Puškov raskrinkao Zapad: Zašto se EU zapravo boji kraja ukrajinskog sukoba? Šta bi sve isplivalo posle mira?

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih se Evropa tako uporno protivi planovima za rešavanje ukrajinske krize, i to nije samo želja da se nanese poraz Rusiji ili, u najmanju ruku, da joj se nametnu sopstveni uslovi, napisao je na svom Telegramu ruski senator Aleksej Puškov.

On je objasnio da je stvar u tome da je tokom ovih godina celokupna logika evropske politike izgrađena na ratnoj paradigmi i potpunom raskidu sa Rusijom.

- Na tome počiva i čitav sadašnji 'politički identitet' Evropske unije. Prekidanje konflikta podriva i tu logiku, i taj identitet, kao i stavove njenih nosilaca, odnosno sadašnjih lidera EU i Britanije - istakao je Puškov.

Ruski senator je zatim naveo samo nekoliko kritičnih pitanja koja će za njih neminovno iskrsnuti nakon postizanja dogovora.

- Prvo: čime će se moći opravdati raskid energetskih i ekonomskih veza sa Rusijom, koji guši privrede država EU, kao i odustajanje od ruskog tržišta, gasa i nafte? U Evropi ima dosta preduzetnika koji sada moraju da ćute, ali smatraju da posle krize treba brzo obnoviti poslovne odnose sa Rusijom i zalagati se za očuvanje i proširenje nabavki nafte i posebno gasa - naglasio je on.

Kao drugi problem ukazao je prijem Ukrajine u EU. Kako je napomenuo, trenutno se obećanje o članstvu doživljava kao oblik političke podrške kijevskom režimu i njegovom rukovodstvu.

- Ali prestankom konflikta kontekst se menja. Postaviće se pitanje svrsishodnosti prijema države čiji budžet kritično zavisi od zapadne pomoći, a ekonomija joj je upola razorena. Pored toga, u više zemalja EU ne žele konkurenciju jeftinije ukrajinske poljoprivredne proizvodnje - podvukao je Puškov.

Napomenuo je da Kijevu mogu, i to naročito u konzervativnim krugovima u Poljskoj, ponovo zameriti i veličanje Bandere, kao i Organizacije ukrajinskih nacionalista Ukrajinske ustaničke armije, odgovornih za Volinski pokolj.

Foto: Reuters

 

- Treće: kako će lideri EU i rusofobni krugovi održati sadašnji nivo medijskog i društvenog neprijateljstva prema Rusiji? Bez takvog naboja biće im mnogo teže da nastave putem militarizacije Evrope i izdvajanja sve više novca za vojne svrhe. Pod znakom pitanja bi se našla cela politika EU usmerena na pripreme za budući rat sa Rusijom - pojasnio je Puškov.

Što se tiče četvrtog problema, ruski senator je skrenuo pažnju na to da EU ne zna šta da radi sa ukrajinskim izbeglicama – što stvarnim, što izmišljenim – posebno jer je njihovo zbrinjavanje skupo i izaziva sve veće nezadovoljstvo u više država Unije.

- Dok traju borbena dejstva, protivljenje njihovom smeštaju smatra se političkim nekorektnim, ali posle rata, uzimajući u obzir finansijske probleme mnogih članica EU, situacija će se neminovni promeniti - naglasio je ruski senator.

Kao peti problem ukazao je na sprečavanje daljeg širenja unutrašnjih pukotina u EU, koje su već sada očigledne u pogledu stepena podrške Ukrajini, odnosa prema politici američkog lidera Donalda Trampa, tzv. "novim vrednostima", migracionoj politici, kao i odnosu prema dijalogu sa Rusijom.

- Ratna situacija pomaže liberalnom klanu koji upravlja EU da poziva na jedinstvo i održava bar njegovu prividnu verziju, iako i to (jedinstvo) već puca. Sa okončanjem rata, linije kraha će se produbiti, kako među članicama EU, tako i unutar njih. A rukovodstvo Unije će ostati samo sa sopstvenim unutrašnjim 'demonima' - upozorio je Puškov.