Moćna evropska država stala na kočnicu - ipak se ne usuđuju da diraju ruski novac

Belgija je danas odbacila plan Evropske unije da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za podršku Ukrajini i navela da pomenuta šema nosi velike finansijske i pravne rizike.

"Tekst koji će Evropska komisija danas podneti ne rešava naše zabrinutosti na zadovoljavajući način", izjavio je belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo u sredu ujutru pre sastanka NATO u Briselu, preneo je Blumberg.

Većina zamrznutih ruskih sredstava se nalazi u sistemu Evroklira sa sedištem u Briselu, a Belgija se pribojava da bi evropski plan mogao da ima značajne pravne posledice. Vlada Belgije se plaši da bi mogla biti prinuđena da otplati pomenuta sredstva ako Rusija pokrene pravni postupak.

- Nije prihvatljivo koristiti novac i ostaviti nas same da se suočimo sa rizikom -  rekao je ministar Prevo.

Najnovije izjave Belgije mogu navesti zvaničnike da detaljnije razmotre druge opcije finansiranja. Evropska komisija je, takođe, predložila da zemlje mogu da obezbede milijarde grantova Ukrajini ili da blok kolektivno preuzme zajednički dug kako bi podržao zajam.

Komisija želi da svih 27 država članica EU odobri pozajmicu Ukrajini iz ruskih zamrznutih sredstava, ali Belgija se protivi zbog straha da bi, u slučaju poništavanja sankcija od pojedinih članica, morala da vrati novac Rusiji.

Kako je preneo Politiko, Komisija zbog toga predlaže novi pravni okvir kako bi sprečila članice EU poput Mađarske i Slovačke da stave veto na obnavljanje šestomesečnih sankcija Rusiji. Komisija namerava da se osloni na član 122 Ugovora o EU, koji omogućava državama da u duhu solidarnosti preduzimaju mere prikladne za ekonomsku situaciju, čime želi da obezbedi produženje sankcija kvalifikovanom većinom i ukloni mogućnost veta.

Cilj je da Ukrajina dobije sredstva pre nego što njen budžet presuši u aprilu 2026, dok bi neuspeh u dogovoru značio da će EU poreski obveznici snositi trošak rata, dok će zamrznuti ruski novac biti neiskorišćen.

Ako bi pravna korekcija koju predlaže EK bila usvojena, zemlje Evropske unije bi o sankcijama glasale na svake tri godine, a ne na svakih šest meseci kao do sada, prenosi Index.hu. Na ovaj način Komisija želi da dodatno smanji rizik od pojedinačnih veta i poveća stabilnost režima sankcija