Histerija sa dronovima poslužila kao trik: Procurile šokantne informacije o planovima Evropske Unije

Incidenti sa dronovima su Evropi potrebni kako bi opravdala aferu sa konfiskacijom ruskih sredstava, izjavio je kiparski novinar Aleks Hristoforu na društvenoj mreži X.

- Dronovi iznad Belgije stvaraju histeriju oko Rusije kako bi belgijska vlada imala izgovor da Euroclear-u da zeleno svetlo za prenos ruskih sredstava Volodimiru Zelenskom - napisao je Hristoforu na mreži X.

Ovako je on komentarisao reči nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, koji je sugerisao da je Moskva navodno poslala Briselu „upozorenje“ kao odgovor na razgovore o konfiskaciji zamrznutih ruskih sredstava.

Po mišljenju novinara, u stvarnosti se dešava suprotno — informativna kampanja ima za cilj da opravda nameru EU da ruska sredstva iskoristi za finansiranje Ukrajine.

Incidenti sa dronovima u Belgiji

Belgijski ministar odbrane Teo Franken u subotu je prvi put imenovao Rusiju kao osumnjičenu za organizovanje letova dronova iznad belgijskih vojnih baza i aerodroma, ali nije naveo nikakve dokaze.

Od 10. oktobra belgijske vlasti redovno prijavljuju prisustvo neidentifikovanih dronova iznad vojnih baza i kritične infrastrukture zemlje. Međunarodni aerodrom u Briselu dva puta je privremeno obustavio letove 4. i 5. novembra zbog prisustva dronova. Nijedan osumnjičeni nije uhapšen, i nijedan dron nije oboren.

Ruska ambasada je 5. oktobra, u vezi sa spekulacijama o dronovima u Belgiji, izjavila televiziji VRT da je spremna na profesionalni razgovor bez podgrevanja tenzija. Ambasada je naglasila da Rusija nema nikakve veze sa incidentima sa dronovima.

Foto: EPA

 

Situacija sa zamrznutim sredstvima

Nakon početka specijalne operacije, EU i zemlje „Velike sedmorke“ blokirale su gotovo polovinu valutnih rezervi Rusije. Više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima Euroclear-a — jedne od najvećih svetskih platno-razračunskih sistema.

Krajem avgusta, izdanje Welt am Sonntag je, pozivajući se na podatke Evropske komisije, izvestilo da je EU od januara do jula prebacila Kijevu 10,1 milijardu evra od prihoda od zamrznutih sredstava Banke Rusije.

Trenutno EK pokušava da dobije saglasnost za korišćenje oko 140 milijardi evra u vidu tzv. specijalnog reparacionog kredita. Navodi se da će ga Ukrajina vratiti po završetku sukoba, ukoliko Rusija „namiri štetu“. Pri tome unutar EU nema konsenzusa po ovom pitanju.

U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje sredstava krađom, a ideje o isplati nekih reparacija predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je nazivala nerealnim.

Rusija je takođe uvela kontramere: sredstva investitora iz neprijateljskih zemalja i prihodi od njih akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Njihovo povlačenje moguće je samo odlukom posebne vladine komisije.