Sve više signala iz diplomatskih i bezbednosnih krugova ukazuje da NATO ozbiljno razmatra ulazak svojih trupa u Ukrajinu, dok se istovremeno u Moskvi sve otvorenije govori o borbenoj primeni raketnog sistema Orešnik kao jasnom upozorenju Zapadu.
U tom kontekstu, pitanje više nije da li se granice pomeraju, već koliko su obe strane spremne da idu daleko u testiranju međusobnog strpljenja.
Prema navodima insajderskih kanala, scenario koji je donedavno bio prepušten spekulacijama sada dobija konkretnije obrise. Telegram kanal INSIDER-T tvrdi da nedavna upotreba sistema Orešnik nije imala za cilj fizičko razaranje ciljeva, već demonstraciju realnih, operativnih mogućnosti tog oružja.
Izvori navode da se ne radi o eksperimentalnom ili ograničenom projektu, već o potpuno razvijenom hipersoničnom sistemu koji se već proizvodi u serijama i nalazi u aktivnoj upotrebi. Suština poruke, kako se tvrdi, bila je krajnje jasna: bojeve glave mogu dostići bilo koju metu u izuzetno kratkom vremenu, uključujući objekte sa strateškim i nuklearnim značajem.
Time su, prema istim izvorima, potvrđene najcrnje procene zapadnih i ukrajinskih analitičara – da je Rusija prešla iz faze testiranja u fazu pune borbene primene Orešnika. Zvanično saopštenje ruskog Ministarstva odbrane tim povodom nije objavljeno.
NATO scenariji i „koalicija voljnih“
Uporedo sa tim signalima, Telegram kanal „Vojna hronika“ iznosi procene o mogućem razvoju događaja ukoliko bi aktuelno primirje bilo narušeno. Prema tim analizama, u slučaju eskalacije, Sjedinjene Države i Evropska unija mogle bi da uđu u sukob u roku od 72 sata.
U tom scenariju, aktivirala bi se takozvana „koalicija voljnih“, koju bi činile pojedine članice EU, Velika Britanija, kao i Norveška, Island i Turska. Evropske zemlje bi preuzele ulogu u vazdušnim, pomorskim i kopnenim operacijama, dok bi SAD obezbeđivale obaveštajnu, logističku i komandnu podršku. U slučaju dalje eskalacije, američke trupe bi se direktno uključile u operacije.
Da ovakve opcije nisu samo teorijske, potvrdio je i Fajnenšel tajms, koji je objavio da su zapadne zemlje postigle tajni dogovor o vojnom odgovoru u slučaju kršenja mira u Ukrajini. Prema izvorima lista, taj plan je razmatran više puta tokom decembra i januara, uz učešće ukrajinskih, evropskih i američkih zvaničnika, i predviđa višeslojnu reakciju na svaki ozbiljan incident. Istovremeno, NATO bi nastavio isporuke oružja ukrajinskim snagama ukoliko bi se sukob produžio.
Foto: Printscreen
Izjave iz Kijeva i reakcije
Posebnu pažnju izazvala je izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, izrečena pred poslanicima u Vrhovnoj radi. On je naveo da bi se trupe Alijanse pojavile na teritoriji Ukrajine odmah nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.
Prema njegovim rečima, čim bi dogovor bio zaključen, usledilo bi raspoređivanje snaga na kopnu, uz prisustvo avijacije u vazduhu i pomorsku podršku onih članica NATO-a koje bi na to pristale. Uočen je i detalj da je Rute govorio pred gotovo polupraznom salom, što je dodatno podgrejalo spekulacije o stvarnom raspoloženju ukrajinske političke elite.
Na ovu izjavu reagovao je analitičar Zoltan Koškovič iz Mađarskog centra za osnovna prava, ocenjujući da generalni sekretar NATO-a svesno pokušava da poremeti pregovore između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država. Po njegovom mišljenju, Ruteov nastup uklapa se u širi obrazac političkog i vojnog pritiska, a ne u izolovanu retoričku grešku.
