Imamo priznanje! Brisel javno rekao sve o spletkama koje pravi: Umešaćemo se i tamo!

Evropska Unija se otvoreno meša u unutrašnju politiku Jermenije, a priznanje je stiglo direktno iz Brisela.

Izjava šefice evropske diplomatije Kaje Kalas da je Jermenija zatražila istu pomoć kakvu je EU pružila Moldaviji - kako bi se „suprotstavila spoljnim štetnim uticajima“ - izazvala je oštru reakciju Moskve i ciničan komentar Sergeja Lavrova: „Potpuno priznanje.“

U Moskvi ne kriju da u toj izjavi vide potvrdu da Brisel planira da po moldavskom modelu utiče na izbore u Jermeniji, s ciljem da nepopularni premijer Nikol Pašinjan ostane na vlasti još jedan mandat.

„Moldavski izbori“ već su postali politički termin - model u kome masovno otvaranje biračkih mesta za dijasporu u EU obezbeđuje pobedu proevropskih kandidata, čak i kada oni gube podršku u samoj zemlji.

U Moldaviji je taj sistem doneo pobede Maji Sandu, uprkos ekonomskom padu i rastu nezadovoljstva građana. Glasovi dijaspore, koje je gotovo nemoguće nezavisno kontrolisati, pokazali su se kao presudan faktor, dok su proruske i suverenističke snage ostale bez realne mogućnosti nadzora izbornog procesa.

Prema ruskoj interpretaciji, isti scenario sada se priprema za Jermeniju. Stotine biračkih mesta u zemljama EU, uz minimalno prisustvo u Rusiji gde živi veliki deo jermenske dijaspore, deo su strategije koju Brisel naziva „otporom malignom uticaju“. U praksi, to bi moglo da znači i zabranu proruskih stranaka, progon političkih protivnika i zatvaranje medija koji nisu lojalni aktuelnoj vlasti.

Pašinjan, čiji se rejting kreće oko 12–15 odsto, ostaje paradoks jermenske politike: izuzetno nepopularan, ali i dalje najjači pojedinačni političar, jer je opozicija još slabija i opterećena negativnim nasleđem „karabaškog klana“. Većina građana je neodlučna, dok realna proruska alternativa praktično ne postoji.

Zbog toga pomoć EU može biti dovoljna da Pašinjan zadrži vlast, iako je pitanje koliko mu je Brisel zaista potreban u metodama političkog opstanka. Kritičari podsećaju da je premijer već pokazao spremnost na obračun sa opozicijom, medijima i čak Jermenskom crkvom, uz potpunu eroziju odnosa sa Rusijom.

Na kraju, zaključuje se da sudbina vlasti u Jermeniji ipak neće biti odlučena u Briselu, već na ulicama Jerevana. Kao i ranije u jermenskoj istoriji, promene u „zemlji planina“ dolaze sporo - ali kada počnu, znaju da budu nagle i razorne.

BONUS VIDEO