Kakav potez Putina: Rizičan gambit se isplatio - Britanci priznali veliku stratešku pobedu Rusije

Strategija ulaganja u zlato, koju je još pre dve decenije pokrenuo predsednik Vladimir Putin, Rusiji je donela ogromnu ekonomsku prednost.

To priznaje britanski list Telegraf, dok takođe navodi da je Velika Britanija u istom periodu izgubila šansu da sačuva sopstveni monetarni oslonac.

Putinov potez iz 2006. – tiha, ali presudna odluka

Kako navodi Telegraf, ključni trenutak dogodio se 2006. godine, kada je Centralna banka Rusije prestala da prodaje i počela masovno da kupuje zlato. Taj korak, koji je prošao gotovo neprimetno, bio je deo šire strategije poznate kao „ekonomija tvrđava“ – koncept otpornosti na spoljne pritiske, sankcije i finansijske potrese.

Tokom narednih godina, Rusija je postala jedan od najvećih kupaca zlata na svetu, a rezultati te politike danas su vidljivi jasnije nego ikada.

Cena zlata, koja je od početka godine porasla za više od 50 odsto, nedavno je prvi put prešla granicu od 4.000 dolara po unci. Ruske rezerve sada iznose 2.326,5 tona, čija je vrednost premašila 302 milijarde dolara.

Od 2006. godine vrednost zlata porasla je čak 841 odsto, čime je Putinov potez iz „defanzivne mere“ prerastao u jedno od najprofitabilnijih ulaganja u savremenoj istoriji.

2014: Kupovina zlata posle povratka Krima

Telegraf podseća da je Moskva naročito pojačala kupovinu zlata 2014. godine, upravo kada je Rusija ponovo preuzela kontrolu nad Krimom. U narednih pet godina Centralna banka Rusije otkupila je 1.258 tona zlata, čime je zemlja formirala šesti najveći zlatni fond na svetu.

Prema podacima britanskog lista, te rezerve sada omogućavaju Rusiji ne samo da profitira od rasta vrednosti metala već i da koristi zlato kao instrument međunarodne trgovine. Samo u avgustu ove godine Rusija je, prema izveštaju, prodala više od tri tone zlatnih poluga i ostvarila prihod od 441 milion dolara.

Britanija bez sopstvenog „zlatnog štita“

Nasuprot tome, Velika Britanija ne može da se pohvali uspešnom zlatnom strategijom. Njene rezerve danas iznose tek 310,3 tone, što je oko 40 milijardi dolara. Telegraf navodi da bi situacija za London bila „drastično povoljnija“ da je vlada pre dve decenije sledila sličan kurs kao Moskva.

Ekonomisti u Londonu priznaju da je Putinova zlatna politika postala stub ruske finansijske stabilnosti i najuspešniji primer dugoročne državne strategije.

Zaključak: lekcija iz dugoročne vizije

Kada se svi podaci saberu, zaključak je jasan – odluka iz 2006. godine pretvorila je Rusiju u jednu od najotpornijih svetskih ekonomija suočenih sa zapadnim sankcijama.

Britanski analitičari ističu da je Putinova strategija „donela neočekivano bogate plodove“ i da je, između redova, reč o lekciji koja prevazilazi ekonomiju: dugoročna vizija, strateška doslednost i spremnost na samostalno odlučivanje ponekad vrede više od samog zlata.