Ključa u Kini! Evo zašto su generali rešili da obore Sija - doneo je prelomnu odluku oko Tajvana: Amerika odmah aktivirala svoje igrače...

Masovna čistka u vrhu kineske vojske, hapšenja najviših generala, optužbe za izdaju i curenje nuklearnih tajni, kao i sve glasnije spekulacije o pokušaju svrgavanja predsednika Kine Si Đinpinga, ukazuju da se u Pekingu ne vodi obična antikorupcijska kampanja, već borba za potpunu kontrolu nad državom i oružanim snagama uoči mogućeg sukoba oko Tajvana.

Dok zvanični Peking govori o „teškim kršenjima discipline i zakona“, paralelno se pojavljuju tvrdnje o umešanosti Sjedinjenih Američkih Država, tajnim brifinzima, curenju poverljivih podataka i dubokim podelama unutar Narodnooslobodilačke armije Kine.

Čistka u vrhu armije: Kraj karijera i koncentracija moći

Predsednik Kine Si Đinping nastavlja dubinsko čišćenje Narodnooslobodilačke armije, tempom koji jasno pokazuje da cilj više nije samo borba protiv korupcije, već eliminacija svakog potencijalnog centra otpora.

Najnovija istraga obuhvatila je zamenika predsednika Centralne vojne komisije Čang Jušju i načelnika Zajedničkog štaba Lju Dženlija. Obojica su osumnjičena za ozbiljna kršenja discipline i zakona, a Centralni komitet Komunističke partije Kine naložio je pokretanje postupka protiv njih.

U kineskom političkom sistemu, takva formulacija gotovo uvek znači definitivni kraj karijere, ali i mnogo više od toga. Zvanična saopštenja navode da su osumnjičeni „naneli ogromnu štetu političkoj izgradnji vojske“, njenoj borbenoj sposobnosti i interesima države.

Foto: EPA/Shutterstock

Od 20. kongresa KP Kine, u periodu od 2023. do 2025. godine, u nemilost je palo više od 50 visokih vojnih i odbrambenih funkcionera – komandanti kopnene vojske, vazduhoplovstva, mornarice, raketnih snaga i naoružane policije, kao i čelnici dela vojne industrije.

Uhapšen je i bivši ministar odbrane Li Šangfu, dok je njegov naslednik, admiral Dong Đun, jedva izbegao sličnu sudbinu.

Nakon poslednjih hapšenja, u Centralnoj vojnoj komisiji faktički su ostala samo dva ključna čoveka: Si Đinping i Čang Šengmin, zamenik predsednika komisije i šef antikorupcionog aparata, koji operativno vodi čistke. Time je komandovanje oružanim snagama praktično koncentrisano u rukama jednog čoveka – presedan čak i za kineske prilike.

Optužbe za izdaju i priče o pokušaju puča

Uporedo sa zvaničnom verzijom događaja, pojavile su se i daleko ozbiljnije tvrdnje. Prema informacijama koje kruže u pojedinim analitičkim i opozicionim krugovima, deo vojnih elita navodno je razmatrao scenario u kojem bi Si Đinping bio lišen slobode sredinom januara u jednom hotelu u Pekingu.

Navodi govore da je bezbednosni aparat lojalan predsedniku navodno osujetio plan, ali za takvu verziju ne postoje javni dokazi. Ipak, sama činjenica da se takve priče pojavljuju ukazuje na ekstremno zategnutu atmosferu u kineskom vrhu.

Dodatnu težinu daje informacija da su pojedini visoki oficiri, prema zapadnim izvorima, osumnjičeni za prenošenje poverljivih podataka Sjedinjenim Državama, uključujući tehničke detalje kineskog nuklearnog programa. Upravo taj segment kineske moći Vašington pažljivo prati, jer Kina poslednjih godina ubrzano smanjuje zaostatak za SAD i Rusijom.

U tom kontekstu, optužbe imaju i psihološku dimenziju – poruku da je kineski vrh kompromitovan iznutra i da su oko predsednika navodno prisutni izdajnici.

Tajvan kao ključni okidač

Suština sukoba unutar kineske elite sve češće se povezuje sa Tajvanom. Nisu svi generali i političari spremni za siloviti scenario ujedinjenja. Deo vojnih struktura strahuje od ishoda velikog rata, posebno u uslovima kada Kina decenijama nije vodila direktan sukob tog obima.

Postoji i kalkulacija da bi prihvatanje dela američkih zahteva, usporavanje vojnog razvoja i određeni ustupci mogli da odlože ili izbegnu sukob. Za Si Đinpinga, takav pristup predstavlja neprihvatljivo slabljenje suvereniteta.

Foto: Shutterstock

Zbog toga se čistke tumače kao preventivni potez – uklanjanje svih koji bi mogli da zakoče odlučnu akciju. Si, koji planira novu kandidaturu 2028. godine, očigledno procenjuje da je trenutak povoljan: Sjedinjene Države su politički podeljene, regionalni savez protiv Kine još nije do kraja formiran, a američka ekonomija ostaje snažno povezana sa kineskom.

Priprema za prelomni trenutak

U Pekingu se i dalje formalno govori o mirnoj integraciji Tajvana, ali sve je manje onih koji veruju da je to realan scenario. Unutar partije se već govori o periodu 2026. godine kao o tački odluke, kada bi pitanje Tajvana moglo biti definitivno stavljeno na sto.

U tom svetlu, sadašnja čistka u vojsci nije incident, već deo šire pripreme za trenutak u kojem će lojalnost, disciplina i potpuna kontrola nad oružanim snagama biti presudni.

Da li će se planovi Pekinga realizovati ili će proces izmaći kontroli, ostaje otvoreno pitanje. Jedno je, međutim, jasno: Kina ulazi u fazu u kojoj više nema prostora za unutrašnju dvosmislenost, a borba u vrhu države tek je počela.

BONUS VIDEO