Sve je pred pucanjem, setite se 2008: Stručnjak upozorio svet nakon zatvaranja Ormuskog moreuza

Koordinirani američko-izraelski vazdušni napadi na Iran pokrenuli su lanac događaja koji su doveli globalnu ekonomiju na ivicu jedne od najgorih energetskih kriza ikada.

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) proglasio je Ormuski moreuz zatvorenim, a u roku od nekoliko dana, tankerski saobraćaj kroz najvažniju naftnu tačku na svetu je gotovo obustavljen.

Najmanje 150 tankera bilo je usidreno ispred moreuza.Vvelike kompanije za prevoz kontejnera, uključujući MSC, Maersk i Hapag-Lojd, obustavile su tranzit, a cene nafte su naglo porasle - pri čemu je Brent sirova nafta skočila za 10-13% u početnom trgovanju, a analitičari predviđaju potencijalni rast na 100 dolara po barelu ili više ako se poremećaji nastave, ocenjuje portal Seatrade Maritime News, koji sebavi pitanjima globalne pomorske industrije.

Posledice nisu apstraktne. Ormuski moreuz je vratna žila trgovine Azije i Zaliva, a njegovi poremećaji već utiču na lance snabdevanja, valute i ekonomije od Mumbaja do Tokija.

Zašto je Ormuz važan

U 2024. godini, protok nafte kroz moreuz u proseku je iznosio 20 miliona barela dnevno - otprilike 20% globalne potrošnje naftnih tečnosti. Protoci kroz moreuz činili su više od jedne četvrtine ukupne globalne pomorske trgovine naftom.

Još upečatljivije, 84% sirove nafte i kondenzata i 83% tečnog prirodnog gasa (LNG) koji se kretao kroz Ormuski moreuz otišlo je na azijska tržišta 2024. godine, pri čemu su Kina, Indija, Japan i Južna Koreja činile zajedno 69% svih tokova sirove nafte kroz Ormuski moreuz.

Asimetrija je očigledna: za azijske ekonomije, moreuz nije samo brodska trasa - to je egzistencijalna energetska arterija.

Foto: Reuters

Ko je najteže pogođen

Skoro polovina indijskog uvoza sirove nafte i oko 60% prirodnog gasa prelazi preko Ormuskog moreuza. Južna Koreja nabavlja otprilike 60% sirove nafte istom rutom, dok se Japan oslanja na nju za skoro tri četvrtine uvoza nafte.

Od zemalja koje vode uvoze naftu i gas preko Ormuskog moreuza, Japan se suočava sa najdirektnijim rizikom od poremećaja zbog svog visokog udela u trgovini naftom i gasom preko rute i oslanjanja na uvoznu energiju.

Južna Koreja je na drugom mestu, Indija na trećem, a Kina na četvrtom.

 

Kina: Izložena, ali zaštićena

Zatvaranje Ormuza testiralo bi energetsku bezbednost Kine, ali zalihe i alternativno snabdevanje nude izvesnu zaštitu. Oko 30% kineskog uvoza tečnog prirodnog gasa dolazi iz Katara i UAE, a otprilike 40% uvoza nafte prolazi kroz Ormuz.

Katar je obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa u Ras Lafanu, jednom od najvećih svetskih terminala za proizvodnju i izvoz prirodnog gasa. Kina je materijalno izložena, ali fleksibilnija i morala bi da se takmiči za atlantske terete ako se prekid nastavi, što bi zateglo pacifički basen i pojačalo cenovnu krizu.

Foto: Reuters

 

Problem preusmeravanja

Brodovi koji ne mogu da prođu kroz moreuz suočavaju se sa brutalnom alternativom. Kriza ih je primorala da preusmeravaju rute oko afričkog Rta Dobre Nade, produžavajući vreme tranzita nedeljama i značajno povećavajući troškove.

Premije osiguranja od ratnog rizika skočile su na višegodišnje maksimume, a kombinacija dužih ruta, većeg osiguranja i troškova goriva već utiče na cene uvoza širom Azije.

Nije samo nafta: Širi poremećaji u trgovini

Kriza ne ugrožava samo podruje energetike. Tokovi đubriva – vitalni za bezbednost hrane širom Južne i Jugoistočne Azije – takođe su izloženi opasnosti, kao i proizvedena roba, elektronika i proizvodi široke potrošnje koji tranzitiraju kroz luke Zaliva poput luke Džebel Ali kod Dubaija (već delimično poremećene ostacima raketa).

Lanci snabdevanja oslanjaju se na predvidljivost, a stalna geopolitička neizvesnost je komplikovala operacije širom sveta. Ograničene alternative čine efikasno zatvaranje moreuza još uticajnijim.

Nafta ide i na 300 dolara po barelu?

Blokada Ormuskog moreuza mogla bi da podigne cene nafte na 130 dolara po barelu, što je jednako rekordnom nivou zabeleženom tokom naftnog šoka 2007–2008. godine, pri čemu neke procene upozoravaju na cene i do 300 dolara po barelu u ekstremnom scenariju.

Više cene energije povećale bi troškove proizvodnje za kompanije, a ti troškovi bi se prenosili duž lanaca snabdevanja i na potrošače – stvarajući ozbiljne inflatorne efekte na globalnu ekonomiju.

BONUS VIDEO: