Pontifikat pape Franje: Bio je prvi u mnogo čemu, vladao je najduže, stariji od njega bio je samo jedan, proglasio je 900 svetaca...

Donosimo statističke podatke o papi Franji, prvom latinoameričkom poglavaru Rimokatoličke crkve, koji je preminuo u 88. godin ui Vatikanu!

Izbor

Bivši argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo izabran je za papu 13. marta 2013. Bio je 266. papa u redu i prvi iz Latinske Amerike. On je prvi papa koji je uzeo ime Franjo.

Trajanje pontifikata

Franjin pontifikat bio je duži od prosečnog trajanja prethodnih 265 papskih pontifikata - sedam i po godina. Bio je i drugi najstariji papa u istoriji. Poslednji papa koji ga je nadživeo bio je Lav KSIII, koji je imao 93 godine kada je umro 1903. Ne postoji proverljiva evidencija o starijem čoveku koji je služio kao papa pre njega. Franjin prethodnik, Benedikt KSVI, umro je u 95. godini, ali je imao 85 godina kada je odlučio da se povuče sa papstva.

Kardinali

U Vatikanu trenutno ima 252 kardinala, takozvanih „prinčeva Crkve" koji se odlikuju crvenim kapama za glavu. Oni savetuju papu, vode najveće svetske biskupije i često predvode moćna odeljenja unutar vatikanske birokratije.
U ovom trenutku, 135 kardinala su mlađi od 80 godina i, prema crkvenom zakonu, ispunjavaju uslove da uđu u konklavu za izbor pape nakon Franjine smrti ili da se povuku. Poznati su kao kardinali elektori, a Franjo ih je imenovao 109. Ostale elektore imenovali su njegovi prethodnici.

Putovanje u inostranstvo

Franjo je napravio 47 putovanja van Italije, posetio je više od 65 zemalja i teritorija i proputovao više od 465.000 km. Brazil je posetio 2013. Godine 2014. boravio je u Jordanu, palestinskim teritorijama, Izraelu, Južnoj Koreji, Albaniji, Francuskoj i Turskoj.
2015. godine putovao je u Šri Lanku, Filipine, Bosnu i Hercegovinu, Ekvador, Boliviju, Paragvaj, Kubu, SAD, Keniju, Ugandu i Centralnoafričku Republiku. 2016. bio je u Meksiku, Grčkoj, Jermeniji, Poljskoj, Gruziji, Azerbejdžanu i Švedskoj.
U 2017. godini posetio je Egipat, Portugal, Kolumbiju, Mjanmar i Bangladeš, a 2018. posetio je Čile, Peru, Švajcarsku, Irsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju. 2019. bio je u Panami, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Maroku, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Mozambiku, Madagaskaru, Mauricijusu, Tajlandu i Japanu. U godini pandemije covid-19, 2020, nije putovao u inostranstvo.
2021. bio je u Iraku, Slovačkoj, Mađarskoj, Grčkoj i na Kipru, a 2022. na Malti, u Kanadi, Kazahstanu i Bahreinu. 2023. posetio je Kongo, Južni Sudan, Mađarsku, Portugal, Mongoliju i Francusku.
2024. bio je u Indoneziji, Singapuru, Istočnom Timoru, Papui Novoj Gvineji, Belgiji, Luksemburgu i na francuskom ostrvu Korzika. Napravio je oko 37 putovanja u Italiju, počevši od jula 2013. sa ostrvom Lampeduza, iskrcajnom tačkom migranata koji prelaze Sredozemno more na putu ka boljem životu u Evropi.

Sveci

Franja je imenovao više od 900 novih svetaca, uključujući i svoje prethodnike Jovana KSKSIII, Jovana Pavla II. i Pavla VI, kao i Majke Tereze od Kalkute i salvadorskog nadbiskupa Oskara Romera, koji je ubijen 1980. godine. 
Ova brojka uključuje i mučenike iz Otranta, stanovnike ovog južnog italijanskog grada koje su otomanske trupe masakrirali 1480. Vatikan kaže da ih je bilo oko 800. Beatifikovao je više od 1.350 ljudi. Beatifikacija je poslednji korak pre nego što se neko proglasi svetim. 

Enciklike

Enciklika je najvažniji oblik papskog dokumenta. Franjo je napisao četiri od njih, počevši od 2013. godine sa „Lumen Fidei" (Svetlost vere) o značaju hrišćanske vere. Deo te enciklike započeo je njegov prethodnik, papa Benedikt.
Godine 2015. objavio je „Laudato Si" (Hvala neka ti je), pozivajući na hitnu akciju po pitanju klimatskih promena. Ovo delo je 2023. godine dopunio Apostolskom pobudom Laudate Deum (Hvalite Boga), u kojoj je pozvao sve one koji poriču i poriču da se klimatske promene dešavaju, kao i političare koji deluju suviše sporo, da promene mišljenje.
„Fratelli tutti" iz 2020. (Svi smo braća) je treća enciklika pape Franje, napisana u osmoj godini njegovog pontifikata, a bavi se pitanjima solidarnosti među ljudima u svetu nakon pandemije. 
Godine 2024, u enciklici pod naslovom „Dilekit Nos" (Voli nas), pozvao je katolike da prestanu sa „bezumnom potragom" za novcem i umesto toga se posvete svojoj veri. Napisao je i brojne druge važne dokumente, poput Apostolskih ustava i Apostolskih opomena.