Ovako bi mogla da izgleda osveta Teherana Izraelu: Pet mogućih scenarija - od napada na naftna polja, blokade Persijskog zaliva do direktnog udara na Tel Aviv
Tokom noći, Izrael je izveo napad na Iran, gađajući, prema vojnim izvorima iz Izraela, objekte povezane s iranskim nuklearnim programom i vojne ciljeve. Među pogođenim lokacijama našao se i strateški važan kompleks za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, dok su eksplozije odjekivale i u glavnom gradu Teheranu. Britanski Tajms pobrojao je pet mogućih scenarija iranskog odgovora.
Prvi scenario: Iran uzvraća raketnim napadima na američke baze i Izrael
Podsetimo, nakon što su američki dronovi 2020. godine eliminisali iranskog vojnog komandanta Kasema Solejmanija, Iran je uzvratio raketiranjem baza u Iraku u kojima su bili stacionirani američki vojnici. Zahvaljujući pravovremenom upozorenju iz Irana, baze su tada evakuisane i nije bilo smrtno stradalih među Amerikancima.
Danas, međutim, potencijalni napad Irana mogao bi biti daleko obimniji – usmeren na više baza istovremeno, uz podršku savezničkih i posredničkih grupa u Iraku i Jemenu, što bi značajno otežalo detekciju i presretanje lansiranih projektila.
Drugi scenario: Iran vrši napad na naftna polja u regionu
Bliski istok obezbeđuje oko 30 odsto globalne naftne ponude, pri čemu najveći deo proizvodnje dolazi iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta. U septembru 2019. godine, napad projektilima i dronovima na saudijsko naftno postrojenje – za koji su Saudijci okrivili Iran – prepolovio je naftnu proizvodnju u toj zemlji i privremeno uklonio oko 5 odsto svetske ponude sa tržišta.
Iako su se odnosi Irana sa Saudijskom Arabijom i drugim zemljama regiona od tada donekle poboljšali, Teheran je jasno poručio da bi, u slučaju napada na svoje nuklearne objekte, mogao uzvratiti udarima na naftna polja širom regiona. Za Izrael i Sjedinjene Američke Države, ključni izazov bio bi da u prvom talasu napada neutrališu što veći broj iranskih raketnih položaja, kako bi umanjili razoran potencijal iranskog odgovora.
Treći scenario: Iran će blokirati pomorski promet u Persijskom zalivu
Britanska agencija za pomorsku bezbednost UKMTO (United Kingdom Maritime Trade Operations) već je izdala upozorenje brodovima u regionu, pozivajući na povećan oprez. Iran je i ranije koristio metode sabotaže u tom području, uključujući miniranje i napade na komercijalne brodove, kako bi izvršio pritisak na zalivske zemlje i Sjedinjene Američke Države.
Većinu projektila presrela je izraelska protivvazdušna odbrana, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Francuske. Ipak, nekoliko projektila uspelo je da probije odbranu i pogodi cilj – među njima i vojni aerodrom u kojem je stacionirana flota izraelskih borbenih aviona F-35, svega nekoliko stotina metara od sedišta izraelske obaveštajne agencije Mosad.
Foto: Foto: Shutterstock, Wikipedia
Peti scenario: Iranski saveznici se pridružuju sukobu
Hezbolah, dugogodišnji glavni saveznik Irana, decenijama je služio kao sredstvo odvraćanja Izraela od napada, ali u poslednje vreme ta organizacija znatno je oslabila, kao i Hamas u pojasu Gaze.
Ipak, Iran i dalje uživa snažnu podršku jemenskih Huta, koji redovno lansiraju projektile prema Izraelu, kao i naoružanih posredničkih grupa u Iraku, koje su izvodile napade na izraelske i američke ciljeve u Iraku i Siriji.
Izrael je 12. juna izveo masovni vazdušni napad na iranski nuklearni kompleks u Natanzu, označivši početak vojne operacije „Uspon lava“, s ciljem neutralisanja, kako tvrdi premijer Benjamin Netanjahu, „egzistencijalne pretnje“ koju predstavlja iranski nuklearni program. U znak odmazde, Iran je večeras izveo operaciju "Surova kazna" - raketni napad na izraelsku teritoriju. Izrael je uzvratio kontranapadom. Sva dešavanja u vezi sa ovim događajem možete pratiti uživo na portalu informer.rs.
Iran negira izraelske navode da je Teheran u petak lansirao dronove prema Izraelu, prenela je iranska novinska agencija Fars, pozivajući se na bezbednosne izvore, prenosi Tanjug.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci za koje se tvrdi da prikazuju eksplozije u blizini iranskog nuklearnog kompleksa u Natanzu, jednom od najvažnijih postrojenja za obogaćivanje uranijuma u zemlji.
