PODMUKLOST je njegovo DRUGO ime! ONKOLOG otkriva sve što treba da znate o raku PANKREASA!

U ranim fazama karcinom pankreasa ne izaziva simptome, a kada se oni jave, tada je bolest već uzela maha, tj. dala metastaze, i to najčešće na jetri, plućima...

Karcinom pankreasa je jedan od najagresivnijih, a u prilog tome govori činjenica da su brojke učestalosti i smrtnosti od ove bolesti približne. Podmuklost je njegova glavna osobina, što znači da osobe koje su u riziku treba da vode računa o načinu i stilu života, da idu ne redovne lekarske preglede i da, ukoliko primete ijedan simptom, ne oklevaju, već se obrate nadležnom lekaru, kaže onkolog dr Jelena Radić sa Instituta za onkologiju Vojvodine.

- U ranim fazama karcinom pankreasa ne izaziva simptome, a kada se oni jave, tada je bolest već uzela maha, tj. dala metastaze, i to najčešće na jetri, plućima... Kod oko 80 do 90 odsto pacijenata se dijagnostikuje u četvrtom, metastatskom stadijumu bolesti. Drugi problem je to što i kada daje simptome, radi se o nespecifičnim, opštim tegobama, kao što su slabost, malaksalost, gubitak apetita, gubitak telesne težine, nadimanje, problemi sa varenjem, bolovi u kičmi, svrab kože, tako da pacijenti izgube još više vremena dok se ne posumnja na ovu opaku bolest. Jedan od nespecifičnih simptoma je i depresija, praćena suicidnim idejama i izraženom nervozom - objašnjava dr Jelena Radić.

Foto: Shutterstock

Pored nespecifičnih, javljaju se i specifični simptomi, kao što su pojasni bolovi, bolovi ispod oba rebarna luka, sa širenjem u leđa, žutica, tamna mokraća (boje "koka-kole") ili svetla stolica, pojava upale vena u nogama. Novodijagnostikovana šećerna bolest ili promena u vrednosti šećera u krvi kod dugogodišnjih dijabetičara takođe mogu da pobude sumnju, dodaje onkolog.

Šta sve spada u faktore rizika? Koliku ulogu igra genetika?

- Faktori rizika povezani su sa genetikom i načinom života. Više od 80 odsto karcinoma pankreasa nastaje sporadično, kao posledica mutacije gena usled izloženosti određenim štetnim faktorima. Najčešći faktori rizika su pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost, izlaganje teškim metalima. Manje od 10 odsto maligniteta je povezano sa nasleđem i javlja se i u sklopu određenih genetskih sindroma, odnosno mutacija gena povezanih sa rakom debelog creva, ali i dojke i jajnika, dok familijarna forma naslednog pankreatitisa povećava rizik za nastanak raka 26 do 87 puta.

Foto: Shutterstock

Da li postoje određene hronične bolesti koje mogu da budu uvod u kancer, poput pankreatitisa?

- Hronični pankreatitis je jedan od najčešćih faktora rizika za razvoj karcinoma. Tu je i šećerna bolest tip 2, s tim što je treba razlikovati kao nezavisni faktor rizika od dijabetesa kao ranog simptoma karcinoma. Zanimljivo je što se u poslednje vreme pojedine bolesti zuba povezuju sa ovim karcinomom, kao i to da osobe sa krvnim grupama A, AB, B češće obolevaju od osoba sa krvnom grupom 0. Takođe Helicobacter pylori, hepatitis B, i HIV infekcije mogu biti povezane sa razvojem tumora.

Kako izgleda lečenje? Šta može da se preduzme kad se simptomi već jave?

- U lečenju učestvuje multidisciplinarni onkološki tim koji čine hirurg, onkolog i radioterapeut. U ranoj fazi bolesti koja je ograničena samo na pankreas pacijenti se operišu, a nakon toga mogu da budu podvrgnuti zaštitnoj hemio i radioterapiji. Ukoliko je bolest granično uznapredovala, može se dati hemioterapija/radioterapija da se bolest smanji i dovede u operabilno stanje, dok se kod pacijenata sa lokalno uznapredovalom i metastatskom bolešću hemioterapija daje radi stabilizacije bolesti. Petogodišnja stopa preživljavanja je oko pet odsto i raste na 20 odsto kod pacijenata kojima je urađena radikalna operacija i primenjeni hemioterapija i zračenje. Nažalost, kod 80 odsto pacijenata nakon operacije i postoperativne terapije bolest se vrati. Važno je reći da je veoma bitna i mentalna snaga, volja, koja u velikoj meri utiče na dalji kvalitet života, pa i na sam ishod lečenja. Zato, ukoliko je potrebno, pored lečenja maligne bolesti, ne oklevajte da potražite psihološku podršku.

Foto: Shutterstock

Koliko se lekova koristi u Srbiji i da li to može da se poboljša?

- Kod nas se u lečenju koriste svega tri citostatika, pojedinačno ili u kombinaciji u sklopu određenih hemioterapijskih protokola. Nažalost, nije dostupna ciljana biološka, kao ni imunoterapija koja se daje po svetskim i evropskim preporukama. Tokom ove godine u našoj zemlji značajno je unapređeno lečenje pacijenata sa rakom debelog creva, dojke, bubrega, te se nadam da će uskoro biti napretka u tretmanu karcinoma pankreasa.