Potez Putina zaledio svet: Ruska vojska će intervenisati bilo gde na planeti!

Ruski predsednik Vladimir Putin dobiće dodatna zakonska ovlašćenja za pokretanje vojnih operacija u inostranstvu, jer rastu strahovi od oružanog sukoba Moskve i članica NATO u Evropi.

Prema zakonu koji je ruski parlament odobrio u prvom čitanju, Putin će moći da rasporedi trupe u inostranstvu "u slučaju hapšenja, pritvaranja ili krivičnog gonjenja" ruskih građana, piše Tajms.

Novi zakon za zaštitu

Zakon, koji mora da prođe još dva čitanja i da ga odobri gornji dom parlamenta, gotovo sigurno će biti usvojen. Cilj mu je da ojača postojeći zakon koji već dozvoljava Putinu da upotrebi silu radi zaštite ruskih nacionalnih interesa. Putin se pozvao na odbranu etničkih Rusa kada je poslao trupe u Ukrajinu 2022. godine.

- Zapadno pravosuđe je zapravo postalo instrument represije. U ovim okolnostima je važno učiniti sve što je moguće da zaštitimo naše građane - rekao je Vjačeslav Volodin, predsednik ruskog parlamenta.

 

Strah od testiranja NATO

Novi zakon bi omogućio Kremlju da rasporedi trupe kako bi oslobodio Ruse pritvorene po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Godine 2023, sud je izdao nalog za hapšenje Putina i Marije Ljvove-Belove, zvaničnice Kremlja, zbog prisilne deportacije hiljada ukrajinske dece.

Postoji i zabrinutost da je zakon namenjen postavljanju temelja za rusku vojnu intervenciju na istočnom krilu NATO  kako bi se testirala snaga Člana 5, sporazuma o kolektivnoj odbrani alijanse. Jedna od autorki zakona je Ana Civileva, zamenica ministra odbrane i ćerka Putinovog rođaka.

Iako su ruske snage trenutno vezane u Ukrajini, brojni zapadni zvaničnici upozorili su da bi Putin mogao da naredi napad na neku drugu evropsku zemlju u narednih nekoliko godina. Veliki deo Putinove popularnosti zasniva se na ideji, koju Kremlj stalno promoviše, da on brani Rusiju od neprijateljskih snaga koje žele da porobe njen narod i opljačkaju njene ogromne resurse.

Kontekst rata u Ukrajini

Ruski poslanici su podržali predlog zakona ubrzo nakon što je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kako se čini, nagovestio da bi Rusija bila spremna da okonča aktivnu fazu rata u Ukrajini ako Kijev preda celu istočnu Donjecku oblast. Oko petine te oblasti je i dalje pod kontrolom Kijeva.

Peskov nije pomenuo ukrajinske oblasti Herson i Zaporožje, za koje Putin takođe tvrdi da su deo Rusije i gde se borbe vode od 2022. godine. Njegovi komentari izazvali su oštru reakciju tvrdolinijaša, koji su ga optužili da je spreman da "preda" teritoriju Kijevu.

Neki analitičari veruju da bi Moskva mogla da pokrene vojnu kampanju u Estoniji pod izgovorom zaštite velike ruske dijaspore u baltičkoj zemlji. Estonija, članica NATO od 2004. godine, stekla je nezavisnost od Moskve neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza.

Odvraćanje na moru

Zakon bi takođe mogao biti usmeren na odvraćanje od zaplene brodova iz ruske takozvane flote u senci. Evropske zemlje su pojačale napore da zaustave stare tankere koje Moskva koristi da bi zaobišla sankcije na izvoz nafte.

Ser Kir Starmer je prošlog meseca rekao da su britanske specijalne snage dobile ovlašćenja da zaustavljaju, ukrcavaju se i zadržavaju brodove koji snabdevaju ratnu mašineriju Kremlja.

Međutim, prošle nedelje ruski ratni brod je pratio dva sankcionisana tankera kroz Lamanš bez ikakve reakcije, objavio je "Telegraf". Estonija je nedavno obustavila zadržavanje ruskih tankera za naftu iz svoje flote u senci iz straha od odmazde.

- Rizik od vojne eskalacije je jednostavno prevelik - rekao je za Rojters komandant estonske mornarice Ivo Vark.

U maju prošle godine, Estonija je objavila da je Rusija poslala borbeni avion u vazdušni prostor NATO iznad Baltičkog mora kako bi sprečila presretanje neobeleženog tankera koji je plovio ka Rusiji. Avion je na kraju pratio tanker u ruske vode.

Privremeno izuzeće SAD od sankcija protiv ruske nafte isteklo je 11. aprila.

Putinova potraga za pravnim pokrićem

Kao bivši oficir KGB-a, Putin često nastoji da stvori pravnu osnovu za svoje postupke, barem unutar Rusije. Godine 2014. tražio je i dobio odobrenje ruskog parlamenta za slanje trupa u Ukrajinu, nakon čega je pokrenuo vojne operacije na Krimu i u istočnoj Ukrajini.

Godine 2020, nakon „apela“ Valentine Tereškove, ruske poslanice i bivše sovjetske kosmonautkinje, naredio je nacionalni referendum o ustavnim amandmanima koji bi mu omogućili da produži svoju vladavinu najmanje do 2036. godine.

Ruska opoziciona novinarka Farida Rustamova smatra da nema stvarne potrebe za tim ovlašćenjima.

- Svrha dokumenta, čini se, nije da Putinu da dodatna ovlašćenja (ima ih mnogo), već da zastraši neprijateljske zemlje mogućim operacijama ruskih obaveštajnih službi i vojske -  napisala je.

Datumi za drugo i treće čitanje zakona još nisu određeni.

Zanimljivo je da američki predsednik takođe ima zakonsko ovlašćenje da rasporedi vojsku kako bi oslobodio američko vojno osoblje i vladine zvaničnike u slučaju njihovog hapšenja od strane međunarodnog suda poput MKS-a, čiju nadležnost Vašington ne priznaje. Ovaj zakon iz 2002. godine poznat je kao Zakon o invaziji na Hag, po holandskom gradu u kojem se nalazi sedište MKS-a.

BONUS VIDEO