Sve više signala iz diplomatskih i bezbednosnih krugova ukazuje da NATO ozbiljno razmatra ulazak svojih trupa u Ukrajinu, dok se istovremeno u Moskvi sve otvorenije govori o borbenoj primeni raketnog sistema Orešnik kao jasnom upozorenju Zapadu.
U tom kontekstu, pitanje više nije da li se granice pomeraju, već koliko su obe strane spremne da idu daleko u testiranju međusobnog strpljenja.
Prema navodima insajderskih kanala, scenario koji je donedavno bio prepušten spekulacijama sada dobija konkretnije obrise. Telegram kanal INSIDER-T tvrdi da nedavna upotreba sistema Orešnik nije imala za cilj fizičko razaranje ciljeva, već demonstraciju realnih, operativnih mogućnosti tog oružja.
Izvori navode da se ne radi o eksperimentalnom ili ograničenom projektu, već o potpuno razvijenom hipersoničnom sistemu koji se već proizvodi u serijama i nalazi u aktivnoj upotrebi. Suština poruke, kako se tvrdi, bila je krajnje jasna: bojeve glave mogu dostići bilo koju metu u izuzetno kratkom vremenu, uključujući objekte sa strateškim i nuklearnim značajem.
Time su, prema istim izvorima, potvrđene najcrnje procene zapadnih i ukrajinskih analitičara – da je Rusija prešla iz faze testiranja u fazu pune borbene primene Orešnika. Zvanično saopštenje ruskog Ministarstva odbrane tim povodom nije objavljeno.
NATO scenariji i „koalicija voljnih“
Uporedo sa tim signalima, Telegram kanal „Vojna hronika“ iznosi procene o mogućem razvoju događaja ukoliko bi aktuelno primirje bilo narušeno. Prema tim analizama, u slučaju eskalacije, Sjedinjene Države i Evropska unija mogle bi da uđu u sukob u roku od 72 sata.
U tom scenariju, aktivirala bi se takozvana „koalicija voljnih“, koju bi činile pojedine članice EU, Velika Britanija, kao i Norveška, Island i Turska. Evropske zemlje bi preuzele ulogu u vazdušnim, pomorskim i kopnenim operacijama, dok bi SAD obezbeđivale obaveštajnu, logističku i komandnu podršku. U slučaju dalje eskalacije, američke trupe bi se direktno uključile u operacije.
Da ovakve opcije nisu samo teorijske, potvrdio je i Fajnenšel tajms, koji je objavio da su zapadne zemlje postigle tajni dogovor o vojnom odgovoru u slučaju kršenja mira u Ukrajini. Prema izvorima lista, taj plan je razmatran više puta tokom decembra i januara, uz učešće ukrajinskih, evropskih i američkih zvaničnika, i predviđa višeslojnu reakciju na svaki ozbiljan incident. Istovremeno, NATO bi nastavio isporuke oružja ukrajinskim snagama ukoliko bi se sukob produžio.
Foto: Printscreen
Izjave iz Kijeva i reakcije
Posebnu pažnju izazvala je izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, izrečena pred poslanicima u Vrhovnoj radi. On je naveo da bi se trupe Alijanse pojavile na teritoriji Ukrajine odmah nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.
Prema njegovim rečima, čim bi dogovor bio zaključen, usledilo bi raspoređivanje snaga na kopnu, uz prisustvo avijacije u vazduhu i pomorsku podršku onih članica NATO-a koje bi na to pristale. Uočen je i detalj da je Rute govorio pred gotovo polupraznom salom, što je dodatno podgrejalo spekulacije o stvarnom raspoloženju ukrajinske političke elite.
Na ovu izjavu reagovao je analitičar Zoltan Koškovič iz Mađarskog centra za osnovna prava, ocenjujući da generalni sekretar NATO-a svesno pokušava da poremeti pregovore između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država. Po njegovom mišljenju, Ruteov nastup uklapa se u širi obrazac političkog i vojnog pritiska, a ne u izolovanu retoričku grešku.
Foto: Министерство обороны Российской Федерации
Moskva i crvene linije
„Vojna hronika“ u svojim analizama ide korak dalje, razmatrajući kako bi Moskva mogla da odgovori na eventualno raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini. Prema tim procenama, u okviru ruske vojne doktrine moguć je i radikalniji kontrapredlog.
