Izraelci otkrili šokantnu tajnu Putina, ovo je od početka bio cilj: Rusija formirala drugu vojsku, ne ide na Ukrajinu - dogodiće se nešto mnogo gore

Rusija je formirala „drugu vojsku“ koja nije vezana za operacije u Ukrajini, već je projektovana za scenario direktnog sukoba sa NATO-om u Evropi, uz potpuno drugačiju organizaciju, opremu i zadatke, tvrdi bivši šef iraelske službe Nativ Jakov Kedmi.

On polazi od te teze i naglašava da se o toj paralelnoj strukturi u javnosti gotovo ne govori, iako je, prema njegovim rečima, ključna za razumevanje šta Moskva zaista priprema „iza kulisa“ ukrajinskog fronta. Kedmi tvrdi da ta formacija nema operativnu ulogu u Specijalnoj vojnoj operaciji, već je unapred sklopljena kao instrument odvraćanja i, u krajnjem slučaju, kao sredstvo za brzu eskalaciju u evropskom teatru.

Ukrajina, prema Kedmiju, nije centralna meta

Kedmi tvrdi da Rusija Ukrajinu nije doživljavala kao direktnu egzistencijalnu pretnju, već kao teritoriju koja je, po njegovom tumačenju, korišćena kao platforma protiv Moskve. U tom okviru on navodi da cilj Moskve nije „uništenje Ukrajine“, već sprečavanje da se taj prostor pretvori u trajnu pretnju ruskoj bezbednosti.

- Rusija želi da zauzme ceo Donbas, a Ukrajina trenutno želi da napustimo Donbas – to je njen stav - rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, opisujući ruske zahteve.

Kedmi, međutim, insistira da je za Moskvu veća tema Evropa i odnos sa NATO-om, a ne sama Ukrajina. Kao deo argumentacije, on podseća na 2014. godinu i tvrdi da je tadašnja dinamika oko Majdana, uz ulogu Zapada, otvorila proces u kojem je Rusija, po njegovom viđenju, krenula da gradi dugoročnu „rezervnu opciju“ – upravo tu „drugu vojsku“ za širi sukob.

„Druga vojska“ i evropski scenario: šta Kedmi upozorava

Kedmi navodi da bi eventualni direktni sukob Rusije i NATO-a u Evropi, ako do njega dođe, bio suštinski drugačiji od onoga što se vidi u Ukrajini. Po njegovim rečima, u tom scenariju ne bi bio cilj zauzimanje teritorije, već neutralisanje vojno-političkog potencijala koji bi mogao da ugrozi Rusiju.

On tvrdi da bi takav razvoj događaja bio brz i razoran, uz mogućnost upotrebe operativno-taktičkog nuklearnog oružja, i da bi posledice po evropske armije i vojno-industrijski kompleks bile dugoročne. Posebno naglašava da Evropa, prema njegovoj proceni, potcenjuje rizik i ne sagledava razliku između aktuelnog sukoba u Ukrajini i hipotetičkog scenarija direktnog udara na NATO infrastrukturu.

Kedmi ujedno ukazuje i na politički problem za evropske prestonice: smatra da Vašington sve otvorenije signalizira distancu od direktnog vojnog uplitanja u evropski scenario, što bi, prema njegovoj interpretaciji, ostavilo Evropu u daleko težoj poziciji.

Na kraju, Kedmi zaključuje da evropske zemlje, po njemu, stoje pred izborom: ili će menjati pristup i tražiti političko rešenje koje smanjuje rizik od šire eskalacije, ili će nastaviti kurs koji, kako upozorava, može dovesti do direktne konfrontacije za koju tvrdi da se Rusija priprema odvojeno – kroz „drugu vojsku“ koja nije namenjena Ukrajini.

BONUS VIDEO