Foto: Министерство обороны Российской Федерации
Moskva i crvene linije
„Vojna hronika“ u svojim analizama ide korak dalje, razmatrajući kako bi Moskva mogla da odgovori na eventualno raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini. Prema tim procenama, u okviru ruske vojne doktrine moguć je i radikalniji kontrapredlog.
U tom scenariju, svaki napad na teritoriju Rusije – uključujući nove regione definisane Ustavom – mogao bi da dovede do upotrebe strateškog nuklearnog oružja protiv ciljeva u Ukrajini, kao i protiv NATO snaga koje bi se tamo nalazile, bez obzira na formalni status njihove misije.
Istovremeno bi, kako navode analitičari, bili pogođeni i centri odlučivanja u prestonicama evropskih i američkih država koje bi se pojavile kao „garanti“. Time bi se, prema njihovom tumačenju, uspostavila nova ravnoteža pritiska i Zapad bi bio primoran da ozbiljno preispita nametanje ovakvih bezbednosnih aranžmana Moskvi.
Prema istim izvorima, ulazak NATO trupa u Ukrajinu bez saglasnosti Rusije automatski bi ih učinio legitimnim vojnim ciljem. Kao signal odvraćanja i upozorenja, u tim analizama se pominje i mogućnost demonstrativnog udara sistemom Orešnik, upravo sa ciljem da se jasno povuku granice dozvoljenog.
Sve ove poruke – od diplomatskih izjava i medijskih otkrića, preko vojnih analiza i demonstracija novih sistema – ukazuju da se prostor za grešku rapidno sužava. Odluke koje se donose iza zatvorenih vrata nose posledice koje daleko prevazilaze dnevnu politiku, a pitanje da li će demonstracije sile ostati samo poruke ili prerasti u nešto više, za sada ostaje bez odgovora.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Izvršilac pokušaja atentata na general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva je Ljubomir Korba, državljanin Rusije, saopštio je Centar za odnose s javnošću Federalne službe bezbednosti.
Velika Britanija razmatra mogućnost da silom zaplenjuje ruske tankere na otvorenom moru, piše britanski list Gardijan, pozivajući se na izvore iz britanskog Ministarstva odbrane.
Vojni stručnjak Aleksandar Perendžijev optužio je NATO da je učestvovao u pripremi masovnog napada dronovima na distributivne centre Vajldberisa u Kotovsku i Elektrostalju.
Moskva neće dozvoliti raspoređivanje vojnih kontingenata država Evropske unije i NATO-a na teritoriji Ukrajine, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući pripreme za velike jesenje vojne vežbe u Poljskoj.
Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov pozvao je Rusiju da razmotri vojne udare ne samo protiv Ukrajine, već i protiv država koje Kijevu isporučuju oružje, obaveštajne podatke i drugu pomoć.
Višesatne eksplozije, ogroman požar i razoreno naselje ostali su posle ruskog udara na skladište municije u Višnjevoju 6. jula, a reakcija ukrajinske vojske otvorila je sumnju da se u objektu nalazilo oružje čije prisustvo Kijev ne želi javno da prizna.
Norveški publicista Pol Stejgan ocenjuje da bi mogući ulazak Ukrajine u NATO za Moskvu potpuno promenio bezbednosnu računicu, a da bi Odesa u tom scenariju postala jedna od ključnih tačaka sukoba Rusije i Zapada.
Letonija se ozbiljno vara ako misli da pod okriljem Severnoatlantske alijanse (NATO) može da učestvuje u napadima na Rusiju bez posledica, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin za „Sputnjik“.
NATO avion za rano upozoravanje i kontrolu vazdušnog prostora Boing E-3A Sentri primećen je iznad Rumunije, nedaleko od Crnog mora i ukrajinske granice, objavila je RIA Novosti pozivajući se na podatke servisa Flajtradar24.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je najavu tužiteljke u penziji i druge na blokaderskoj listi Jasmine Paunović da će tužiti Informer i predsednicu Skupštine Anu Brnabić.
Dragan J. Vučićević urnisao je u jednoj rečenici poznatog NATO lobistu, vatrenog zagovornika nezavisnosti lažne države Kosovo i Kurtijevog poslušnika, Naima Lea Beširija, koji je kao miljenik tajkunskih medija za antisrpsku Novu S pokušao da bude duhovit, pa spomenuo i glavnog urednika Informera.
