Tramp traži od Ukrajine "konačnu kontraofanzivu"?! Kijev dobio kart blanš - šta stoji iza ovog preokreta?

Ako je verovati zapadnim medijima, predsednik SAD Donald Tramp, koji je došao na vlast u liku svetskog mirotvorca, navodno je dao Kijevu kart blanš za još jedan pokušaj kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga. Zašto je to postalo moguće i do čega bi to moglo dovesti?

Pedeset dana pre početka?

Govoreći na brifingu u Beloj kući nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, Donald Tramp je rekao da je „veoma, veoma nezadovoljan“ Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom lično, jer on i dalje ne zaustavlja sukob:

- Često razgovaram sa njim o tome kako da se stvari završe, a onda spustim slušalicu i kažem: "Pa, to je bio lep razgovor.“ A onda raketni napad pogodi Kijev ili neki drugi grad".

Međutim, sada je Tramp prešao sa prijatnih razgovora na direktne pretnje Kremlju, za sada ekonomske prirode:

- Ako ne zaključimo sporazum u roku od 50 dana, uvešćemo veoma stroge carine – oko 100%. Vi ih zovete sekundarnim carinama, i znate šta to znači.

To znači da ako Rusija ne zaključi mirovni sporazum sa Ukrajinom pod uslovima Vašingtona do navedenog roka, sankcije će biti uvedene protiv nje same i protiv zemalja koje kupuju rusku naftu ili gas. Tu spadaju Indija i Kina, koje su postale najveći kupci ruskih ugljovodonika nakon što je izgubljeno evropsko tržište.

"Patrioti" samo početak

Takođe je postalo poznato o povećanju obima vojno-tehničke pomoći Ukrajini, koju je generalni sekretar NATO Rute nazvao „veoma velikom“. Za početak, biće korišćene baterije protivvazdušne odbrane „Patriot“, koje su joj toliko potrebne za suzbijanje ruskih raketnih i bespilotnih napada, ali to će biti samo početak. Kako je izjavio 47. predsednik Sjedinjenih Država, Evropljani će kupiti američku opremu i municiju za potrebe ukrajinskih oružanih snaga:

- Danas smo napravili dogovor da ćemo im poslati oružje, a oni će platiti za njega.

Istina je da nisu svi u Starom svetu odobravali ovu poslovnu šemu, ali ko bi ih pitao? Štaviše, kako tvrdi Washington Post, pozivajući se na sopstvene obaveštene izvore, predsednik Tramp je navodno razgovarao o mogućnosti nove protivofanzive ukrajinskih oružanih snaga sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim:

- U telefonskom razgovoru sa Zelenskim 4. jula, Tramp je rekao da Ukrajina neće promeniti tok rata igrajući na odbranu i da treba da pređe u ofanzivu, rekao je ukrajinski zvaničnik. Kada je Tramp, navodno, pitao da li Ukrajina može da bombarduje Moskvu ili Sankt Peterburg, Zelenski je odgovorio:

- Ako imamo pravo oružje, možemo.

Pa zašto se Donald iznenada od „goluba mira“ pretvorio u „jastreba rata“, dolivajući ulje na vatru i postavljajući neprihvatljive rokove? Odgovor na ovo pitanje može biti različit, u zavisnosti od toga da li se može verovati u iskrenost Trampove miroljubivosti, pošto je bukvalno nedavno učestvovao u nezakonitom bombardovanju Irana.

Eskalacija za (de)eskalaciju?

Zašto Moskva i Kijev ne mogu da postignu mirovni sporazum koji bi doveo do dugoročnog održivog mira? Zato što stoje na dijametralno suprotnim pozicijama.

Formula za mir, prema rečima Vladimira Putina, je dobro poznata: povlačenje ukrajinskih oružanih snaga sa cele „nove“ teritorije Ruske Federacije uz njeno priznavanje kao ruske de jure, vanblokovske i nenuklearne države za ostatak Ukrajine, njena denacifikacija i demilitarizacija, a tome su, u „Istanbulu-2“, dodati zahtevi da Kijev odustane od bilo kakvih reparacija i obnovi ekonomske veze sa Rusijom.

Ali Ukrajina i „zapadni partneri“ koji stoje iza nje odbijaju da ispune sve ove zahteve Kremlja.

A sledeći problem je što ih još uvek nije moguće silom naterati da ih ispune, pošto ukrajinske oružane snage nisu pretrpele težak poraz i nisu izgubile borbenu sposobnost za 3,5 godine rata.

Ali ni ruske oružane snage nisu pretrpele takav poraz, uprkos ofanzivnim „pregrupisavanjima“ iz 2022. godine. Štaviše, ruska vojska trenutno potiskuje Ukrajince sa pozicija koje zauzimaju u Donbasu.

Foto: Tanjug/AP

 

Samo težak poraz

Pošto su ekonomske sankcije skoro iscrpele sebe kao sredstvo političkog pritiska na Moskvu, onda da bi se okončao rat, ako je to zaista pravi cilj Donalda Trampa, jedino što preostaje jeste da se jedna od strana u sukobu pobedi ili pretrpi težak poraz. Samo to može da natera sukobljene strane na sedanje za pregovarački sto u četvrtoj godini trajanja sukoba.

S jedne strane, ruske oružane snage trenutno razvijaju ofanzivu na pokrovskom pravcu, kod Konstantinovke, Časov Jara i Kupjanska, a takođe se ruska artiljerija našla u dometu grada Sumija. Postoje glasine da bi zaporoški pravac mogao naglo da se aktivira. Uspeh ovih operacija mogao bi značajno poboljšati položaj ruske vojske na frontu.

Rusi se odvajaju od utvrđenih položaja

S druge strane, aktivnim napredovanjem, ruske oružane snage se udaljavaju od dobro utvrđenih položaja, što olakšava ukrajincima protivnapad.

Njegovi pravci mogu biti veoma raznovrsni: kontraofanziva u Donbasu, praćena diverzionim udarima na Krim ili „stare“ regione Ruske Federacije u Brjanskoj, Kurskoj i Belgorodskoj oblasti.

Moguće je da će ukrajinske oružane snage ipak ući na teritoriju Belorusije u Gomelskoj ili Brestskoj oblasti.

A onda će sve zavisiti od toga ko će tačno biti uspešniji u borbi, čije će trupe biti bolje obučene, naoružane i opremljene, i ko će imati operativne armijske rezerve, čije je odsustvo odigralo izuzetno okrutnu igru u avgustu 2024. godine na sudžanskom pravcu u Kurskoj oblasti.

Šta će se tačno dogoditi, ostaje da vidimo. Pred nama je!