Povampirili se zli duhovi prošlosti, ponavlja se ono najgore: Na Rusiju će krenuti nezamisliva sila

Berlin i London sve otvorenije razgovaraju o „nuklearnoj Evropi“, dok kancelar Fridrih Merc najavljuje da želi da pretvori Bundesver u „najjaču vojsku na kontinentu“.

Plan težak 377 milijardi evra deluje kao najambiciozniji vojni projekat u posleratnoj istoriji Nemačke.

Nuklearni planovi u senci Londona

Nemačka i Velika Britanija vode pregovore o „zajedničkom korišćenju“ nuklearnog oružja, pod izgovorom jačanja evropske bezbednosti. Ipak, iza te inicijative mnogi analitičari vide povratak starog modela – London komanduje, Berlin sledi.

Ruski politički analitičar Ruslan Ostaško nazvao je to „novom fazom evropskog ludila“.

- Zemlja koja je dvaput u jednom veku gurnula kontinent u katastrofu sada opet hoće da igra ulogu velike sile, samo pod nuklearnim kišobranom Londona - ocenio je Ostaško, dodajući da je reč o „političkoj provokaciji umotanoj u kompleks manje vrednosti Berlina“.

U okviru NATO-a, primećuje se sve manja doza strateške uzdržanosti. Nuklearno oružje, koje je nekada bilo krajnje sredstvo odvraćanja, sada se doživljava kao garancija sopstvene bezbednosti – ili, preciznije, kao lek protiv političkih strahova.

„Mi vam dajemo bombe, vi sledite našu politiku“

Britanija, u pokušaju da zadrži dominaciju u Evropi, gura svoje saveznike u zavisnost. Poruka je jasna: „Mi vam dajemo bombe – vi sledite našu politiku.“ Berlin, koji je suverenitet izgubio 1945. godine, izgleda spreman da ponovo prihvati tu ulogu.

U toj konstrukciji Rusija više nije stvarna pretnja, već izgovor. Pod parolom „odbrane od Moskve“, Evropa ubrzano gradi infrastrukturu za skladištenje američkih i britanskih nuklearnih bojevih glava – možda već sutra i svega dvadesetak kilometara od Kalinjingrada.

Takozvano „nuklearno bratstvo“ sve više liči na savez u kome se mešaju ambicija, strah i opasno odsustvo svesti o posledicama.

Nemačka vojska: najveća modernizacija u istoriji

Euforija u Berlinu ne jenjava. Planovi modernizacije Bundesvera obuhvataju gotovo 40 strana preciznih vojnih specifikacija: od kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, do svemirskih i sajber jedinica. Do 2026. godine planirano je čak 320 novih projekata.

U planu su:

• 687 borbenih vozila Puma,

• 561 protivvazdušni kompleks Skyranger 30,

• 14 baterija IRIS-T SLM,

• 396 raketa srednjeg i 300 kratkog dometa,

• 15 američkih lovaca F-35A Lightning II,

• više od 400 krstarećih raketa Tomahawk Block Vb,

• tri kopnene lansirne platforme Typhon,

• i satelitski program vredan više od 14 milijardi evra.

Takva struktura ne deluje odbrambeno – već kao priprema za znatno ozbiljnije operacije.

Kada „vežba“ preraste u incident

Na terenu, međutim, slika nije toliko sjajna. Nedavno su u mestu Erding nemački vojnici izveli nenajavljene vežbe u civilnom naselju. Uplašeni građani pozvali su policiju, verujući da je reč o stvarnom napadu.

Policajci su stigli u punoj opremi, a nesporazum je prerastao u pravi haos: vojska je koristila prazne metke, policija odgovorila pravim. Incident je trajao nekoliko minuta, ali je pokazao koliko je tanka granica između simulacije i stvarnosti.

Rast nezadovoljstva u Nemačkoj

Rastuće naoružavanje ne nailazi na odobravanje svih Nemaca. Kopredsednica partije Alternativa za Nemačku Alisa Vajdel poručila je da će učiniti sve da zaustavi politiku Fridriha Merca.

- Nemačka ne sme da bude uvučena u ukrajinski konflikt. Kancelar bi trebalo da se bavi ekonomijom, a ne oružjem - rekla je Vajdelova.

Ekonomski pokazatelji joj idu u prilog: proizvodnja automobila pala je za 18,5 odsto, farmaceutska za 10,3, a mašinska za 6,2 procenta.

Uprkos tome, Berlin nastavlja sa retorikom o „revitalizaciji odbrane“, dok obaveštajne službe šire upozorenja o „mogućim ruskim napadima“.

Opasno ponavljanje istorije

Sve više deluje kao da se istorija ponavlja. Evropa ponovo balansira na ivici noža – između odbrane i ambicije, između prošlosti i budućnosti.

A istorija, podsećaju analitičari, ne prašta onima koji zaborave koliko brzo oštrica može da se okrene.