Ekstremne temperature ne iscrpljuju samo organizam već menjaju i način na koji razmišljamo, osećamo i reagujemo, pa tokom vrelih dana rastu razdražljivost, anksioznost i rizik od sukoba.

Ekstremne vrućine ne opterećuju samo telo već mogu da imaju i znatan uticaj na psihičko zdravlje.

Visoke temperature mogu da pokrenu niz emocionalnih i kognitivnih promena, od povećane razdražljivosti i teskobe, pa sve do pojačane agresivnosti.

S obzirom na sve učestalije toplotne talase, važno je razumeti da njihovi efekti nisu isti za sve.

- Istraživanja pokazuju da se tokom vrelih dana povećava broj slučajeva agresije, nasilničkog ponašanja u saobraćaju, nasilja, pa čak i poseta hitnim službama zbog psihičkih tegoba - ističe Suzan Albers, klinički psiholog iz Klivlenda.

Dehidracija ključni problem

Kada je telo izloženo pregrejanosti, osećaj nelagode postaje stalan. To direktno utiče na emocionalne reakcije.

Kada nam je fizički neprijatno, imamo manje strpljenja, postajemo razdražljiviji i brže emocionalno reagujemo.

Mozak u uslovima toplotnog stresa ulaže dodatne napore kako bi regulisao telesnu temperaturu, što ostavlja manje kapaciteta za smirenost, koncentraciju i racionalno razmišljanje.

Jedan od najvažnijih koraka tokom visokih temperatura je adekvatna hidratacija.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci kontinuirano naglašavaju važnost unosa tečnosti - otprilike jednu čašu vode na sat i najmanje dva do tri litra dnevno, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Dehidracija smanjuje sposobnost tela da reguliše temperaturu, može da prouzrokuje pospanost, vrtoglavicu i glavobolju, a znatno utiče i na rad mozga. Čak i blaga dehidracija može da utiče na delove mozga zadužene za pažnju, donošenje odluka i regulaciju emocija.

Osoba može da se oseća teskobno, mentalno "maglovito" ili razdražljivo i pre nego što oseti žeđ.

Kao jednostavne mere olakšanja preporučuju se hladni napici i lokalno hlađenje tela hladnim oblozima ili krpama, posebno na područjima s površinski blizu smeštenim krvnim sudovima, poput vrata i zglobova na rukama i nogama.

Važnost sna

Kvalitetan san ima ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma tokom dana, ali upravo je on tokom toplotnih talasa često narušen.

Foto: Shutterstock

Takozvane tropske noći, kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni, sve su češća pojava, čak i u područjima koja inače imaju umereniju klimu.

Noć je razdoblje u kome se telo oporavlja. Ako se temperatura ne spušta, taj prirodni proces oporavka se otežava, a organizam ostaje pod kontinuiranim stresom.

Loš kvalitet sna direktno utiče na raspoloženje i emocionalnu stabilnost.

Čak i jedna loša noć sna može da dovede do veće emocionalne reaktivnosti, smanjene strpljivosti i slabije sposobnosti suočavanja sa svakodnevnim stresom.

Iako je osećaj razdražljivosti tokom velikih vrućina sasvim očekivana reakcija organizma, ako primetite da vas emocije preplavljuju ili se psihičke tegobe pogoršavaju, nemojte da ih ignorišete.

Rashlađivanje, hidratacija, kvalitetan san i boravak u klimatizovanom prostoru su jednostavni, ali vrlo efikasni načini da zaštitite i telo i psihičko zdravlje.

BONUS VIDEO