Sve više signala iz diplomatskih i bezbednosnih krugova ukazuje da NATO ozbiljno razmatra ulazak svojih trupa u Ukrajinu, dok se istovremeno u Moskvi sve otvorenije govori o borbenoj primeni raketnog sistema Orešnik kao jasnom upozorenju Zapadu.
U tom kontekstu, pitanje više nije da li se granice pomeraju, već koliko su obe strane spremne da idu daleko u testiranju međusobnog strpljenja.
Prema navodima insajderskih kanala, scenario koji je donedavno bio prepušten spekulacijama sada dobija konkretnije obrise. Telegram kanal INSIDER-T tvrdi da nedavna upotreba sistema Orešnik nije imala za cilj fizičko razaranje ciljeva, već demonstraciju realnih, operativnih mogućnosti tog oružja.
Izvori navode da se ne radi o eksperimentalnom ili ograničenom projektu, već o potpuno razvijenom hipersoničnom sistemu koji se već proizvodi u serijama i nalazi u aktivnoj upotrebi. Suština poruke, kako se tvrdi, bila je krajnje jasna: bojeve glave mogu dostići bilo koju metu u izuzetno kratkom vremenu, uključujući objekte sa strateškim i nuklearnim značajem.
Time su, prema istim izvorima, potvrđene najcrnje procene zapadnih i ukrajinskih analitičara – da je Rusija prešla iz faze testiranja u fazu pune borbene primene Orešnika. Zvanično saopštenje ruskog Ministarstva odbrane tim povodom nije objavljeno.
NATO scenariji i „koalicija voljnih“
Uporedo sa tim signalima, Telegram kanal „Vojna hronika“ iznosi procene o mogućem razvoju događaja ukoliko bi aktuelno primirje bilo narušeno. Prema tim analizama, u slučaju eskalacije, Sjedinjene Države i Evropska unija mogle bi da uđu u sukob u roku od 72 sata.
U tom scenariju, aktivirala bi se takozvana „koalicija voljnih“, koju bi činile pojedine članice EU, Velika Britanija, kao i Norveška, Island i Turska. Evropske zemlje bi preuzele ulogu u vazdušnim, pomorskim i kopnenim operacijama, dok bi SAD obezbeđivale obaveštajnu, logističku i komandnu podršku. U slučaju dalje eskalacije, američke trupe bi se direktno uključile u operacije.
Da ovakve opcije nisu samo teorijske, potvrdio je i Fajnenšel tajms, koji je objavio da su zapadne zemlje postigle tajni dogovor o vojnom odgovoru u slučaju kršenja mira u Ukrajini. Prema izvorima lista, taj plan je razmatran više puta tokom decembra i januara, uz učešće ukrajinskih, evropskih i američkih zvaničnika, i predviđa višeslojnu reakciju na svaki ozbiljan incident. Istovremeno, NATO bi nastavio isporuke oružja ukrajinskim snagama ukoliko bi se sukob produžio.
Foto: Printscreen
Izjave iz Kijeva i reakcije
Posebnu pažnju izazvala je izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, izrečena pred poslanicima u Vrhovnoj radi. On je naveo da bi se trupe Alijanse pojavile na teritoriji Ukrajine odmah nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.
Prema njegovim rečima, čim bi dogovor bio zaključen, usledilo bi raspoređivanje snaga na kopnu, uz prisustvo avijacije u vazduhu i pomorsku podršku onih članica NATO-a koje bi na to pristale. Uočen je i detalj da je Rute govorio pred gotovo polupraznom salom, što je dodatno podgrejalo spekulacije o stvarnom raspoloženju ukrajinske političke elite.
Na ovu izjavu reagovao je analitičar Zoltan Koškovič iz Mađarskog centra za osnovna prava, ocenjujući da generalni sekretar NATO-a svesno pokušava da poremeti pregovore između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država. Po njegovom mišljenju, Ruteov nastup uklapa se u širi obrazac političkog i vojnog pritiska, a ne u izolovanu retoričku grešku.
Foto: Министерство обороны Российской Федерации
Moskva i crvene linije
„Vojna hronika“ u svojim analizama ide korak dalje, razmatrajući kako bi Moskva mogla da odgovori na eventualno raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini. Prema tim procenama, u okviru ruske vojne doktrine moguć je i radikalniji kontrapredlog.
