Grom! Evropa pravi odgovor na Putinov Orešnik?! U startu su u problemu

Evropska Unija je početkom februara napravila prvi konkretan korak ka razvoju sopstvenog hipersoničnog naoružanja.

Nemačko-britanski projekat Hipersonika objavio je da je 3. februara u Svemirskom centru Andoja u Norveškoj uspešno testirao prototip hipersonične rakete HS1, koja je tokom leta dostigla brzinu od 7.400 kilometara na sat i preletela udaljenost veću od 300 kilometara.

Reč je o prvom potvrđenom hipersoničnom letu koji je izvela privatna evropska kompanija, nakon čega su se pojavile tvrdnje da Evropska unija konačno ima oružije koje može da parira već dobro poznatoj ruskoj raketi Orešnik, koja je dva puta upotrebljena tokom ukrajinskog sukoba.

Sam test, međutim, ne znači da EU odjednom ulazi u klub velikih hipersoničnih sila. HS1 je eksperimentalni prototip, bez bojeve glave, čiji je osnovni cilj bio da pokaže da je moguće projektovati, lansirati i stabilno kontrolisati letelicu u hipersoničnom režimu.

U tom smislu, uspeh testa je tehnički značajan, ali još uvek daleko od operativne rakete spremne za vojnu upotrebu.

Šta je Hipersonika?

Hipersonika je osnovana 2023. godine i ima sedište u Minhenu, uz podružnicu u Londonu.

Kompanija tvrdi da je od prvih skica do probnog leta prošlo svega devet meseci, što je izuzetno kratak razvojni ciklus u svetu raketne tehnologije.

Ključna poruka ovog testa nije u samoj brzini, već u činjenici da je hipersonični let postignut i održan u kontrolisanim uslovima. Brzina od 6 maha, odnosno više od 7.400 kilometara na sat, stavlja HS1 u donji prag hipersoničnog režima.

To je dovoljno da se govori o ozbiljnoj tehnologiji, ali i dalje ispod nivoa najnaprednijih ruskih i kineskih sistema koji su već u operativnoj upotrebi.

Može li ikako parirati Orešniku?

Ruska balistička raketa Orešnik se klasifikuje kao raketa srednjeg dometa (IRBM), sa procenjenim dometom između 2.500 i 5.500 kilometara, dok pojedini izvori navode i veće brojke.

Brzina projektila prelazi deset puta brzinu zvuka sa više od 12.000 kilometara na sat.

Prema dostupnim podacima, sistem može nositi više samonavođenih bojevih glava (MIRV), i to kako konvencionalnih, tako i nuklearnih.

Prva zabeležena borbena upotreba dogodila se u novembru 2024. godine, kada je projektil lansiran na Dnipro, sa ciljem fabrike Južmaš.

Navodi se da je tom prilikom korišćena verzija bez eksplozivnog punjenja, što su pojedini analitičari ocenili kao demonstraciju sposobnosti, odnosno test u realnim uslovima.

Druga poznata upotreba usledila je u januaru 2026. godine, kada je meta bila oblast Lavova i zapadne Ukrajine.

Odgovor na rusko naoružanje i eroziju sigurnosti u EU

Politički kontekst ovog projekta često se predstavlja kao odgovor na rusku upotrebu hipersoničnog oružja i opštu degradaciju bezbednosnog okruženja u EU.

Međutim, realnost je da Unija trenutno nema ni industrijsku bazu, ni doktrinu, ni proizvodne kapacitete za masovno uvođenje hipersoničnih raketa u operativnu upotrebu.

Čak i uz optimistične procene Hipersonike, cilj da se do 2029. godine dođe do "suverene hipersonične sposobnosti" podrazumeva niz političkih odluka, stabilno finansiranje i spremnost država da pređu sa demonstratora na stvarno oružje.

BONUS VIDEO