NATO mobiliše IT armiju: Tastature menjaju za puške, programeri u uniformama!

Ruska invazija na Ukrajinu uticala je i na to da se rezervne snage NATO članica ubrzano uvećavaju i u njih se uključuju, sve više IT stručnjaci iz civilnog sektora.

Pored IT stručnjaka iz civilnog sektora sve više se traže i medicinski radnici, inženjeri i operateri dronova.

- Sve države to rade na drugačiji način i različitom brzinom, ali to dobija na zamahu - rekao je za Euronews brigadni general Gilbert Overmat, predsednik NATO Odbora za rezerve.

Podseća se da je nakon kraja Hladnog rata, Evropa smanjila rezervne snage. Prvi alarm stigao je 2014. aneksijom Krima i ratom na istoku Ukrajine, a drugi ruskom invazijom 2022. godine.

Rat je tako, kako prenosi Večernji list, otkrio granice oslanjanja samo na profesionalne vojnike i potrebu za brzim mobilisanjem snaga, projekcijom moći u sajber prostoru i svemiru te popunjavanjem praznina u logistici, specijalnim operacijama i sajber odbrani.

Godine 2023. NATO ažurirao svoju politiku rezervnih snaga

Naglasak je na integraciji rezervnih snaga i redovnih snaga, što bi vojskama trebalo da da znatnu prdednost.

Francuska je prošlog septembra u vežbi "Vulcain 2025" mobilizovala 1.000 rezervista, dok su profesionalci pružali podršku dronovima, helikopterima i inženjerijom.

Plan "Rezerva 2030" predviđa udvostručenje rezervnog sastava vojske, stvaranje sajber bataljona i veće učestvovanje u multinacionalnim vežbama. Ove godine uvodi se i dobrovoljno služenje za 18-godišnjake.

Nemačka cilja 260.000 aktivnih vojnika i 200.000 rezervista do 2035., uz dobrovoljnu službu za mlade.

- Estonija ima ratnu strukturu pretežno sastavljenu od rezervista, od pešadije i artiljerije do sajber obrane i specijalnih snaga. Nakon obavezne regrutacije slede redovne iznenadne vežbe. Letonija je 2023. vratila regrutaciju (11 meseci), nakon čega svi idu u rezerviste. Litvanija planira da poveća aktivnu rezervu s 33.000 na 51.000 do 2030. godine -objašnjava Overmat.

On navodii da vojska sada komunicira i sa kompanijama iz različitih oblasti da je to pobednička kombinacija za sve.

- Nisu nam potrebne samo vojne sposobnosti, potrebno nam je otporno društvo - ističe još Overmat.

Baltičke i skandinavske zemlje imaju najvišu civilnu spremnost zbog blizine Rusije i istorije, dok je ta tema u zapadnoj Evropi osetljivija.

Na primer, u Francuskoj je general Fabien Mandon izazvao buru upozorenjem na mogućnost rata i "gubitak naše dece".

U tekstu se upozorava da bi Rusija do kraja decenije mogla da testira neku drugu evropsku zemlju, a hibridne sabotaže već redovno "drmaju" kontinent.

Zbog toga je Poljska, na primer, najavila stvaranje nove kategorije vojnih rezervista, tzv. visokosposobne rezerve u sklopu ambicioznog plana za izgradnju oružanih snaga od 500.000 pripadnika do 2039. godine.

BONUS VIDEO