U tom scenariju, svaki napad na teritoriju Rusije – uključujući nove regione definisane Ustavom – mogao bi da dovede do upotrebe strateškog nuklearnog oružja protiv ciljeva u Ukrajini, kao i protiv NATO snaga koje bi se tamo nalazile, bez obzira na formalni status njihove misije.
Istovremeno bi, kako navode analitičari, bili pogođeni i centri odlučivanja u prestonicama evropskih i američkih država koje bi se pojavile kao „garanti“. Time bi se, prema njihovom tumačenju, uspostavila nova ravnoteža pritiska i Zapad bi bio primoran da ozbiljno preispita nametanje ovakvih bezbednosnih aranžmana Moskvi.
Prema istim izvorima, ulazak NATO trupa u Ukrajinu bez saglasnosti Rusije automatski bi ih učinio legitimnim vojnim ciljem. Kao signal odvraćanja i upozorenja, u tim analizama se pominje i mogućnost demonstrativnog udara sistemom Orešnik, upravo sa ciljem da se jasno povuku granice dozvoljenog.
Sve ove poruke – od diplomatskih izjava i medijskih otkrića, preko vojnih analiza i demonstracija novih sistema – ukazuju da se prostor za grešku rapidno sužava. Odluke koje se donose iza zatvorenih vrata nose posledice koje daleko prevazilaze dnevnu politiku, a pitanje da li će demonstracije sile ostati samo poruke ili prerasti u nešto više, za sada ostaje bez odgovora.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Izvršilac pokušaja atentata na general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva je Ljubomir Korba, državljanin Rusije, saopštio je Centar za odnose s javnošću Federalne službe bezbednosti.
Velika Britanija razmatra mogućnost da silom zaplenjuje ruske tankere na otvorenom moru, piše britanski list Gardijan, pozivajući se na izvore iz britanskog Ministarstva odbrane.
Litvanija, Poljska i Francuska od 16. do 26. juna izvešće vojne manevre u zoni Suvalkskog koridora, uskog pojasa zemlje između Belorusije i ruske Kalinjingradske oblasti, koji se godinama smatra jednom od najzapaljivijih tačaka Evrope.
Izjava glavnokomandujućeg savezničkim snagama NATO-a u Evropi Aleksusa Grinkeviča da Rusija ne želi sukob sa Alijansom izazvala je burnu reakciju u Francuskoj, gde je lider stranke Patriote Florijan Filipo poručio da se time srušio čitav narativ o „ruskoj pretnji“ Zapadu.
Dok je pažnja evropske javnosti usmerena na druge krize, Rusija uz granice severne Evrope i Baltika ubrzano gomila vojsku, širi baze i premešta tehniku, što u NATO-u sve otvorenije tumače kao pripremu za najgori scenario.
Ruske snage pogodile su zgradu SBU u Nikolajevu u trenutku kada je, prema tvrdnjama proruskog podzemlja i pojedinih vojnih analitičara, u tom objektu održavan zatvoreni sastanak sa stranim savetnicima i predstavnicima NATO-a.
Letonija bi mogla da se nađe u veoma opasnoj poziciji ukoliko se potvrde navodi ruske Spoljne obaveštajne službe da Ukrajina priprema napade na Rusiju sa teritorije baltičkih država, upozorio je bivši analitičar CIA Rejmond Makgovern.
Ukrajina i njeni zapadni saveznici sve su uvereniji da ruska ofanziva gubi snagu, nakon što je Kijev uspeo da stabilizuje liniju fronta i zaustavi očekivani prolećni nalet Moskve, piše Blumberg.
NATO bi trebalo da pomogne Ukrajini da svoje napade dronovima usmerava „u pravom pravcu“, izjavio je švedski premijer Ulf Kristerson, nakon serije incidenata u kojima su ukrajinske ili sumnjive ukrajinske bespilotne letelice ulazile u vazdušni prostor članica Alijanse.
Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da napadne evropske članice NATO-a, već računa da će se politička slika u Evropi promeniti iznutra, ocenio je bivši analitičar CIA Rej Mekgavern u emisiji RT-a „Efekat Sančeza“.
Najbrži način da Rusija pokuša da završi rat u Ukrajini nije slanje novih velikih snaga na front, već mnogo šira upotreba vazdušnih i raketnih udara, ocenio je bivši analitičar CIA za Rusiju Džordž Bib.
