Srce može da bude i 10 godina starije od vas: Doktorka otkrila kako da ga "podmladite" - 4 stvari su ključne

Ako ste se ikada zapitali koliko je zapravo staro vaše srce, stručnjaci sada otkrivaju kako to možete saznati, a rezultati mogu biti iznenađujući.

Vaše srce je možda starije nego što mislite. Istraživanja pokazuju da prosečna starost srca kod mnogih Amerikanaca četiri do sedam godina viša od njihove stvarne starosti, dok kod osoba nižeg socioekonomskog statusa ta razlika može dostići i deset godina.

Ako je starost srca veća od hronološke, to može da skrati životni vek. To znači da srce brže stari usled faktora kao što su visok krvni pritisak, povišen holesterol i nedostatak fizičke aktivnosti, piše Business Insider.

Alat za računanje starosti srca

Kardiolog Sadija Kan osmislila je onlajn alat koji pomaže ljudima da bolje razumeju zdravlje svog srca.

Reč je o kalkulatoru starosti srca, koji umesto apstraktnih procenata rizika izračunava stvarnu starost vašeg srca na osnovu važnih faktora poput pušenja, krvnog pritiska i nivoa holesterola. Ovaj alat pruža jasniju sliku o stanju srca, jer ako je starost srca nekoliko godina veća od hronološke, to može da bude znak da je vreme za promenu životnih navika i posetu lekaru.

Istraživanja pokazuju da je srce žena, u proseku, četiri godine starije od njihove stvarne starosti, dok je kod muškaraca ta razlika često i veća, čak sedam godina. Ono što zabrinjava jeste da osobe sa nižim primanjima i obrazovanjem imaju značajno veći rizik. Njihova starost srca može da bude i do deset godina veća od stvarne.

Ovi podaci jasno pokazuju da socioekonomski status ima veliki uticaj na zdravlje srca, jer su ljudi izloženi lošijim životnim uslovima često skloniji kardiovaskularnim problemima.

Saveti za zdravo srce

Zdrava ishrana

Fokusirajte se na uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, nemasnim proteinima i zdravim mastima (npr. iz maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe). Izbegavajte zasićene masti, trans masti, prekomerni unos soli i šećera.

Redovna fizička aktivnost

Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno (npr. brzo hodanje, vožnja bicikla), ili 75 minuta intenzivnog vežbanja. Fizička aktivnost pomaže u regulisanju krvnog pritiska, holesterola i telesne težine.

Kontrola stresa

Hronični stres može negativno da utiče na srce. Praktikujte tehnike opuštanja poput dubokog disanja, meditacije, joge ili jednostavno izdvajanja vremena za odmor i aktivnosti koje vas ispunjavaju.

Redovni pregledi i prestanak loših navika

Redovno proveravajte krvni pritisak, nivo šećera i holesterola u krvi. Ako pušite najbolje je da prestanete, jer pušenje značajno povećava rizik od srčanih bolesti. Izbegavajte prekomerno konzumiranje alkohola.