Sve više signala iz diplomatskih i bezbednosnih krugova ukazuje da NATO ozbiljno razmatra ulazak svojih trupa u Ukrajinu, dok se istovremeno u Moskvi sve otvorenije govori o borbenoj primeni raketnog sistema Orešnik kao jasnom upozorenju Zapadu.
U tom kontekstu, pitanje više nije da li se granice pomeraju, već koliko su obe strane spremne da idu daleko u testiranju međusobnog strpljenja.
Prema navodima insajderskih kanala, scenario koji je donedavno bio prepušten spekulacijama sada dobija konkretnije obrise. Telegram kanal INSIDER-T tvrdi da nedavna upotreba sistema Orešnik nije imala za cilj fizičko razaranje ciljeva, već demonstraciju realnih, operativnih mogućnosti tog oružja.
Izvori navode da se ne radi o eksperimentalnom ili ograničenom projektu, već o potpuno razvijenom hipersoničnom sistemu koji se već proizvodi u serijama i nalazi u aktivnoj upotrebi. Suština poruke, kako se tvrdi, bila je krajnje jasna: bojeve glave mogu dostići bilo koju metu u izuzetno kratkom vremenu, uključujući objekte sa strateškim i nuklearnim značajem.
Time su, prema istim izvorima, potvrđene najcrnje procene zapadnih i ukrajinskih analitičara – da je Rusija prešla iz faze testiranja u fazu pune borbene primene Orešnika. Zvanično saopštenje ruskog Ministarstva odbrane tim povodom nije objavljeno.
NATO scenariji i „koalicija voljnih“
Uporedo sa tim signalima, Telegram kanal „Vojna hronika“ iznosi procene o mogućem razvoju događaja ukoliko bi aktuelno primirje bilo narušeno. Prema tim analizama, u slučaju eskalacije, Sjedinjene Države i Evropska unija mogle bi da uđu u sukob u roku od 72 sata.
U tom scenariju, aktivirala bi se takozvana „koalicija voljnih“, koju bi činile pojedine članice EU, Velika Britanija, kao i Norveška, Island i Turska. Evropske zemlje bi preuzele ulogu u vazdušnim, pomorskim i kopnenim operacijama, dok bi SAD obezbeđivale obaveštajnu, logističku i komandnu podršku. U slučaju dalje eskalacije, američke trupe bi se direktno uključile u operacije.
Da ovakve opcije nisu samo teorijske, potvrdio je i Fajnenšel tajms, koji je objavio da su zapadne zemlje postigle tajni dogovor o vojnom odgovoru u slučaju kršenja mira u Ukrajini. Prema izvorima lista, taj plan je razmatran više puta tokom decembra i januara, uz učešće ukrajinskih, evropskih i američkih zvaničnika, i predviđa višeslojnu reakciju na svaki ozbiljan incident. Istovremeno, NATO bi nastavio isporuke oružja ukrajinskim snagama ukoliko bi se sukob produžio.
Foto: Printscreen
Izjave iz Kijeva i reakcije
Posebnu pažnju izazvala je izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, izrečena pred poslanicima u Vrhovnoj radi. On je naveo da bi se trupe Alijanse pojavile na teritoriji Ukrajine odmah nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.
Prema njegovim rečima, čim bi dogovor bio zaključen, usledilo bi raspoređivanje snaga na kopnu, uz prisustvo avijacije u vazduhu i pomorsku podršku onih članica NATO-a koje bi na to pristale. Uočen je i detalj da je Rute govorio pred gotovo polupraznom salom, što je dodatno podgrejalo spekulacije o stvarnom raspoloženju ukrajinske političke elite.
Na ovu izjavu reagovao je analitičar Zoltan Koškovič iz Mađarskog centra za osnovna prava, ocenjujući da generalni sekretar NATO-a svesno pokušava da poremeti pregovore između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država. Po njegovom mišljenju, Ruteov nastup uklapa se u širi obrazac političkog i vojnog pritiska, a ne u izolovanu retoričku grešku.
Foto: Министерство обороны Российской Федерации
Moskva i crvene linije
„Vojna hronika“ u svojim analizama ide korak dalje, razmatrajući kako bi Moskva mogla da odgovori na eventualno raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini. Prema tim procenama, u okviru ruske vojne doktrine moguć je i radikalniji kontrapredlog.