Većina komandnog kadra Vazdušno-kosmičkih snaga Iranske revolucionarne garde ubijena je tokom sinoćnjih izraelskih udara, saopštio je ministar odbrane Izraela Izrael Kac, navodeći da su se komandanti nalazili u podzemnom bunkeru u trenutku napada.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Sjedinjene Američke Države snose deo odgovornosti za izraelske napade na teritoriju Irana, naglašavajući da bez američke koordinacije takva agresija ne bi bila moguća.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Izrael je 12. juna izveo masovni vazdušni napad na iranski nuklearni kompleks u Natanzu, označivši početak vojne operacije „Uspon lava“, s ciljem neutralisanja, kako tvrdi premijer Benjamin Netanjahu, „egzistencijalne pretnje“ koju predstavlja iranski nuklearni program. U znak odmazde, Iran je večeras izveo operaciju "Surova kazna" - raketni napad na izraelsku teritoriju. Izrael je uzvratio kontranapadom. Sva dešavanja u vezi sa ovim događajem možete pratiti uživo na portalu informer.rs.
Beloruski politikolog Jurij Voskresenski tvrdi da Poljska već počinje da koncentriše vojne rezerve uz granicu sa Ukrajinom i da bi krajnji cilj takvog poteza mogla da bude aneksija Lavovske oblasti.
U jeku predizborne kampanje, Ana Martinoli je u emisiji na televiziji N1 otkrila svu bedu i amaterizam blokaderske liste, potvrđujući da iza njihovih parola ne stoji apsolutno ništa osim praznih fraza, odsustva politike i laži!
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj sahranio je sve nade i lažne iluzije blokaderskog pokreta, ogolivši do samog kraja opasne namere opozicije koje se svode samo na jednu stvar - progon političkih protivnika, revanšizam i otimanje vlasti po svaku cenu.
Nakon što je potpredsednica GO SNS Ana Brnabić u uživo programu tajkunske televizije N1 doslovno zbrisala kandidatkinju sa opozicione liste, rektorku Mirjanu Nikolić, među blokaderskim ideolozima zavladali su nezapamćen strah i kuknjava!
Nakon što je u predizbornoj debati na blokaderskoj N1 potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić brutalno patosirala blokadersku kandidatkinju i rektorku Mirjanu Nikolić, reagovao je i član predsedništva SNS-a Arno Gujon.
Nakon što je potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić u uživo programu do temelja razmontirala opozicionu rektorku Mirjanu Nikolić, nastala je takva panika i očaj među novinarima N1 da su od blama sami počeli da priznaju poraz.
Nakon poraza Crvenih strasti u timu se ne smiruju, a Nikola Lakić za atmosferu koja mu se ne sviđa odgovornom smatra Radu Đorđević zbog čega se sukobio sa njom.
Despot Đurađ Branković, koji je stolovao u Smederevu, poslednjoj srpskoj srednjovekovnoj prestonici, kraj Dunava je podigao dvor koji grandioznošću i arhitekturom i danas pleni, ali je malo poznato da je bio vlasnik najveće srednjovekovne srpske biblioteke.
Marija Stanković, studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu i kandidatkinja za poslanika na listi Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija, kojoj se preti silovanjem, jer je "ćacikica", do pre nekoliko godina vodila je stravičnu borbu za svoj život i jedva spasila živu glavu.
N. L. (38), vozač automobila koji je, kako se sumnja, u alkoholisanom stanju usmrtio motociklistu iz Lunovog sela Marka T. (21) u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Užica, izneo je svoju odbranu tokom saslušanja u policiji.
Tokom protekle noći u Beogradu se dogodilo šest saobraćajnih nezgoda, u kojima je povređeno sedam osoba, od kojih su dve bile pešaci, rečeno je u službi Hitne pomoći.
Državno tužilaštvo opštine Zlatar podiglo je optužnicu protiv muškarca (24) iz Stubičkih Toplica zbog pokušaja nanošenja teške telesne povrede i pretnje drugom mladiću. Prema optužnici, incident se dogodio 26. februara ove godine oko dva sata ujutru u porodičnoj kući u Oroslavju.
Granična policija i Uprava carina pronašle su na Aerodromu Tivat kod dvoje državljana Rusije 26.210 eura, 1.150 izraelskih šekela, veću količinu neprijavljene IT opreme i lekova, nakon čega su osumnjičeni uhapšeni zbog sumnje da su počinili krivična dela krijumčarenje i pranje novca.
N. L. (38), koji je, kako se sumnja, pijan seo za volan i prešao u suprotnu traku gde je usmrtio mladića iz Lunovog sela, odranije je poznat saobraćajnoj policiji.
Postoje knjige koje se pročitaju jednom i zaborave, ali i one kojima se čitaoci vraćaju godinama, koje se prenose iz generacije u generaciju i čije se stranice iznova otvaraju i dugo nakon što su prvi put objavljene.
Preminuo je Husnija Hašimović, glumac kojeg su čitave generacije gledalaca s ponosom pamtile i obožavale po kultnoj ulozi Merdžana u filmu "Dom za vešanje".
Tajni recept za vrhunski užitak u krevetu ne krije se u komplikovanim pozama niti u udžbeničkim potezima, već u nečemu mnogo jednostavnijem, potpunoj prisutnosti.
Agent veštačke inteligencije kompanije OpenAI u junu je izvršio upad u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima i neovlašćeno pristupio fajlovima. To bi mogao da bude prvi poznati slučaj da je agent veštačke inteligencije hakovao neki državni veb-sajt, saopštile su australijske vlasti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.