Ne zovu ga džabe "tihi ubica": 6 iznenađujućih problema koje izaziva visok pritisak

Nekontrolisani pritisak oštećuje sitne krvne sudove širom tela pa ne ugrožava samo srce i mozak, već i druge organe.

Hipertenzija se najčešće se razvija potpuno neprimetno, bez jasnih simptoma, zbog čega mnogi i ne znaju da ga imaju sve dok ne stigne dijagnoza na rutinskom pregledu ili dok se ne pojave ozbiljnije zdravstvene komplikacije.

Ipak, loše uticaje hipertenzije ne trpe samo srce i mozak. Vremenom, visok pritisak oštećuje sitne krvne sudove širom tela i narušava rad brojnih organa. Izdvajamo šest manje poznatih posledica povišenog pritiska, kao i načine na koje ih možete sprečiti.

Kognitivni pad i demencija

Hronično povišen pritisak u srednjim godinama znatno povećava rizik od razvoja demencije kasnije u životu. Oštećeni krvni sudovi u mozgu teže sprovode kiseonik i hranljive materije, što dovodi do njihovog sužavanja ili pucanja. Rezultat mogu biti česti, mikroskopski "tihi" moždani udari koji trajno narušavaju pamćenje i kognitivne funkcije.

Foto: Shutterstock

Očne bolesti

Sitni kapilari koji snabdevaju mrežnjaču izuzetno su osetljivi. Povišen pritisak može uzrokovati oštećenje mrežnjače koje dovodi do zamućenog vida ili potpunog gubitka vida, nakupljanje tečnosti ispod mrežnjače koje izobličuje sliku, ali i blokadu protoka krvi do očnog živca. Pored ovoga, hipertenzija ubrzava i razvoj glaukoma i makularne degeneracije, piše Everydayhealth.

Seksualna disfunkcija 

Smanjen i poremećen protok krvi kroz karlicu ostavlja posledice na intimno zdravlje. Kod muškaraca oštećeni krvni sudovi onemogućavaju adekvatan dotok krvi do penisa, što direktno vodi do erektilne disfunkcije. Kod žena smanjen protok krvi u karličnoj regiji izaziva suvoću vagine i neprijatan ili bolan seksualni odnos.

Foto: Shutterstock

Oštećenje bubrega

Bubrezi zavise od zdravih kapilara kako bi uspešno filtrirali toksine i tečnost iz krvi. Kada pritisak ošteti ove fine sudove, bubrezi gube sposobnost filtriranja, zbog čega se tečnost zadržava u organizmu, a to dodatno podiže krvni pritisak. Ovaj proces dugo ne daje nikakve simptome i uglavnom se otkriva tek preko analiza krvi i urina.

Nedostatak kalcijuma i krte kosti

Hronična hipertenzija menja način na koji bubrezi obrađuju minerale. Umesto da zadržava kalcijum, telo ga ubrzano izbacuje putem urina. Kako bi nadoknadio taj gubitak, organizam počinje da troši kalcijum iz sopstvenih kostiju, čime se direktno povećava rizik od osteoporoze i preloma.

Foto: Shutterstock

Apneja u snu i poremećaji spavanja

Veza između povišenog pritiska i opstruktivne apneje povremenog prekida disanja tokom spavanja deluje u oba smera. Apneja uzrokuje nagle skokove pritiska i podiže nivo hormona stresa (kortizola) tokom dana, dok visok pritisak dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem tokom noći.

Dobra vest je da se na visinu krvnog pritiska i te kako može uticati. Uz propisanu terapiju, ključ leži u postepenom uvođenju zdravijih životnih navika kao što su balansirana ishrana, fizička aktivnost, korekcija telesne težine. Takođe, važno je izbegavatoi i štetne navike kao što su pušenje i unos alkohola.

BONUS VIDEO