Iračani nadmudrili Amerikance: Mračna strana vazdušnih borbi između MiG-25 i F-15!

Malo poznata "Bitka časti" iznad Zaliva, odigrala se 30. januara 1991. godine. Tada je Sadam Husein odučio, da sačuva svoju flotu borbene avijacije, prebegom za Iran. U vazdušni duel sa američkim lovcima poslati su avioni MiG-25.

Kako biva po običaju, uvek posle određenog vremena izađe istina na videlo. Nepisano pravilo, potvrdi se i po okončanju svakog sukoba.

Prvo pobednik priča svoju verziju istine, koja se vremenom menja, kako se naracija proverava. Tako se u zapadnim nedijima pojavila priča, koja se osvrnula na operaciju Pustinjska oluja 1991. godine i šta je irački MiG-25 oborio tokom tog sukoba.

Dostojni rivali

Tokom Zalivskog rata 1990-91. godine, lovac F-15C/D Eagle i presretač MiG-25PD Foxbat bili su najsposobniji avioni vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država i Iraka u smislu njihovih borbenih sposobnosti vazduh-vazduh.

Prvi je nesporno bio najbolji lovac s kojim su raspolagale zapadne vazduhoplovne snage, i tako će ostati do 2000-ih godina, dok se drugi smatrao trećim najsposobnijim u sovjetskoj službi i najsposobnijim koji je ikada izvezen do sada. 

F-15 i MiG-25 su bili bliski rivali, a Eagle je razvijen uglavnom kao odgovor na Foxbat i ova dva rivala sukobili su se u Iraku, Siriji i iznad Alžira gde su bile raspoređene MiG patrole da odvrate izraelske vazdušne napade.

Poslednji sukob između ovih lovaca dogodio se 30. januara 1991. godine, kada je iračko vazduhoplovstvo nameravalo da lovi i uništi američke lovce F-15 koje su delovale u vazdušnom prostoru Iraka.

Foto: skrinsot jutjub

Irak je na raspolaganju imao samo jednu eskadrilu od oko 25 presretača MiG-25, dok američko vazduhoplovstvo ne samo da je pružilo svojim jedinicama veoma cenjenu podršku aviona za rano upozorenje i kontrolu, već je takođe poslalo punih 18 skvadrona sa lovcima F-15, razmeštajući tako preko 450 ovih lovaca, od 900 tada u upotrebi.

Najveći deo američke flote F-15 raspoređen je tada bio na Bliskom istoku, iako njen broj nije sprečio napore Iraka da obara američke lovce.

Iračani obaraju Amerikance

Napredne mogućnosti MiG-25, koji je u prvom vazdušnom duelu u ratu oborio mornarički lovac F/A-18A Hornet, značile su da će u borbu protiv njih ispred američkog vazduhoplovstva biti korišćeni jedino lovci F-15.

Dana 30. januara 1991. godine, par lovaca MiG-25 iz 96. eskadrile iračkog vazduhoplovstva napao je dva američka F-15C istočno od Kan Bani Sada. Ovo je bio drugi pokušaj upotrebe lovaca MiG-25 za napad na F-15, pri čemu je iračka kopnena kontrola ranije usmerila dva MiG-25 da napadnu američke lovce koji deluju u iračkom vazdušnom prostoru između njegove istočne granice sa Iranom i glavnog grada Bagdada gde se ispostavilo da nije bilo ciljeva, već su problem činili atmosferski poremećaji.

Međutim, iznenada su ih napali američki lovci F-15 koji su bili podržani nizom sredstava za elektronsko ratovanje, irački lovci su lansirali samo jednu raketu vazduh-vazduh R-40 koja je uspela da pogodi i ošteti jedan američki F-15.

Drugi F-15 je kao odgovor ispalio dve rakete AIM-7 Sparrow, koje su obe promašile svoje mete, nakon čega je usledila salva raketa koja takođe nije uspela da pogodi brze lovce. Irački lovci su se potom vratili u avio-bazu Tamuz zapadno od Bagdada.

Na tom putu presrela su ih još dva F-15 koji su ispalili nekoliko raketa AIM-7 Sparrow, koje takođe nisu pogodile migove.

Ne samo da je MiG-25 bilo znatno teže pogoditi, jer su avioni imali globalno neprevaziđenu brzinu i visinu leta daleko ispred američkih lovaca, već su i njihove rakete R-40 bile većeg dometa i nosile su mnogo veće bojeve glave od 100 kg u odnosu na rakete AIM-7, koje su bile u naoružanju lovaca F-15.

Prateći povlačenje prvog para F-15, irački zemaljski radari su zaključili da je avion F-15, koji je bio pogođen raketom R-40 usporio dok se spuštao i verovatno se srušio unutar Saudijske Arabije.

Pilotu iračkog MiG-25 koji je ispalio R-40 tako je pripisano verovatno obaranje, koje je kasnije i potvrđeno pošto je identifikovana olupina američkog lovca F-15 u severnom delu Saudijske Arabiji.

Američko vazduhoplovstvo je negiralo gubitak i tvrdilo da se oštećeni "Orao" vratio u bazu, iako je ostalo nepoznato da li je letelica ikada ponovo osposobljena za let. Bez obzira da li se Orao srušio ili ne, dvoboj dva na dva predstavljao je pobedu za irački MiG-25 nad američkim F-15C.

Ovo je imalo potencijalno značajne implikacije za američku vojsku i njene saveznike, pošto je MiG-25 koji je prvi poleteo 1964. godine bio daleko od najsposobnijeg sovjetskog lovca ili presretača u službi i bio je u međuvremenu nadmašen po sposobnostima sa novim sovjetskim lovcima MiG-31 i Su-27.

Ako je izvozna varijanta MiG-25 u rukama pilota iz trećeg sveta, a koja radi bez Avaksa ili druge podrške, mogla da bude bolja od F-15 u borbi vazduh-vazduh, prednost koju bi mogli da uživaju MiG-31 i Su-27 može biti nedostižna jer su ovi avioni tehnološki puna generacija ispred MiG-25.

Raspad Sovjetskog Saveza i skori kolaps njegovog sektora borbene avijacije tokom naredne decenije umanjili su takve zabrinutosti, ali se pokazalo da Su-27 koji je dopao u ruke američkog ratnog vazduhoplovstva tokom 1990-ih ima ogromne prednosti u odnosu na F-15 tokom testiranja.

Performanse prethodnika Su-27, MiG-25, možda su bile rano upozorenje na lošu poziciju u kojoj se F-15 nalazio.

Bilo kako bilo, obaranje američkog F-15 od strane iračkog MiG-25 ostaje kao značajan trenutak u vojnoj istoriji.