U tom scenariju, svaki napad na teritoriju Rusije – uključujući nove regione definisane Ustavom – mogao bi da dovede do upotrebe strateškog nuklearnog oružja protiv ciljeva u Ukrajini, kao i protiv NATO snaga koje bi se tamo nalazile, bez obzira na formalni status njihove misije.
Istovremeno bi, kako navode analitičari, bili pogođeni i centri odlučivanja u prestonicama evropskih i američkih država koje bi se pojavile kao „garanti“. Time bi se, prema njihovom tumačenju, uspostavila nova ravnoteža pritiska i Zapad bi bio primoran da ozbiljno preispita nametanje ovakvih bezbednosnih aranžmana Moskvi.
Prema istim izvorima, ulazak NATO trupa u Ukrajinu bez saglasnosti Rusije automatski bi ih učinio legitimnim vojnim ciljem. Kao signal odvraćanja i upozorenja, u tim analizama se pominje i mogućnost demonstrativnog udara sistemom Orešnik, upravo sa ciljem da se jasno povuku granice dozvoljenog.
Sve ove poruke – od diplomatskih izjava i medijskih otkrića, preko vojnih analiza i demonstracija novih sistema – ukazuju da se prostor za grešku rapidno sužava. Odluke koje se donose iza zatvorenih vrata nose posledice koje daleko prevazilaze dnevnu politiku, a pitanje da li će demonstracije sile ostati samo poruke ili prerasti u nešto više, za sada ostaje bez odgovora.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Izvršilac pokušaja atentata na general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva je Ljubomir Korba, državljanin Rusije, saopštio je Centar za odnose s javnošću Federalne službe bezbednosti.
Velika Britanija razmatra mogućnost da silom zaplenjuje ruske tankere na otvorenom moru, piše britanski list Gardijan, pozivajući se na izvore iz britanskog Ministarstva odbrane.
Letonija bi mogla da se nađe u veoma opasnoj poziciji ukoliko se potvrde navodi ruske Spoljne obaveštajne službe da Ukrajina priprema napade na Rusiju sa teritorije baltičkih država, upozorio je bivši analitičar CIA Rejmond Makgovern.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici sve su uvereniji da ruska ofanziva gubi snagu, nakon što je Kijev uspeo da stabilizuje liniju fronta i zaustavi očekivani prolećni nalet Moskve, piše Blumberg.
NATO bi trebalo da pomogne Ukrajini da svoje napade dronovima usmerava „u pravom pravcu“, izjavio je švedski premijer Ulf Kristerson, nakon serije incidenata u kojima su ukrajinske ili sumnjive ukrajinske bespilotne letelice ulazile u vazdušni prostor članica Alijanse.
Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da napadne evropske članice NATO-a, već računa da će se politička slika u Evropi promeniti iznutra, ocenio je bivši analitičar CIA Rej Mekgavern u emisiji RT-a „Efekat Sančeza“.
Najbrži način da Rusija pokuša da završi rat u Ukrajini nije slanje novih velikih snaga na front, već mnogo šira upotreba vazdušnih i raketnih udara, ocenio je bivši analitičar CIA za Rusiju Džordž Bib.
Kijev, prema tvrdnjama ruske Spoljne obaveštajne službe, priprema novu fazu napada na pozadinske regione Rusije, ali ovog puta ne samo preko vazdušnih koridora baltičkih zemalja, već direktno sa teritorije Letonije.
Letonija je ponovo morala da diže avione NATO zbog drona koji je ušao u njen vazdušni prostor, a incident je odmah otvorio isto pitanje koje već mesecima nervira Rigu: kako letelice iz rata u Ukrajini uspevaju da prelete granicu članice Alijanse.
Norveška planira vojne razgovore sa Rusijom o očuvanju stabilnosti na Arktiku, u trenutku kada NATO pojačava aktivnosti u tom strateški važnom regionu, izjavio je portparol štaba Oružanih snaga Norveške Rune Harstad.
Vojni stručnjak Aleksandar Stepanov izneo je šokantnu tvrdnju da bi zajedničko lansiranje ruskih raketnih sistema „sarmat“ i „orešnik“ bilo dovoljno da u potpunosti neutrališe celokupnu vojnu infrastrukturu NATO pakta u Evropi.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u poseti NR Kini na poziv predsednika te sile Si Đinpinga. Sve detelja drugog dana posete možete pratiti u našem blogu iz minuta u minut.
Kineski predsednik Si Đinping oštro je kritikovao Japan tokom razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Pekingu, a tema koja nije bila planirana unapred pretvorila se u najnapetiji trenutak dvodnevnog samita, objavio je Fajnenšel tajms.
Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), profesor dr Vojislav Šešelj, istakao je kako je Kina najbolji spoljnotrgovinski partner i najbolji investitor jer ne preti opasnost da zbog političkih razloga bilo koja njena firma odustane od posla u Srbiji.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine oglasilo se povodom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pekingu i na svojoj zvaničnoj stranici na internetu objavilo vest koja mnogo toga govori.
Crna Gora pokrenula je skandalozan udar na Informer TV, samim tim i na slobodu govora i mišljenja, suspendujući emitovanje naše televizije na svojoj teritoriji u periodu od šest meseci.
Dugme u vozilu nazvano "Brake Hold" ili "Auto Hold" omogućava da automobil stoji u mestu bez potrebe da se drži noga na papučici kočnice, što je od velike koristi, pogotovo kada je gradska vožnja u pitanju.
Dan mladosti, koji se u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji obeležavao baš danas, 25. maja, svake godine podseti starije generacije na euforiju kojom se taj dan iščekivao i slavio.
Prava drama, nalik scenama iz filmova strave i užasa, odigrala se večeras u zeničkom naselju Crkvice - vozilo bez vozača povredilo je čak četvoro ljudi.
Filmska pljačka usred dana uznemirila je danas meštane Lešnice, kada je, prema prvim informacijama, nepoznati mladić napao radnicu jednog lokalnog marketa i oteo joj ranac sa pazarom, i to na svega nekoliko metara od policijske stanice.
U saobraćajnoj nezgodi koja se jutros oko 9.30 časova dogodila na uglu Ulica cara Dušana i Knićaninove na Dorćolu u Beogadu, nakon što je tramvaj iskočio iz šina i zakucao se u zgradu, povređeno je 15 osoba.
U Specijalnom sudu u Beogradu danas je vladala izuzetna tenzija tokom suđenja kriminalnoj grupi optuženoj za učešće u ubistvima "škaljaraca" Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Atini, kao i Alana Kožara i Damira Hadžića na Krfu.
Sidni Svini je poslednjih dana u centru pažnje zbog eksplicitnih scena u trećoj sezoni serije "Euforija", a pojedini stručnjaci sada analiziraju kako bi se takav imidž mogao odraziti na njenu karijeru.
Glumica Maja Sabljić osvojila je publiku širom bivše Jugoslavije ulogom simpatične službenice i Mišine ljubavnice u komediji "Druga žikina dinastija" koji je u bioskope izašao davne 1986. godine.
Glumac Žarko Laušević se jednom prilikom tokom svog života prisetio užasnih scena iz američkog zatvora u kojem je boravio 2009. godine. Glumac je tada ispričao da su ljudi umirali oko njega i da nisu jeli po 16 sati.
Sa toplijim danima pojavljuju se ose, koje lako pokvare uživanje na terasi. Postoji prirodno rešenje koje sve više ljudi koristi kako bi mirno uživali u letu bez napornih insekata.
Pakovanje za put često zna da bude naporno, naročito kada se pakuje kozmetika. Postoji praktičan trik koji koristi samo jednu stvar koju skoro svako već ima kod kuće ili može kupiti za sitan novac - običan balon
Gugl je počeo da uvodi novu bezbednosnu funkciju za Android uređaje pod nazivom Intrusion Logging, koja služi za otkrivanje mogućih napada i analizu telefona koji je možda kompromitovan.
Proteklog vikenda sin američkog predsednika Donalda Trampa organizovao je raskošno venčanje sa Betinom Anderson na Bahamima, a izostanak prve dame dodatno je podstakao nagađanja i pitanja o njenom neučestvovanju na važnom porodičnom slavlju.
Jedna devojka je na društvenoj mreži TikTok šokirala javnost podelivši neverovatnu priču o tome kako ju je rođena majka tokom bombardovanja 1999. godine, usled potpune panike, ostavila na čuvanje pevačici Miri Škorić.
Privatni životi poznatih neretko podsećaju na scenarije za telenovele. Dok neki daju sve od sebe da intimu sakriju od očiju javnosti, priče o vanbračnoj deci domaćih zvezda godinama su punile novinske stupce.
Bivši teniser Slobodan Živojinović bio je u braku sa Zoricom Nakić, s kojom ima sina Filipa. Njihova veza je u to vreme privlačila pažnju javnosti, a kasnije se našla u fokusu interesovanja zbog Bobine romanse sa Lepom Brenom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar