Popularni lekovi za mršavljenje: Evo ko je u riziku od raka štitaste žlezde

GLP-1 lekovi zahtevaju poseban oprez kod osoba sa medularnim karcinomom štitaste žlezde, porodičnim rizikom za MTC i sindromom MEN2.

Lekovi koji se koriste za mršavljenje i kontrolu dijabetesa sve su popularniji, ali njihova primena zahteva određeni oprez.

Preparati iz grupe GLP-1 nose važno upozorenje koje se odnosi na osobe sa određenim oboljenjima i naslednim rizikom za rak štitaste žlezde.

Ipak, to ne znači da su ovi lekovi zabranjeni svima koji imaju problem sa štitastom žlezdom.

Stručnjaci iz američkog medicinskog centra UT Southwestern objašnjavaju kod kojih pacijenata postoji razlog za poseban oprez, a ko može da razmotri ovu terapiju uz nadzor lekara.

Ko ne bi trebalo da koristi GLP-1 lekove?

GLP-1 terapija ne preporučuje se osobama koje su imale medularni karcinom štitaste žlezde (MTC), onima sa porodičnom istorijom ove vrste raka, kao ni pacijentima sa sindromom multiple endokrine neoplazije tipa 2 (MEN2).

Upozorenje je uvedeno nakon istraživanja na glodarima, u kojima su pojedini lekovi iz ove grupe podsticali rast C ćelija štitaste žlezde, iz kojih nastaje medularni karcinom.

Međutim, dosadašnja istraživanja na ljudima nisu potvrdila isti rizik. Velika skandinavska studija nije pokazala značajno povećanje učestalosti raka štitaste žlezde tokom prosečno četiri godine praćenja.

Ipak, pošto je medularni karcinom redak, dugoročni rizik još nije u potpunosti razjašnjen. Zbog toga je važno da pacijenti pre početka terapije lekaru prijave ličnu i porodičnu istoriju bolesti.

Foto: Shutterstock

Hašimoto i čvorići nisu automatska prepreka

Dobra vest je da mnoge druge dijagnoze ne znače da pacijent mora da odustane od GLP-1 terapije.

Hašimotov tireoiditis, Grejvsova bolest, usporen ili ubrzan rad štitaste žlezde, gušavost i čvorići sami po sebi nisu kontraindikacija.

Isto važi i za papilarni i folikularni karcinom, mada je odluka o terapiji u ovim slučajevima individualna i zahteva procenu stručnjaka.

Zato je važno razlikovati medularni karcinom od drugih bolesti štitaste žlezde. Odluku o uvođenju leka treba doneti uzimajući u obzir kompletnu zdravstvenu sliku pacijenta i terapiju koju već koristi.

Oprez ako uzimate i lekove za štitastu žlezdu

Pacijenti koji koriste levotiroksin treba da obrate pažnju i na način uzimanja terapije, naročito ako koriste GLP-1 lekove u obliku tableta.

Kod oralnog semaglutida potrebno je prvo uzeti lek prema propisanom uputstvu, a zatim sačekati najmanje 30 minuta pre uzimanja drugih lekova ili hrane, uz poštovanje posebnih smernica za levotiroksin.

Kod orforgliprona raspored uzimanja je drugačiji, pa je neophodno pratiti uputstvo za konkretan preparat i savet lekara.

Gubitak većeg broja kilograma može promeniti i potrebe organizma za levotiroksinom. Zbog toga lekar može preporučiti proveru hormona i prilagođavanje doze nakon značajnije promene telesne težine.

Umor, zatvor, osećaj hladnoće, lupanje srca, drhtavica i nesanica mogu biti znak da je potrebno proveriti funkciju štitaste žlezde.

Najvažnije je utvrditi tačnu dijagnozu

GLP-1 lekovi mogu biti opcija za mnoge osobe sa bolestima štitaste žlezde, ali nisu odgovarajući za svakoga.

Pre početka terapije potrebno je razgovarati sa lekarom, proveriti postojeće dijagnoze i porodičnu istoriju bolesti, kao i uskladiti uzimanje svih lekova.

Ključno upozorenje odnosi se na medularni karcinom štitaste žlezde i sindrom MEN2, a ne na svaku bolest ovog organa.

Samoinicijativno uvođenje, menjanje ili prekidanje terapije nije preporučljivo, piše News-medical.net.

BONUS VIDEO