Njene džempere nosile su Jovanka Broz i kraljica Elizabeta II: Srpsko pletivo koje je postalo svetski brend

Danas je u 91. godini sahranjena Dobrila Smiljanić, kreatorka koja je uz pletilje iz Sirogojna tradicionalne vunene džempere pretvorila u jedan od najpoznatijih srpskih brendova u svetu.

Dobrila Smiljanić rođena je 5. septembra 1935. godine u selu Radobuđa kod Arilja, u porodici koja je živela od rada na zemlji. 

Postavila je temelje muzeja "Staro selo", jedinog muzeja na otvorenom u našoj zemlji. Za svoj rad dobila je brojna priznanja, među kojima je i Uneskova nagrada za životno delo.

Foto: Instagram

Odrastala je u sredini u kojoj su ručni radovi i pletenje bili sastavni deo svakodnevice, pa je još kao devojčica bila okružena vunom, iglama i veštinama koje su žene u selu prenosile s kolena na koleno.

Foto: Rina

Kretorka je školu je završila je u Užicu, a obrazovanje je kasnije nastavila u Beogradu, gde je stekla ekonomsko znanje.

Upravo spoj tog životnog iskustva iz detinjstva i kasnijeg obrazovanja kasnije će odigrati važnu ulogu u njenom radu i razvoju ideje o očuvanju i modernom predstavljanju tradicionalnih zanata.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka dolazi u Sirogojno, gde se uključuje u organizovanje ženske domaće radinosti.

Već 1962. godine pokreće proizvodnju ručno pletene odeće u okviru zemljoradničke zadruge i oko sebe okuplja žene iz sela i okolnih mesta koje su imale veštinu pletenja, dajući im priliku da svoj rad pretvore u organizovanu proizvodnju.

Ona je osmišljavala krojeve i motive, dok su pletilje iz Sirogojna, prateći njene skice i ideje, ručno izrađivale džempere.

Tako su žene na selu dobile svoj izvor prihoda.

"Zlatne" niti zlatiborske vune

Foto: Rina

Na visoravnima Zlatibora, gde su zime oduvek bile oštre, a vetrovi uporni, nastala je jedna od najprepoznatljivijih priča srpskog zanatstva.

Sirogojno džemperi nisu samo komad odeće, oni su spoj planinskog života, strpljivog rada i umeća koje se prenosi generacijama.

Sve počinje od vune. U planinskim selima oko Sirogojna ovce su vekovima davale materijal koji je štitio ljude od hladnoće. Ali, ono što je ovu vunu pretvorilo u nešto posebno jeste ruka pletilja. Njihove igle nisu samo pravile džempere, stvarale su male umetničke kompozicije od niti.

Motivi su tipični za planinsko selo

Foto: Shutterstock

Motivi koji se pojavljuju na džemperima često su inspirisani prirodom: cvetovi planinskih livada, grane, ptice ili stilizovani oblici koji podsećaju na stare narodne ornamente.

Svaki džemper nastaje polako, red po red, i u tom procesu svaka pletilja ostavlja deo sopstvenog stila. Zato dva komada gotovo nikada nisu potpuno ista.

Posebna vrednost ovih džempera krije se u činjenici da se rade ručno. Dok savremena industrija proizvodi hiljade identičnih komada odeće, sirogojnski džemper nastaje u ritmu ljudskih ruku. To znači da je u svaki komad utkano vreme, pažnja i iskustvo.

Foto:  

Foto: Rina

Zbog toga su ovi džemperi vremenom postali mnogo više od praktične zimske garderobe. Oni su simbol jednog načina života, sporijeg, bližeg prirodi i tradiciji. Kada neko obuče ovakav džemper, kao da na sebi nosi mali deo planine.

Razlog za višu cenu je to što su džemperi ručno pleteni od kvalitetne vune, često sa unikatnim motivima, a svaki komad nosi i potpis pletilje koja ga je izradila. 

Upravo ta autentičnost učinila je da ovi džemperi pređu granice Srbije. Ljudi širom sveta prepoznaju njihovu toplinu i posebnost, jer u njima nema masovne proizvodnje ni hladne uniformnosti. Postoji samo vuna, igle i vešte ruke koje stvaraju nešto trajno.

Džemperi koji žive na više kontinetnata

Sirogojno džemperi, nastali u zlatiborskom selu Sirogojno, vremenom su osvojili i svetsko tržište, pa su se nosili i prodavali u modnim centrima poput Pariza, Rima, Londona, Njujorka i Tokija, ali i u brojnim evropskim zemljama gde je cenjen ručni rad i autentičan dizajn.

Foto: profimedia

Prodavali su se čak i na njujorškoj Petoj aveniji, jednom od najpoznatijih modnih mesta na svetu. Njihovu autentičnost i kvalitet prepoznale su i mnoge poznate ličnosti, među kojima su bile britanska kraljica Elizabeta II, Nensi Regan i Jovanka Broz.

U vremenu kada se moda menja iz sezone u sezonu, sirogojno džemperi ostaju verni svojoj suštini. Oni podsećaju da prava vrednost često nastaje daleko od velikih gradova, tamo gde tradicija i rad stvaraju stvari koje traju decenijama.