Kako je uklanjanje dlaka postalo simbol ženstvenosti: Žašto su žene počele da se briju i kada

U modernom svetu, uklanjanje dlaka sa tela za mnoge žene je postalo rutina, neupitni ritual koji se povezuje sa higijenom, negom i, pre svega, ženstvenošću.

Međutim, pogled u istoriju otkriva da ova praksa nije prirodna niti univerzalna, već je složena priča o klasnim razlikama, promenljivim idealima lepote i, iznad svega, o kontroli.

Antika: Higijena i status

Foto: Shuterstock

Prvi tragovi svesnog uklanjanja dlaka, depilacije, sežu hiljadama godina unazad, a razlozi su bili daleko od onih koje danas poznajemo.

U starom Egiptu, glatko telo bez ijedne dlake smatralo se vrhuncem higijene, čistoće i društvenog statusa.

Egipćani, i žene i muškarci, koristili su oštrice od bakra i bronze, ali i pumice i posebne paste napravljene od meda i šećera, tehniku poznatu kao šećerna depilacija.

Uklanjanje dlaka bilo je način da se telo zaštiti od parazita, ali i jasan signal da je osoba pripadnik elitne klase.

Slično tome, u antičkoj Grčkoj i Rimu, glatko telo smatralo se odrazom ideala lepote i mladosti. Dlakavost se povezivala sa "varvarima", dok je glatkoća bila znak civilizovanosti.

Rimljanke su koristile britve, pincete i kreme na bazi smole, a ove rituale često su obavljale ropkinje, što je još jednom podvlačilo klasnu dimenziju.

Srednji vek i renesansa: Mesta gde raste kosa

Foto: Shutterstock

Tokom srednjeg veka, praksa uklanjanja dlaka je pala u drugi plan, ali se vratila na scenu u punom sjaju u elizabetanskoj Engleskoj.

Pod uticajem kraljice Elizabete I, visoko čelo postalo je simbol lepote i intelekta. Žene su koristile orahovo ulje, pa čak i žilet, da bi obrijale dlake sa čela i uklonile obrve, stvarajući izgled koji je bio daleko od današnjih standarda, ali je bio vrhunac tadašnje mode.

Kompanije stvaraju standard

Foto: Shutterstock

Najvažnija prekretnica dogodila se u 20. veku. Sa pojavom prvog ženskog brijača kompanije Džilet 1915. godine, promenila se ne samo tehnologija, već i percepcija.

Po prvi put, reklame su počele da predstavljaju dlake ispod pazuha kao "neprihvatljive" i "neženstvene", a rešenje je, naravno, bio njihov novi proizvod.

Razlog za ovu naglu promenu bila je moda. Haljine bez rukava su postale popularne, izlažući pazuhe javnosti.

Nakon Drugog svetskog rata, sa pojavom bikinija i sve kraćih suknji, telo je bilo sve izloženije, a oglašivačke kampanje su pojačale pritisak, povezujući glatku kožu sa slobodom, seksualnošću i, najvažnije, sa ženstvenošću.

Borba za izbor

Foto: Shutterstock

Danas, opcije za uklanjanje dlaka su brojne, od lasera do voska i šećerne paste. Međutim, savremena praksa je i dalje duboko ukorenjena u reklamnim kampanjama iz 20. veka.

Ipak, sve veći broj žena preispituje ovaj standard kroz pokret za prihvatanje tela (body positivity). Neke s ponosom odbijaju da briju dlake, dok druge to nastavljaju da rade iz navike ili ličnog izbora.

Uklanjanje dlaka je, dakle, kompleksna pojava koja u sebi nosi tragove drevne higijene, klase, marketinga i društvenih očekivanja.

Konačno, borba nije u tome da se dlake uklone ili ne, već da se izbor vrati onima kojima i pripada, ženama.