Kijev, prema tvrdnjama ruske Spoljne obaveštajne službe, priprema novu fazu napada na pozadinske regione Rusije, ali ovog puta ne samo preko vazdušnih koridora baltičkih zemalja, već direktno sa teritorije Letonije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Požar u Tržnom centru "Enjub" se razbuktava, svakog minuta otvaraju se nova žarišta. Kako saznajemo, stiglo je još vatrogasnih ekipa na mesto događaja, ali ne uspevaju da lokalizuju požar. Dva vatrogasca lakše su povređena, ali u požaru nema ljudskih žrtava ni povređenih civila.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas, sa suprugom Tamarom, u Tbilisi, a na aerodormu ga je dočekala Mariam Kvrivišvili, ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas, sa suprugom Tamarom, u Tbilisi, a na aerodormu ga je dočekala Mariam Kvrivišvili, ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije.
Priča koja je u javnosti predstavljena kao primer solidarnosti sa napadnutim novinarima dobila je poslednjih dana potpuno drugačiji epilog. Na sajtu "Odgovornost" objavljena je detaljna dokumentacija koja ukazuje na ozbiljna neslaganja između stvarno oštećene opreme i spiskova na osnovu kojih je od javnosti tražena finansijska pomoć za Ivana Bjelića i Lazara Dinića.
Blokaderska voditeljka Olja Bećković, pokušala je od blokadera da sazna ko su ljudi na njihovoj listi i koji im je tačno program, ali konkretan odgovor nije dobila.
Predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić odbrusila je Miši Bačulovu na prozivke Miloša Vučevića da je "kao gradonačelnik omogućio ortacima iz kartela da ostvare ogroman profit od građevine, a za uzvrat je dobio prostor za novu advokatsku kancelariju".
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije i narodni poslanik SNS dr Uglješa Mrdić oglasio se povodom informacija da profesorka blokaderka Sanja Fric nastavlja da radi na državnim projektima.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski potpisala je danas sa direktorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin Milanom Кovačevićem ugovor o dodeli sredstava za realizaciju projekta sanacije i restauracije Spomenika fašističkog terora u Jankovom Mostu kod Zrenjanina.
Krađa ili gubitak pasoša u inostranstvu ne znači da je putovanje završeno, ali zahteva hitnu reakciju. Ministarstvo spoljnih poslova objasnilo je koje korake građani Srbije treba da preduzmu u takvoj situaciji.
Ulice u Beogradu ovog jutra bile su gotovo puste, što je mnogo sugrađane iznenadilo, jer su navikli na jutrnji špic i kolaps. Ali, s obzirom na to da je počeo letnji raspust, kao i godišnji odmori, ovakva slika biće česta pojava u prestonici.
Pred nama je sezona godišnjih odmora i mnogi vozači uskoro će krenuti na putovanja od nekoliko stotina, pa i hiljada kilometara. Kako bi vožnja bila bezbedna, stručnjaci savetuju da pre polaska na put posetite majstora.
Srbija je zemlja izuzetnih prirodnih lepota, bogate tradicije i brojnih destinacija koje privlače posetioce iz celog sveta. Ipak, ako bi trebalo izdvojiti samo jedno mesto koje ovog leta zaslužuje da bude na vrhu liste, prema proceni veštačke inteligencije to je reka Uvac.
Po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, pripadnici policije uhapsili su i zadržali B. G. (47) zbog sumnje da je izvršio krivična dela nasilje u porodici i neovlašćeno držanje droge.
Policija u Vranju, u saradnji sa Regionalnim centrom granične policije prema Republici Severnoj Makedoniji, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, uhapsila je državljanina Severne Makedonije S. K. (56), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio produženo krivično delo prevara.
Na Novom Beogradu, u Bloku 45, jutros nešto posle 6 časova izbio je stravičan požar u Tržnom centru "Enjub", a dok vatrogasci pokušavaju da obuzdaju vatrenu stihiju i lokalizuju požar, zaposleni iz ovog tržnog centra zabrinuti su za svoju budućnost, s obzirom na to da je veći deo objekta izgoreo.
Niški muzičar i tatu majstor B.Ž. (51) uhapšen je zbog trgovine narkoticima nakon što je niška policija u njegovom stanu pronašla više od pola kilograma kokaina vrednog više od 50.000 evra.
Obilan i masan večernji obrok često može izazvati gorušicu i vraćanje kiseline tokom noći. Umesto da odmah posegnete za različitim preparatima, nekoliko jednostavnih navika može pomoći da tegobe budu znatno blaže.
Jedna anketa sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuje da preko 60 odsto vlasnika pasa pokazuje sklonost da otkaže ili ne planira tradicionalni odmor ukoliko im kućni ljubimac ne može ići sa njima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.