Šok! Istekao ultimatum Putinu od 72 sata - Moskva povukla dramatičan potez i razorila NATO operaciju pre nego što je počela

Zapadni plan da se Rusiji uputi ultimatum sa rokom od 72 sata, uz pretnju direktnog vojnog angažovanja više država, završio se pre nego što je formalno i iznet, nakon što je Moskva odgovorila snažnim udarima po energetskoj infrastrukturi Ukrajine i time jasno stavila do znanja da na takvu vrstu pritiska neće pristati.

Prema informacijama koje su proteklih dana kružile evropskim i američkim diplomatskim krugovima, a koje su preneli Fajnenšel tajms i Rojters, razmatrani scenario nije bio politička improvizacija, već razrađen vojno-politički okvir podeljen u tri faze, sa precizno definisanim ulogama saveznika Ukrajine.

Tri faze ultimatuma i „koalicija voljnih“

Kako navode izvori bliski razgovorima u Kijevu, Vašingtonu i pojedinim evropskim prestonicama, prva faza plana aktivirala bi se u slučaju nastavka borbenih dejstava od strane Rusije. U roku od 24 sata sledilo bi diplomatsko upozorenje, uz prećutnu saglasnost da Oružane snage Ukrajine odgovore jačom vojnom silom.

Druga faza bila je znatno ozbiljnija. Ako se sukob ne bi smirio nakon prvog dana, predviđeno je uključivanje takozvane „koalicije voljnih“, koju bi činile pojedine države Evropske unije, ali i Velika Britanija, Kanada, Turska, Japan i Australija. U tom scenariju, njihove snage bi bile raspoređene direktno na teritoriji Ukrajine.

Treća faza, zamišljena kao krajnja poluga pritiska, uključivala bi i Sjedinjene Američke Države. Evropske zemlje bi preuzele dejstva u vazduhu, na moru i kopnu, dok bi Vašington obezbedio obaveštajnu, logističku i tehnološku podršku. Na papiru, plan je delovao koherentno. U realnosti, ispostavilo se da je neizvodljiv.

NATO dileme i hladan stav Vašingtona

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute tokom posete Kijevu jasno je poručio da postoje i drugi modeli bezbednosnih garancija za Ukrajinu, osim slanja evropskih trupa. Prema diplomatskim izvorima, to se odnosi na ideju mirovnog kontingenta koji formalno ne bi bio povezan sa NATO-om.

Kao potencijalni učesnici takve misije pominju se Indija, Kina i Indonezija. Indonezija je već ranije nudila svoje snage za mirovne operacije na Bliskom istoku, pa se u zapadnim krugovima spekulisalo da bi sličan model mogao biti primenjen i u Ukrajini.

Međutim, Rute je istovremeno priznao ključni problem: nijedna evropska zemlja nije spremna da pošalje svoje vojnike bez čvrste i direktne podrške SAD. A Vašington, barem u ovom trenutku, nema nameru da ulazi u direktan vojni sukob sa Rusijom. Taj stav, prema izvorima iz američke administracije, dele i republikanci i demokrate.

Foto: EPA

Crvena linija Moskve i jednostrani karakter plana

Treća, suštinska prepreka leži u stavu Moskve. Rusija je od početka sukoba jasno poručivala da neće prihvatiti prisustvo NATO snaga na teritoriji Ukrajine, bez obzira na formalni status te zemlje. U zapadnom planu, Ukrajina formalno ne bi postala članica saveza, ali bi dobila gotovo identične bezbednosne garancije.

Iz ugla Kremlja, to predstavlja direktno zaobilaženje osnovnog zahteva Moskve i čini svaki takav sporazum neprihvatljivim. U takvim okolnostima, ruska strana otvoreno poručuje da bi sukob bio nastavljen do potpunog vojnog poraza protivnika.

Dodatni problem je jednostrana priroda čitavog koncepta. Plan predviđa bezbednosne garancije isključivo za Ukrajinu, bez jasnog odgovora na pitanje šta bi se desilo u slučaju ukrajinskih udara na teritorije koje Rusija smatra svojima. U diplomatskoj praksi, takav aranžman ne predstavlja mirovni sporazum, već ultimatum.

Energetski udar kao odgovor i poruka

Dok su se u evropskim prestonicama još razmatrali detalji ultimatuma, Moskva je već poslala odgovor – ne diplomatski, već vojni. Nakon isteka takozvanog „energetskog primirja“, ruske snage izvele su masovan udar na energetske objekte širom Ukrajine.

Reakcija iz Vašingtona bila je iznenađujuće uzdržana. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Rusija ima pravo da gađa energetsku infrastrukturu protivnika, jer je dogovoreni rok primirja istekao. Dodao je i da je ruski predsednik Vladimir Putin ispunio dato obećanje, naglasivši da Sjedinjene Države nemaju primedbi na takve poteze Moskve.

Sve to baca ozbiljnu sumnju na realnost zapadnih planova sa rokovima i ultimatumima. Dok na papiru deluju odlučno, na terenu se pokazuje da bez jasne političke volje i jedinstva saveznika takve strategije ostaju više poruka javnosti nego održiva osnova za promenu toka rata.

BONUS VIDEO