U tom scenariju, svaki napad na teritoriju Rusije – uključujući nove regione definisane Ustavom – mogao bi da dovede do upotrebe strateškog nuklearnog oružja protiv ciljeva u Ukrajini, kao i protiv NATO snaga koje bi se tamo nalazile, bez obzira na formalni status njihove misije.
Istovremeno bi, kako navode analitičari, bili pogođeni i centri odlučivanja u prestonicama evropskih i američkih država koje bi se pojavile kao „garanti“. Time bi se, prema njihovom tumačenju, uspostavila nova ravnoteža pritiska i Zapad bi bio primoran da ozbiljno preispita nametanje ovakvih bezbednosnih aranžmana Moskvi.
Prema istim izvorima, ulazak NATO trupa u Ukrajinu bez saglasnosti Rusije automatski bi ih učinio legitimnim vojnim ciljem. Kao signal odvraćanja i upozorenja, u tim analizama se pominje i mogućnost demonstrativnog udara sistemom Orešnik, upravo sa ciljem da se jasno povuku granice dozvoljenog.
Sve ove poruke – od diplomatskih izjava i medijskih otkrića, preko vojnih analiza i demonstracija novih sistema – ukazuju da se prostor za grešku rapidno sužava. Odluke koje se donose iza zatvorenih vrata nose posledice koje daleko prevazilaze dnevnu politiku, a pitanje da li će demonstracije sile ostati samo poruke ili prerasti u nešto više, za sada ostaje bez odgovora.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Izvršilac pokušaja atentata na general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva je Ljubomir Korba, državljanin Rusije, saopštio je Centar za odnose s javnošću Federalne službe bezbednosti.
Velika Britanija razmatra mogućnost da silom zaplenjuje ruske tankere na otvorenom moru, piše britanski list Gardijan, pozivajući se na izvore iz britanskog Ministarstva odbrane.
Predstavnici NATO strahuju da bi američki predsednik Donald Tramp mogao drastično da pojača pritisak na Alijansu ukoliko republikanci izgube kontrolu nad Kongresom na izborima 3. novembra.
NATO bi mogao da izazove direktan vojni sukob sa Rusijom, pa čak i nuklearnu eskalaciju, ukoliko nastavi da pojačava pritisak na Kalinjingradsku oblast, upozorio je američki politikolog Anatol Liven, direktor programa za Evroaziju Instituta Kvinsi.
Evropske države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom ubrzano pripremaju stanovništvo za mogućnost velikog rata, a mere koje sprovode odavno su prevazišle jačanje vojske i nabavku naoružanja.
Rusija bi mogla da upotrebi nuklearno oružje u eventualnom sukobu sa evropskim članicama NATO-a ukoliko Sjedinjene Američke Države odustanu od vojne zaštite Evrope, upozorava američki Forbs, pozivajući se na procenu stručnjaka za rusku nuklearnu politiku sa Harvardskog univerziteta Spensera Vorena.
Rumunija je donela odluku o hitnom jačanju vojne odbrane u Crnom moru nakon serije napada na trgovačke brodove, u kojima je najmanje 30 pomoraca poginulo ili nestalo.
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je naredio intenziviranje sabotaža i tajnih operacija protiv zemalja NATO, tvrdi američki Volstrit žurnal, pozivajući se na obaveštajne podatke SAD.
Letonska vojska proglasila je u nedelju ujutru vazdušnu opasnost u tri oblasti zemlje i zatražila od stanovništva da hitno potraži sklonište, dok su borbeni avioni NATO podignuti zbog moguće pretnje u vazdušnom prostoru.
NATO je danas „mrtvorođen organizam“ koji nije sposoban da vodi strateški rat protiv Rusije, dok je Ukrajina došla u situaciju da se više ne postavlja pitanje njenog ulaska u Alijansu, već opstanka kao nezavisne države.
Litvanija je pokrenula postupak izmene Ustava kako bi omogućila razmeštanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, ponudila Sjedinjenim Američkim Državama da finansira izgradnju njihove stalne vojne baze i rasporedila dodatne vojnike na granici sa ruskom Kalinjingradskom oblašću.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Pozivi na hapšenje novinarke i voditeljke Informer TV Andree Veskov, koji su se pojavili na društvenim mrežama, ponovo su otvorili pitanje granica političke netrpeljivosti i odnosa prema novinarima koji imaju drugačije stavove.
