogu u oslobađanju energije iz hrane, a ujedno doprinose normalnoj funkciji nervnog sistema. Nalaze se u mesu, ribi, integralnim žitaricama, mahunarkama, pšeničnim klicama.

3. Vitamin E - Ovaj vitamin poboljšava cirkulaciju, neutrališe delovanje slobodnih radikala i jača imuni sistem. Bogati izvori vitamina E su biljna ulja poput suncokretovog, semenke badema, kikiriki i jaja.

Foto: Shutterstock

4. Magnezijum - Magnezijum je mineral neophodan za pravilan rad srca, mišića i nerava i učestvuje u više od 300 metaboličkih procesa. Naći ćete ga u pasulju, grašku, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i crnoj čokoladi.

5. Gvožđe - Ovaj mineral učestvuje u transportu kiseonika, rastu i deobi ćelija, a njegov nedostatak uzrokuje anemiju, umor i smanjenje radnih sposobnosti. Najbolji prirodni izvori gvožđa su iznutrice, crveno meso, jaja, lisnato povrće, mahunarke, riba. Odličan izvor je zeleno lisnato povrće poput blitve, kelja ili spanaća, koji sadrže i vitamin C potreban za resorpciju gvožđa.

Narodni NAPITAK protiv KAŠLJA i BRONHITISA! ČUDOTVORNI recept pomaže kod mnogih BOLESTI PLUĆA!

JEDE mi se NEŠTO SLATKO! Tri razloga zašto popodne RASTE ŽUDNJA!