Zašto svaka treća osoba ima glavobolju? Ovo su pravi uzroci vaših bolova - lekovi pogoršavaju stvar

Glavobolja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka i mnogima ozbiljno narušava kvalitet života. Iako su epizode često kratkotrajne i bezopasne, veliki broj ljudi se bori sa čestim, intenzivnim ili dugotrajnim oblicima bola.

Nova svetska analiza pruža mnogo bolji uvid u to koliko su glavobolje rasprostranjene i koliko utiču na svakodnevni život

Najnoviji globalni podaci pokazuju da glavobolja nije samo lična neprijatnost, već i značajan javnozdravstveni problem. Studija objavljena u časopisu Lancet Neurology navodi da je glavobolja najčešće bolno stanje na planeti, pogađa preko 2,9 milijardi ljudi, odnosno oko jednu od tri osobe.

Žene su pod dvostruko većim rizikom da je razviju u poređenju sa muškarcima.

Foto: Shutterstock

Uticaj glavobolje na svakodnevno funkcionisanje meri se pokazateljem YLD, koji predstavlja broj godina života provedenih sa ograničenjima zbog bolesti.

Tokom 2023. godine ovaj pokazatelj je iznosio 541,9 YLD na 100.000 ljudi, što znači da se, kada se sabere vreme koje svi pogođeni izgube, dobija oko dva dana onesposobljenosti godišnje na 100.000 stanovnika.

Ključne vrste glavobolja

Glavobolje se dele na primarne i sekundarne. U primarne spadaju:

• tenziona glavobolja

• migrena

• glavobolja usled preterane upotrebe analgetika

• klaster glavobolja

Foto: Shutterstock

Sekundarne nastaju kao posledica povreda, problema sa krvnim sudovima, infekcija sinusa ili kao reakcija na lekove i alkohol.

Studija se posebno bavila tenzionom glavoboljom, migrenom i glavoboljom izazvanom prekomernim konzumiranjem analgetika.

Tenziona glavobolja

Ovo je najzastupljeniji oblik glavobolje. Bol je obično rasprostranjen po celoj glavi, a najčešći okidači su umor, manjak sna, glad, stres i fizičko opterećenje. Napadi mogu trajati od nekoliko minuta do više sati. Ako se javljaju svake nedelje ili češće, savetuje se odlazak lekaru.

Lečenje se najčešće zasniva na usvajanju zdravijih navika — redovan san, balansirana ishrana, vežbanje, istezanje vrata i leđa i jačanje posturalnih mišića.

Migrena

Migrena se lako prepoznaje jer zahvata jednu stranu glave i pulsira. Postoje:

• migrena bez aure

• migrena sa aurom (prate je vizuelne smetnje ili čudni zvučni osećaji)

Foto: Shutterstock

Napade često prate mučnina, povraćanje i osetljivost na svetlost i zvuk. Češća je kod žena, a mogu je pokrenuti umor, preskakanje obroka, tipične namirnice, hormonske oscilacije i stres.

Iako trigeri ne uzrokuju migrenu, mogu pokrenuti napad kod osoba koje su genetski i hormonski osetljivije. Migrena se može javiti i kod dece, a iako je ređa od tenzione, odgovorna je za oko 90 odsto dana izgubljenih zbog glavobolje.

Glavobolja zbog preterane upotrebe analgetika

Sve je više ljudi čije su glavobolje posledica učestalog uzimanja lekova protiv bolova. Oko petine svih glavobolja nastaje baš zbog toga.

Dijagnoza se postavlja ako se glavobolja javlja najmanje 15 dana mesečno, a osoba često koristi paracetamol, aspirin ili druge protivupalne lekove. Kod kombinovanih preparata (analgetici sa kofeinom ili kodeinom) i triptana, dovoljno je da se koriste 10 dana u mesecu da bi nastao problem.

Preterana upotreba lekova povećava osetljivost nervnog sistema i stvara ciklus u kojem se bol samo pogoršava. Lečenje je složeno i sprovodi se pod nadzorom lekara, uz postepeno smanjivanje terapije i primenu psiholoških tehnika za kontrolu bola i zavisnosti.

Foto: Shutterstock

Šta iz svega ovoga možemo da naučimo?

Glavobolja je ozbiljan globalni zdravstveni problem, ali dobra vest je da se mnoge epizode mogu sprečiti ili ublažiti.

Ključ je u prepoznavanju sopstvenih okidača, pravilnoj upotrebi lekova, zdravim navikama i blagovremenom odlasku lekaru kada su tegobe učestale. Takav pristup može znatno smanjiti i učestalost i jačinu bolova, čime se unapređuje i kvalitet svakodnevnog života.