Agencija za privredne registre (APR) zvanično je uputila izvinjenje redakciji Informera zbog "tehničke greške" - umesto stvarnih i zakonito dobijenih iznosa (5 miliona, 2 miliona i 2 miliona dinara) lažno predstavili da je u pitanju čak 900 miliona!
Dok danas gledamo pozive na gašenje Informer TV, pritiske na novinare, upade u institucije i zahteve za smenu urednika, važno je podsetiti kako je izgledala politička smena vlasti 2012. godine.
Nakon što je ideolog blokadera Dinko Gruhonjić, govorio za hrvatske medije o zastrašujućem upadu u redakciju Informera, ovog puta obrnuo je ploču, te više ne tvrdi da je upad u našu redakciju insceniran.
Nova Vlada Srbije mora pokazati da izborna pobeda znači demokratsku odgovornost, a ne "vladavinu rulje", antisemitizam ili političku osvetu, saopštili su večeras Cionistička organizacija Amerike (ZOA) i njen predsednik Morton A. Klajn.
Meteorolog Ivan Ristić najavio je promenu vremenskih prilika u Srbiji tokom narednih dana, ali i mogućnost jačeg zahlađenja sredinom novembra, koje bi, prema trenutnim prognozama, moglo da donese sneg čak i u nižim predelima.
Lider opozicije Aleksandar Vučić upozorio je na ozbiljne ekonomske posledice u Srbiji od kako je Studentska lista došla na vlast, ukazujući na drastičan pad prometa u popularnom tržnom centru "Galerija", izostanak prodaje stanova i ugostiteljskog prometa, kao i moguće ugrožavanje projekta Ekspo i građevinske industrije.
Šapčanka koja je na parkingu oštetila vrata tuđeg automobila doživela je pravo iznenađenje kada ju je vlasnik, umesto da je napadne, zagrlio na licu mesta i ostao smiren, ne obazirući se na visinu pričinjene štete.
Rad "Starac Tihon" doktura umetnosti Stefana Pešića (38) iz Prokuplja našao se na Tajms skveru u Njujorku u okviru internacionalne izložbe koju je organizovao časopis Visual Art Journal.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 1. novembra 2026. godine u sarajevskoj opšini Novi Grad, poginula je žena I. P. (75) dok je vozač (29) automobila koji ju je udario uhapšen.
Više javno tužilaštvo u Prokuplјu saopštilo je danas, a povodom događaja koji se odigrao u prepodnevnim časovima 25. maja u centru Prokuplјa, da je sudiji predložilo kaznu zatvora za dvojicu muškaraca koji se sumnjiče da su učestvovali u pucnjavi i tuči toga dana.
Legendarna glumica Jelena Žigon, koju generacije gledalaca pamte po ulozi prije Jelene Todorović u kultnoj "Žikinoj dinastiji", rođena je 3. novembra 1933. godine u Beogradu.
Slikarka i scenografkinja Vasilisa Radojević preminula je u nemaštini, a njen poslednji ispraćaj u Nikšiću organizovao je lokalni Centar za socijalni rad.
Poznati turski glumački par Pinar Altug i Jagmur Atadžan privukao je veliku pažnju javnosti nakon što je otvoreno govorio o neprijatnim situacijama u kojima se nalaze kada ih rođaci i prijatelji zamole za novac.
Pevačica Ana Nikolić ponovo je privukla pažnju neobičnom objavom na Instagramu, a ovog puta pokazala je kako uživa uz svoje hitove i piće sa sopstvenim likom na etiketi.
Nakon što je potresla javnost stravičnim snimkom nasilja, influenserka Kristina Kika Živković iznela je nove detalje slučaja protiv svog bivšeg partnera N.R., koji se nalazi u pritvoru do 11. novembra.
Maja Marinković ponovo je zapalila društvene mreže provokativnim izdanjem, a ovog puta pažnju je ukrala u crnom kožnom kompletu koji je istakao njene obline jedan detalj posebno je privukao poglede.
Dok rijaliti učesnica Aneli Ahmić proživljava teške trenutke u "Eliti 10" Asmin Durdžić iznenadio je javnost susretom sa njenim bivšim verenikom Lukom Vujovićem, a društvo su im pravile Maja i Anita!
Bivaša rijaliti učesnica Sanja Stanković uživa u luksuzu tokom boravka u Milanu, a pored elegantnog izdanja pažnju je privukao i njen komentar o paprenim cenama.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari