Kraj BRIKS i NATO! Neće više postojati u ovom obliku: Savezi pucaju po šavovima, srušena sva pravila međunarodne scene

Savezi koji su decenijama delovali nepromenljivo danas se krune pred očima sveta. Ne zato što je neko formalno istupio iz njih ili potpisao novi dokument, već zato što se ono najvažnije – poverenje i zajednički interes – topi brže nego ikad.

U jednoj istoj sedmici moguće je videti Indiju kako usporava kupovinu ruske nafte dok pregovara o trgovinskom aranžmanu sa Sjedinjenim Državama, Evropu koja panično shvata da nema dovoljno municije i industrijskih kapaciteta da brzo nadoknadi potrošeno, i Vašington koji paralelno pojačava pritisak unutar NATO-a i gura pitanje Grenlanda kao „test“ ko u savezu stvarno donosi odluke.

To je suština sadašnjeg trenutka: stari okviri i etikete ostaju, ali se sadržaj menja.

Indija između BRIKS i Vašingtona

Indija je posle 2022. iskoristila popust na rusku naftu i postala najveći kupac ruskog sirovog naftnog izvoza morem, jer joj je to direktno snižavalo trošak uvoza i štitilo rast ekonomije. Taj model, međutim, ulazi u novu fazu čim se u priču ubace američke carine i trgovinski dogovor.

U poslednjim nedeljama stigli su signali iz industrije da indijske rafinerije izbegavaju poslove za isporuke u aprilu, dok Vašington i Nju Delhi guraju okvir sporazuma koji bi trebalo da snizi carine i produbi ekonomsku saradnju. U toj slici važna je i Trampova poruka: Donald Tramp je javno tvrdio da je Indija „posvećena“ obustavi direktnog ili indirektnog uvoza ruske nafte i na toj osnovi je povlačio penalne carine koje su bile uvedene zbog ruskih isporuka.

Foto: EPA

Indija, međutim, ostavlja klasičan „ventil“: ne objavljuje formalni prekid, već širi nabavke i traži alternativu. Simboličan detalj iz iste linije je i to da su indijski državni kupci u februaru 2026. ugovorili isporuku venecuelanske nafte za kraj aprila, kao deo strategije diversifikacije i smanjenja oslanjanja na ruske barele.

Zato ova priča nije o tome da li Indija „napušta“ Rusiju, već o tome da Indija, kad vidi da je trgovinski račun sa SAD važniji u datom trenutku, menja ponašanje bez dramatičnih najava. BRIKS je okvir, ali energija, carine, tehnologije i tržišta su realna valuta.

Ta ambivalencija je utoliko upadljivija jer je Rusija istovremeno gurala signal suprotnog smera: Vladimir Putin i Narendra Modi su u decembru 2025. u Nju Delhiju potpisali paket dogovora i usvojili program ekonomske saradnje do 2030, uz cilj da se trgovinska razmena podigne na oko 100 milijardi dolara i da saradnja ne ostane samo na nafti i odbrani.

To pokazuje kako izgleda „novo doba“: isti akteri potpisuju velike papire, a paralelno koriguju ponašanje na tržištu kad pritisak poraste.

Grenland i Arktik: kada se „savezničko“ pretvori u strateško nadgornjavanje

Grenland je idealan primer kako savezi ostaju isti na papiru, a odnosi se menjaju u praksi.

Donald Tramp je početkom 2026. ponovo gurnuo tezu da je Grenland pitanje nacionalne bezbednosti i da ga Danska ne može sama zaštititi od Rusije i Kine. U međuvremenu, NATO je početkom februara 2026. pokrenuo ranu fazu planiranja arktičke misije „Arctic Sentry“, upravo u atmosferi tenzija zbog Grenlanda i Trampovih izjava.

To je velika stvar: umesto klasičnog „savezničkog konsenzusa“, dobijamo situaciju da se misija planira u hodu, pod pritiskom politike, dok se unutar saveza vode rasprave ko je nadležan i ko vuče poteze.

Foto: EPA/Shutterstock

Paralelno, Kanada i Francuska su otvorile konzulate u Nuku, što je čitano kao diplomatska podrška Danskoj i signal da se sever pretvara u prostor nadmetanja uticaja, a ne samo saradnje.

A kada se doda „istorijska pozadina“, slika postaje još jasnija: NASA je krajem 2024. objavila nove radarske prikaze ostataka baze Kamp Sentiuri, američkog hladnoratovskog kompleksa „pod ledom“, što stalno vraća temu da Arktik nije egzotika već dugo strateško bojište — samo što se sada u njega vraćaju nove sile i novi interesi.

Amerika zateže NATO: 5% BDP-a, pritisak na Španiju i poruka ostalima

NATO je na samitu u Hagu u junu 2025. usvojio obavezu da do 2035. saveznici ulažu ukupno 5% BDP-a u odbranu i šire bezbednosne stavke, pri čemu je model definisan ovako: najmanje 3,5% ide na „tvrdu“ odbranu po NATO pravilima, a do 1,5% na infrastrukturu, otpornost, mreže, industrijsku bazu i slične stavke koje direktno hrane vojnu sposobnost. Poenta tog paketa je da Evropa ne „kupuje“ samo oružje, nego da izgradi sistem koji može da traje u dugom sukobu.

A onda dolazi politička realnost: Španija je otvoreno rekla da taj nivo ne može da ispuni i tražila izuzeće, tvrdeći da svoje obaveze može da pokrije znatno nižim procentom. Tramp je odmah to pretvorio u pritisak, javno poručujući da je odluka „užasna“ i da će „platiti duplo“ kroz trgovinske aranžmane. Čak i kad je jasno da Španija kao članica EU nema zaseban trgovinski sporazum sa SAD, poruka je bila namenjena i drugima: ko ne ide na 5%, ulazi u zonu političkih kazni.

Foto: EPA

To je ključna promena u načinu na koji Vašington gleda savez: NATO nije više samo bezbednosni okvir, nego mehanizam u kome se disciplina obezbeđuje i ekonomskim polugama.

U isto vreme, signaliziranje ide i ka „tradicionalno slabijima“ po izdvajanjima. Kanada je godinama bila ispod cilja od 2% (stari NATO prag), a sada i u kanadskim državnim dokumentima stoji da je cilj ubrzanje ka 2% BDP-a. Nije stvar u jednoj zemlji, nego u logici: Vašington više ne želi obećanja, nego brojke i rokove.

Šta iz ovoga realno sledi: manje deklaracija, više pritiska i „računa“

Kad se sve sabere, dobija se vrlo konkretnu mapu novog ponašanja:

SAD guraju NATO u režim brojki (5%), a neposlušne javno pritiskaju, uključujući pretnje „trgovinskim kaznama“, i istovremeno otvaraju arktički front kroz Grenland i NATO planiranje.

Evropa ulazi u skupu tranziciju: od „postindustrijske“ sigurnosti ka realnoj proizvodnji i zalihama, uz politički rizik jer se ta ulaganja prelivaju na budžete.

Indija pokazuje kako danas funkcionišu velike države koje nisu ničiji satelit: potpisuju velike sporazume sa Rusijom, ali istovremeno „usporavaju“ ono što može da ih košta na američkoj strani, i diversifikuju nabavke bez formalnih objava.