Putinov najbliži čovek mu rekao: "Streljaj me, ali ovo neću da radim" - Detalji tajnog razgovora koji je uzdrmao Rusiju

Dmitrij Kozak, jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina, poslednji put je posetio šefa Kremlja u septembru prošle godine i tada mu je postavio, kako navode izvori, jednostavno pitanje zašto je sve ovo urađeno.

Iako nije poznato šta je Putin tačno rekao, suština poruke je, prema dostupnim informacijama, bila jasna. Ukoliko se rat u Ukrajini završi loše, u opasnosti neće biti samo on, već i Kozak i njegov najuži krug saradnika.

Dmitrij Kozak je uz Putina još od peterburških dana devedesetih godina. Praktično je bio bez funkcije više od tri godine, od 21. februara 2022. godine, svega dva dana pre početka napada na Ukrajinu.

Foto: EPA

Tog dana Putin je sazvao sednicu Saveta bezbednosti u Kremlju, na kojoj je doneta odluka o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i o pokretanju vojne operacije protiv Ukrajine.

Prema dostupnim informacijama, Kozak je tada bio jedini koji se otvoreno usprotivio priznanju republika u Donbasu i napadu na Ukrajinu. Njegov govor je, kako se navodi, uklonjen iz zvaničnog video-snimka sednice koji je ubrzo emitovan na državnoj televiziji.

Prema rekonstrukciji Njujork tajmsa, dva dana nakon početka rata 2022. godine Kozak je Putinu navodno poručio da ne namerava da sledi njegova naređenja, da neće tražiti od ukrajinskih vlasti da potpišu predaju, kao i da je spreman da bude uhapšen ili čak streljan.

Od tada se Kozak nije pojavljivao u javnosti, ali Putin ga, prema tvrdnjama izvora, iz poštovanja prema njihovom dugogodišnjem odnosu nikada nije kaznio niti formalno smenio.

Kozak danas ima gotovo 70 godina i više od tri decenije pripada najužem krugu ljudi od Putinovog poverenja. Bio je zamenik šefa predsedničkog kabineta i zadužen za odnose sa bivšim sovjetskim republikama. Smatra se jednim od ključnih ljudi Kremlja, uz Igora Sečina, Nikolaja Patruševa i Sergeja Čemezova.

Iako nije liberalni disident i upravo je on nadgledao integraciju Krima u Rusiju nakon 2014. godine, njegovo protivljenje ratu i Putinova navodna reakcija otkrivaju pukotine, sumnje i strahove unutar samog Kremlja.

Cena rata je ogromna, kako u ljudskim životima, tako i u ekonomskom smislu. Rusija je, prema procenama, platila visoku cenu za kontrolu nad oko 12,7 odsto teritorije Ukrajine.

Ratni napori dodatno pojačavaju pritisak na rusku ekonomiju. Poslednjih nedelja zabeleženi su talasi otpuštanja u petrohemijskom gigantu Sibur, u bankarskom sektoru, kao i u građevinskoj i civilnoj industriji.

Putin, prema ocenama analitičara, ne zaboravlja ni događaje iz maja 2023. godine, kada je tokom pobune Jevgenija Prigožina i njegovog marša ka Moskvi bezbednosni aparat privremeno ostao paralizovan, dok su brojni lojalisti ćutali.

Ruski predsednik, kako se navodi, oseća sve veći pritisak i poslednjih meseci više ne insistira na punom ostvarivanju teritorijalnih pretenzija prema delovima Zaporoške i Hersonske oblasti, iako su one prema ruskom Ustavu formalno deo Ruske Federacije.

 

VIDEO BONUS