Odlukom Zmaja od Šipova da više ne učestvuje u Zadruzi, Farmi i sličnim emisijama, koje oduševljavaju desetine hiljada srpskih domaćica i da se posveti čuvanju krava na Velikom Vitorogu i Janjskim dolinama, Srbiji je pričinjena velika šteta.
Više od 3.260 zaposlenih suočeno je sa neizvesnom budućnošću nakon što je nemački proizvođač baterija Varta, koji posluje duže od 130 godina, potvrdio da je započeo postupak zaštite od bankrota.
"Suzuki svift" važi za jedan od najdugovečnijih gradskih automobila na tržištu, a nova generacija sa blagim hibridnim sistemom donosi 82 KS i promišljenu kombinaciju ekonomičnosti i stila.
Nezadovoljstvo putnika zbog uslova na Aerodromu Tivat ponovo je u centru pažnje, nakon što su putnici satima prinuđeni da čekaju napolju, izloženi velikim vrućinama, umesto da im budu obezbeđeni osnovni uslovi dok čekaju svoje letove.
Na društvenim mrežama osvanula je fotografija koja je privukla veliku pažnju korisnika, nakon što su roditelji na svom automobilu zalepili poruku zahvalnosti i zamolili ostale učesnike u saobraćaju za malo više strpljenja.
Na izlazu sa seoskih puteva na glavne saobraćajnice u Ratini kod Kraljeva, meštani i vozači sve češće nailaze na bale sena koje su ispale sa traktorskih prikolica.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se 19. jula kod Gadžinog Hana, kada su se sudarili automobil "škoda" i kamion "zastava" koji je bio natovaren drvima za ogrev. U nesreći je poginula ženska osoba, dok su tri osobe povređene, među kojima je i dete. Prve informacije ukazuju da je do nesreće došlo najverovatnije zbog neprilagođene brzine.
Službenici Odeljenja bezbednosti Ulcinj su, po nalogu državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Ulcinju, lišili slobode sedamnaestogodišnjeg maloletnika iz Podgorice, povratnika u izvršenju krivičnih dela, zbog sumnje da je na području Ulcinja izvršio krivična dela teška krađa i teška krađa u pokušaju.
Odbegli vođa "kavačkog" klana Radoje Zvicer osuđen je na 40 godina zatvora u Crnoj Gori zbog organizovanja kriminalne organizacije, a izvor blizak crnogorskom pravosuđu objašnjava da se ređaju presude, a pomaka u pronalasku osuđenog nema, niti se o tome javno govori, jer su se po svemu sudeći pravosudni organi uplašili Zvicera.
Policijski službenici Policijske stanice Metković završili su kriminalističku istragu protiv dvojice državljana Bosne i Hercegovine, starosti 48 i 63 godine, zbog sumnje da su učestvovali u prevari.
Boranka Tatjana P. (54) poginula je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u četvrtak dogodila u Bugarskoj, dok se njen suprug Bratislav P.(52), prema nezvaničnim informacijama, i dalje nalazi u bolnici i lekari mu se bore za život.
Eksplicitne scene iz domaćih hit-serija poslednjih godina redovno podižu prašinu, dele publiku i otvaraju pitanje da li je reč o umetničkoj slobodi ili lovu na gledanost.
Od paničnog straha od gubitka erekcije i ženskog tela, pa sve do straha od poljupca i dodira, stručnjaci otkrivaju koje skrivene anksioznosti uništavaju intimni život i kako se sa njima izboriti.
Pevačica Ana Bekuta u ekskluzivnom intervjuu za Informer progovorila je o sećanjima na pokojnog supruga Milutina Mrkonjića, povlačenju iz javnosti, ali i podršci koju pruža koleginicama sa javne scene.
Razvodi na estradnoj sceni postali su sve učestalija pojava, a jedan od najčešće pominjanih razloga za kraj brojnih brakova jesu prevare i narušeno poverenje među partnerima.
Sanja Marinković ugostila je u emisiji pevača Darka Lazića i njegovu suprugu Katarinu, a tokom razgovora došlo je do varnica između voditeljke i folkerа.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.