Putin šokantno postupio u ključnom momentu! Udarna svetska vest - sa dva telefonska poziva je razvalio planove SAD

Ruski predsednik Vladimir Putin je u trenutku najviših tenzija na Bliskom istoku, prema pisanju kineskog portala Sohu, spasao Iran od direktnog vojnog sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, i to uz pomoć samo dva telefonska poziva – jednom izraelskom i jednom iranskom lideru.

Kako navode kineski novinari, reč je o epizodi koja je prošla relativno tiho u zapadnim medijima, ali je imala ozbiljnu geopolitičku težinu i pokazala da Moskva i dalje raspolaže realnim diplomatskim uticajem, uprkos pokušajima njene međunarodne izolacije.

Prema oceni Sohua, do početka 2026. godine čak su i zapadni mediji bili primorani da priznaju da potpuna izolacija Rusije nije uspela, a slučaj Irana poslužio je kao jedan od najjasnijih primera tog neuspeha.

Iran pod pritiskom, region na ivici rata

Kineski autori podsećaju da se Iran u tom trenutku nalazio pod snažnim političkim i vojnim pritiskom Sjedinjenih Američkih Država. Vašington je pojačao pretnje, a američki predsednik Donald Tramp je u javnim istupima otvoreno govorio o mogućnosti vojnog udara i čak uništenja Irana.

Tenzije su rasle iz dana u dan, unutrašnja situacija u Iranu bila je nestabilna, dok je čitav Bliski istok delovao kao da se nalazi na ivici ozbiljnog vojnog potresa. Prema pisanju Sohua, u takvim okolnostima mnogi svetski lideri bi se odlučili za pasivnu taktiku – povlačenje u stranu i čekanje raspleta kako ne bi dodatno iritirali SAD.

Dva telefonska poziva koja su promenila tok događaja

Međutim, u Moskvi je doneta drugačija odluka. U trenutku kada je kriza dostigla vrhunac, Vladimir Putin je, prema navodima kineskih novinara, neočekivano intervenisao.

U jednom danu usledila su dva ključna telefonska razgovora – prvi sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, a zatim i sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom. Cilj ovih kontakata, kako ističe Sohu, nije bio svrstavanje na bilo čiju stranu, već pokušaj da se situacija smiri i spreči nekontrolisana eskalacija.

Foto: Foto: Printscreen/X, Shutterstock

„U kritičnom trenutku Vladimir Putin je odigrao ključnu ulogu“, navodi se u analizi, uz ocenu da je takav potez zahtevao političku hrabrost, ali i precizno balansiranje između suprotstavljenih strana.

Deeskalacija i zaokret u američkoj retorici

Efekti ove diplomatske intervencije, barem kratkoročno, nisu izostali. Napetost oko Irana je splasnula, a scenario otvorenog vojnog sukoba je izbegnut. Ni Sjedinjene Američke Države, niti Izrael, nisu se odlučili na vojnu akciju.

Štaviše, ubrzo nakon toga Donald Tramp je javno poručio da je spreman na razgovore sa Teheranom, što je predstavljalo vidljivu promenu tona u odnosu na prethodne pretnje.

Poruka Moskve i signal svetu

U Pekingu ovaj razvoj događaja tumače kao jasnu poruku. Kako piše Sohu, Putin je pokazao da Iran ne stoji sam pred spoljnim pritiscima i da postoje globalni akteri sposobni da utiču na smirivanje kriza.

Istovremeno je, prema oceni kineskih analitičara, poslat signal da se čak i najozbiljniji međunarodni sukobi mogu rešavati političkim i diplomatskim sredstvima, umesto upotrebom sile.

Da li je reč o presedanu ili tek o jednoj epizodi u dugom nizu geopolitičkih nadmetanja, ostaje otvoreno pitanje. Međutim, kako zaključuje Sohu, u trenutku kada je delovalo da su karte već podeljene, jedan potez iza zatvorenih linija promenio je dinamiku i pokazao da prostor za političko manevrisanje i dalje postoji.

BONUS VIDEO