Možemo li zaista POSTATI ZAVISNI od SLATKIŠA? Nutricionista ima odgovor!

Ne postoje dobri ili loši šećeri, razlika je samo u količini...

Čokolade, gazirani sokovi, slatkiši... i sve namirnice koje sadrže rafinisane šećere mogu izazvati zavisnost, a o njima se često pravi i fama kao o “neverovatnom i nezaobilaznom” zadovoljstvu i poroku koga ćemo se poslednjeg odreći. Nutricionisti Ivana Mišić i Dijana Radetić daju nekoliko korisnih saveta koji vam mogu pomoći da pobedite zavisnost od slatkiša i samim tim poboljšate svoje zdravlje. 

- Mozgu je potrebno tridesetak minuta da prepozna vrstu šećera koja se unosi u organizam i prema tome ih adekvatno rasporedi u telu. Ne postoje dobri ili loši šećeri, razlika je samo u količini. Kada jedemo slatkiše, koji su u najvećoj meri prosti šećeri, što znači da ih naš organizam brzo razloži i oni brže od složenih šećera završe u našoj cirkulaciji, ako ih mi ne iskoristimo u nekom kraćem roku oni odlaze u zalihe u vidu masnog tkiva - objašnjava Mišić.

Foto: Shutterstock

Potreba za slatkišima dosta zavisi i od našeg psihološkog stanja, vrlo često posegnemo za slatkišima kada se ne osećamo najbolje, dodaje nutricionista. Ovo je u stvari jedan od načina da se čovek oseti u trenutku "bolje". I time upadate u začarani krug, jer slatkiši postaju primarni način regulisanja osećanja, tj. postaju uteha.

Kako se rešiti zavisnosti od slatkiša?

Najbolji način da se rešimo zavisnosti od slatkiša jeste da se pravilno hranimo, da unosimo dovoljno proteina, zdravih masti i složenih ugljenih hidrata, samim tim potreba za brzom energijom - prostim šećerom će biti smanjena.

- Kada smo neko vreme na zdravoj ishrani nakon toga će nam se promeniti ukus slatkiša, biće nam prenaglašeno slatko ili slano i samim tim nam neće prijati kao ranije - savetuje nutricionista.

Foto: Shutterstock

Jedan od načina je i da eliminišemo iz kuće sve slatkiše i slaniše, tako da u kriznim situacijama budemo prinuđeni da izaberemo zdraviji obrok.

- Telu je potrebno vreme da se navikne na novu ishranu, koja mu prija, a vama da usvojite zdrave navike i uživate u obrocima - sugeriše Ivana.

Zabranjeno voće

Rafinisani šećeri su, između ostalog, čest uzrok gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, karijesa, dijabetesa..., a nutricionista dijetetičar Dijana Radetić naglašava da treba diskvalifikovati veštačku predstavu o slatkišima kao neizbežnom i vrhunskom zadovoljstvu.

- Pravi se fama o slatkišima kao “neverovatnom i nezaobilaznom” zadovoljstvu i poroku koga ćemo se poslednjeg odreći. Istina je da oni realno nemaju nikakav nutritivni značaj za naš organizam, da su prazne kalorije koje konačno izazivaju zavisnost, osećaj krivice i narušavaju zdravlje. Naravno, ne treba biti sto posto isključiv, već umeren, jer se putem isključivosti “zabranjenom voću” uvećava značaj – kaže Dijana Radetić i savetuje:

Foto: Shutterstock

* Odredite vreme za slatkiše. Neka to bude mali dezert posle zdravog obroka ili deo užine

* Odredite količinu, tj. "grickajte kao miš" - kada se gricka polako, pojede se manja količina, a uživanje je veće

* Umesto kupovnih slatkiša pravite kolače, slatke pite, kiflice... Tako sami kontrolišete, umanjujete ili čak ukidate unos dodatog rafinisanog šećera

* Kada su u pitanju specijalne prilike i praznični dani – nema zabrane, samo kontrola količine