"Ako nisi za stolom, na meniju si": Da li bi sporazum o razmeni teritorija okončao rat u Ukrajini?

Predsednik Volodimir Zelenski sugeriše da bi mogao biti spreman da napravi "bolne, ali prihvatljive" teritorijalne ustupke u Ukrajini, ali to možda i dalje neće biti dovoljno za Rusiju.

"Ako nisi za stolom, na meniju si", kaže poznata izreka u međunarodnoj diplomatiji.

Dok se predsednik SAD Donald Tramp sprema da se sastane sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom na Aljasci u petak, u Kijevu i drugim evropskim prestonicama postoji zabrinutost da bi mogli da pregovaraju o okončanju rata u Ukrajini preko ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji nije pozvan na razgovore.

Evropski lideri – koji takođe neće biti pozvani – nastojali su da predstave jedinstveni front sa Ukrajinom. Izdali su saopštenje u kojem se navodi da se "put ka miru u Ukrajini ne može odlučiti bez Ukrajine" i da se "međunarodne granice ne smeju menjati silom".

Šta su analitičari zapadnih medija pisali?

"Najgori mogući scenario" za Kijev i Evropu je da Tramp i Putin postignu dogovor o onome što američki predsednik naziva "razmenom teritorija". To bi, "u stvarnosti, značilo da Ukrajina trajno ustupa velike delove svoje teritorije Rusiji", rekao je Gideon Rahman u Fajnenšel tajmsu. Sporazum bi tada bio "predstavljen Ukrajini kao svršen čin".

Iako Ukrajina želi "sporazum o prekidu vatre – uz pretnju sekundarnim sankcijama Rusiji ako Putin ponovo pokrene rat" pre bilo kakve diskusije o teritoriji, mora biti realna u pogledu stanja rata u sadašnjem stanju.

Rusija sada kontroliše skoro petinu zemlje i ove godine polako, ali sigurno koristi svoju nadmoćnu ljudsku snagu i zalihe da bi ostvarila teritorijalne dobitke.

Shvatajući ovo, Zelenski je rekao evropskim liderima uoči samita u petak da, iako odustajanje od ukrajinske zemlje koju drži Kijev ostaje crvena linija – i nešto što je zabranjeno ustavom – ukrajinska teritorija pod kontrolom Rusije mogla bi biti na stolu. Ovo predstavlja "omekšavanje" njegove pregovaračke pozicije i "značilo bi zamrzavanje linije fronta tamo gde jeste i predaju Rusiji de fakto kontrolu nad teritorijom koju okupira u Lugansku, Donjecku, Zaporožju, Hersonu i Krimu", navodi Telegraf.

"Ključna razlika je između de fakto i de jure ustupaka teritorije", rekao je Rahman. Pravno priznanje je "s pravom neprihvatljivo" za Kijev, ali neformalno "priznavanje ruske okupacije neke teritorije kao brutalne realnosti – u kontekstu šireg mirovnog sporazuma – može biti neophodno".

Ako može da održi svoju nezavisnost i demokratske institucije, onda bi Ukrajina "činjenje nekih de fakto teritorijalnih ustupaka moglo biti bolan, ali prihvatljiv ustupak".

Da li je ovaj ishod prihvatljiv za Putina je sasvim druga stvar. "Dok bi Kremljova propagandna mašinerija mogla da predstavi takve relativno skromne dobitke kao slavnu pobedu ruskog naroda, Putin ne bi mogao da prevari samog sebe", piše Tajms.

Kao što su predsednik i njegovi saveznici "jasno stavili do znanja u više navrata, Rusija se ne bori samo za zemlju; ona nastoji da eliminiše Ukrajinu kao nezavisnu državu".

Putinov "nepromenljivi cilj je da potčini Kijev, koliko god vremena bilo potrebno i svim sredstvima koja su potrebna".

Šta je sledeće?

Tramp "ostaje veran ideji da će "razmena teritorija" oblikovati svaki dogovor o okončanju rata u Ukrajini", piše Skaj njuz.

Upravo je sastanak sa Putinom u petak namenjen da se "utvrde" "parametri" za budući prekid vatre. Ovo je možda "strateška prevencija, postavljanje niskih očekivanja i priprema javnosti za neuspeh".

Ali, "pošto je odigrao ultimativnu kartu predsedničkog samita, jedini rezultat koji se računa biće potpuno primirje koje predsednik Tramp dugo zahteva, a koje je Ukrajina prihvatila pre pet meseci", piše Si-En-En.

"Bez toga, samit će biti neuspeh, a mir će biti sve dalje od domašaja u doglednoj budućnosti".