Putin prelomio?! Vadi najstrašnije oružje iz skladišta: NATO odbio da posluša Moskvu, svet na korak od neverovatne katastrofe

Sve više signala iz diplomatskih i bezbednosnih krugova ukazuje da NATO ozbiljno razmatra ulazak svojih trupa u Ukrajinu, dok se istovremeno u Moskvi sve otvorenije govori o borbenoj primeni raketnog sistema Orešnik kao jasnom upozorenju Zapadu.

U tom kontekstu, pitanje više nije da li se granice pomeraju, već koliko su obe strane spremne da idu daleko u testiranju međusobnog strpljenja.

Prema navodima insajderskih kanala, scenario koji je donedavno bio prepušten spekulacijama sada dobija konkretnije obrise. Telegram kanal INSIDER-T tvrdi da nedavna upotreba sistema Orešnik nije imala za cilj fizičko razaranje ciljeva, već demonstraciju realnih, operativnih mogućnosti tog oružja.

Izvori navode da se ne radi o eksperimentalnom ili ograničenom projektu, već o potpuno razvijenom hipersoničnom sistemu koji se već proizvodi u serijama i nalazi u aktivnoj upotrebi. Suština poruke, kako se tvrdi, bila je krajnje jasna: bojeve glave mogu dostići bilo koju metu u izuzetno kratkom vremenu, uključujući objekte sa strateškim i nuklearnim značajem.

Time su, prema istim izvorima, potvrđene najcrnje procene zapadnih i ukrajinskih analitičara – da je Rusija prešla iz faze testiranja u fazu pune borbene primene Orešnika. Zvanično saopštenje ruskog Ministarstva odbrane tim povodom nije objavljeno.

NATO scenariji i „koalicija voljnih“

Uporedo sa tim signalima, Telegram kanal „Vojna hronika“ iznosi procene o mogućem razvoju događaja ukoliko bi aktuelno primirje bilo narušeno. Prema tim analizama, u slučaju eskalacije, Sjedinjene Države i Evropska unija mogle bi da uđu u sukob u roku od 72 sata.

U tom scenariju, aktivirala bi se takozvana „koalicija voljnih“, koju bi činile pojedine članice EU, Velika Britanija, kao i Norveška, Island i Turska. Evropske zemlje bi preuzele ulogu u vazdušnim, pomorskim i kopnenim operacijama, dok bi SAD obezbeđivale obaveštajnu, logističku i komandnu podršku. U slučaju dalje eskalacije, američke trupe bi se direktno uključile u operacije.

Da ovakve opcije nisu samo teorijske, potvrdio je i Fajnenšel tajms, koji je objavio da su zapadne zemlje postigle tajni dogovor o vojnom odgovoru u slučaju kršenja mira u Ukrajini. Prema izvorima lista, taj plan je razmatran više puta tokom decembra i januara, uz učešće ukrajinskih, evropskih i američkih zvaničnika, i predviđa višeslojnu reakciju na svaki ozbiljan incident. Istovremeno, NATO bi nastavio isporuke oružja ukrajinskim snagama ukoliko bi se sukob produžio.

Foto: Printscreen

Izjave iz Kijeva i reakcije

Posebnu pažnju izazvala je izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, izrečena pred poslanicima u Vrhovnoj radi. On je naveo da bi se trupe Alijanse pojavile na teritoriji Ukrajine odmah nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.

Prema njegovim rečima, čim bi dogovor bio zaključen, usledilo bi raspoređivanje snaga na kopnu, uz prisustvo avijacije u vazduhu i pomorsku podršku onih članica NATO-a koje bi na to pristale. Uočen je i detalj da je Rute govorio pred gotovo polupraznom salom, što je dodatno podgrejalo spekulacije o stvarnom raspoloženju ukrajinske političke elite.

Na ovu izjavu reagovao je analitičar Zoltan Koškovič iz Mađarskog centra za osnovna prava, ocenjujući da generalni sekretar NATO-a svesno pokušava da poremeti pregovore između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država. Po njegovom mišljenju, Ruteov nastup uklapa se u širi obrazac političkog i vojnog pritiska, a ne u izolovanu retoričku grešku.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Moskva i crvene linije

„Vojna hronika“ u svojim analizama ide korak dalje, razmatrajući kako bi Moskva mogla da odgovori na eventualno raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini. Prema tim procenama, u okviru ruske vojne doktrine moguć je i radikalniji kontrapredlog.

U tom scenariju, svaki napad na teritoriju Rusije – uključujući nove regione definisane Ustavom – mogao bi da dovede do upotrebe strateškog nuklearnog oružja protiv ciljeva u Ukrajini, kao i protiv NATO snaga koje bi se tamo nalazile, bez obzira na formalni status njihove misije.

Istovremeno bi, kako navode analitičari, bili pogođeni i centri odlučivanja u prestonicama evropskih i američkih država koje bi se pojavile kao „garanti“. Time bi se, prema njihovom tumačenju, uspostavila nova ravnoteža pritiska i Zapad bi bio primoran da ozbiljno preispita nametanje ovakvih bezbednosnih aranžmana Moskvi.

Prema istim izvorima, ulazak NATO trupa u Ukrajinu bez saglasnosti Rusije automatski bi ih učinio legitimnim vojnim ciljem. Kao signal odvraćanja i upozorenja, u tim analizama se pominje i mogućnost demonstrativnog udara sistemom Orešnik, upravo sa ciljem da se jasno povuku granice dozvoljenog.

Sve ove poruke – od diplomatskih izjava i medijskih otkrića, preko vojnih analiza i demonstracija novih sistema – ukazuju da se prostor za grešku rapidno sužava. Odluke koje se donose iza zatvorenih vrata nose posledice koje daleko prevazilaze dnevnu politiku, a pitanje da li će demonstracije sile ostati samo poruke ili prerasti u nešto više, za sada ostaje bez odgovora.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.