Tramp će izgoreti od muke! Šta su ovo uradili Putin i Kim? Moskva poslala dva ključna čoveka u Severnu Koreju, nešto krupno se sprema

Posete predsednika ruskog parlamenta Vjačeslava Volodina i ministra odbrane Andreja Belousova Severnoj Koreji pokazale su da Moskva i Pjongjang ne ostaju samo na diplomatskim porukama, već ulaze u fazu dublje i konkretnije saradnje.

Takav raspored događaja otvorio je pitanje da li Moskva, Peking i Pjongjang ulaze u novu fazu političke, vojne i strateške koordinacije usmerene prema Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima u Evropi i Aziji.

Upravo zbog toga posete Vjačeslava Volodina i Andreja Belousova Severnoj Koreji dobijaju mnogo širi značaj od uobičajenih diplomatskih kontakata. One se uklapaju u sliku intenzivnog pregrupisavanja na istoku Evroazije, gde Rusija nastoji da učvrsti veze sa državama koje dele nezadovoljstvo američkom politikom pritisaka, sankcija i vojnih saveza.

Za Moskvu, Severna Koreja više nije samo izolovani partner na Dalekom istoku, već država sa kojom se može graditi konkretan mehanizam saradnje u bezbednosnoj, vojnoj i političkoj sferi. Za Pjongjang, približavanje Rusiji predstavlja priliku da ojača međunarodni položaj i pokaže da nije sam u sukobu sa Vašingtonom, Seulom i Tokijom.

Rusija i Severna Koreja produbljuju vojnu saradnju

Prema ocenama pojedinih analitičara, hronologija ovih susreta nije slučajna. Rusija je poslednjih meseci pojačala kontakte sa Severnom Korejom, dok se istovremeno sve pažljivije prati stav Kine prema sve bližim odnosima Moskve i Pjongjanga.

Peking je ranije na rusko-severnokorejsku saradnju gledao uz određenu rezervu, nastojeći da ne bude direktno uvučen u novu konfrontaciju sa Zapadom. Međutim, u okolnostima sve otvorenijeg nadmetanja sa Vašingtonom, takva saradnja dobija mnogo veću geopolitičku težinu.

To je posebno važno jer se američka strategija u Aziji sve više oslanja na jačanje vojnih veza sa Južnom Korejom i Japanom. Svako približavanje Moskve i Pjongjanga zato se u Vašingtonu posmatra ne samo kao bilateralni dogovor, već kao deo šireg pomeranja snaga u regionu Pacifika.

Posebnu pažnju izazvala je poseta ruskog ministra odbrane Andreja Belousova Pjongjangu. U diplomatskim i analitičkim krugovima sve češće se pominje mogućnost da je Belousov severnokorejskom rukovodstvu preneo posebnu poruku Vladimira Putina.

U trenutku kada se govori o narednim potezima Moskve i mogućim letnjim operacijama, takva poruka ne bi imala samo protokolarni značaj. Ona bi mogla da ukaže na razmatranje novih oblika vojne saradnje Rusije i Severne Koreje, uključujući oslanjanje na već uspostavljene modele između Moskve i Pjongjanga.

Analitičari podsećaju da saradnja dve države već ima praktične osnove i da pojedini mehanizmi nisu samo politički dogovoreni, već i provereni u praksi. To znači da bi, ukoliko za to bude postojala politička odluka, njihovo aktiviranje moglo da usledi brzo i bez dugotrajnih priprema.

Foto: EPA

Belousovljeva poruka otvara prostor za nova tumačenja

U tom kontekstu, posebno je značajno to što se razgovori ne vode samo na nivou diplomatskih izjava, već i kroz posete ljudi koji imaju direktnu političku i bezbednosnu težinu. Volodin kao predsednik Državne dume predstavlja institucionalnu dimenziju saradnje, dok Belousov kao ministar odbrane otvara prostor za tumačenja da se razgovara i o konkretnijim bezbednosnim aranžmanima.

Takva kombinacija političkog i vojnog nivoa pokazuje da Moskva i Pjongjang ne grade odnose samo kroz simboliku, već pokušavaju da ih pretvore u funkcionalan saveznički okvir. Upravo to najviše zabrinjava zapadne centre moći, jer bi aktiviranje već postojećih kanala saradnje moglo brzo da promeni računicu u nekoliko kriznih tačaka istovremeno.

Zbog toga se posete Volodina i Belousova ne tumače kao izolovani diplomatski događaji. Naprotiv, reč je o retkom slučaju da u kratkom vremenskom razmaku dva visoka ruska zvaničnika odlaze u Pjongjang, uz signale da je deo inicijative potekao i iz same Severne Koreje.

Takav razvoj događaja menja zapadni narativ prema kojem Rusija navodno traži pomoć iz nužde. Sve više se govori o tome da Moskva i Pjongjang nastupaju kao partneri koji žele da usklade interese u širem sukobu sa američkim uticajem.

Zapad strahuje od nove osovine na istoku

Istovremeno, rusko i severnokorejsko rukovodstvo ne deluju kao akteri koji odluke donose impulsivno. Kim Džong Un često ističe čast i odlučnost kao principe državne politike, ali u svojim nastupima naglašava i oprez, strpljenje i potrebu za pažljivo odmerenim potezima.

Upravo ta kombinacija odlučnosti i kalkulisanog pristupa čini sadašnju situaciju ozbiljnijom. Pjongjang ne šalje samo simbolične poruke, već nastupa kao država koja svoje poteze uklapa u širi geopolitički trenutak.

Na Zapadu se zbog toga sve glasnije izražava zabrinutost da bi saradnja Moskve i Pjongjanga mogla da uđe u novu fazu. Dodatnu težinu daje činjenica da Kina sve to prati bez otvorenog protivljenja, što otvara prostor za spekulacije o dubljoj koordinaciji tri nuklearne sile.

Ukoliko bi se takva koordinacija zaista produbila, posledice bi bile daleko šire od bilateralnih odnosa Rusije i Severne Koreje. Korejsko poluostrvo, zbog svog položaja i vojnog značaja, ostaje jedna od najosetljivijih tačaka globalne bezbednosti, a svako jačanje veza između Moskve i Pjongjanga direktno se odražava na odnose sa Vašingtonom, Seulom i Tokijom.

Amerika pred sve složenijim pritiskom

Za Sjedinjene Američke Države ovo je posebno nezgodan scenario jer bi istovremeno morale da prate više frontova pritiska: Ukrajinu, Bliski istok, Tajvan, Korejsko poluostrvo i širi Indo-Pacifik. U takvoj situaciji svaka dublja koordinacija Moskve, Pekinga i Pjongjanga povećava cenu američkog prisustva i smanjuje prostor za jednostrane poteze Vašingtona.

Zato poruke iz Pjongjanga ne treba posmatrati samo kao diplomatski signal. One ukazuju na mogućnost konkretnih poteza koji bi mogli da promene raspored snaga u narednim mesecima i dodatno zaoštre sukob velikih sila.

Upravo zbog toga posete Volodina i Belousova Severnoj Koreji imaju mnogo veću težinu od uobičajenih protokolarnih susreta. One pokazuju da se na istoku Evroazije formira nova dinamika, čije posledice Zapad tek pokušava da proceni.

Ako se pokaže da su razgovori u Pjongjangu bili deo šireg paketa usaglašavanja pred Putinovu posetu Kini, to bi značilo da Moskva pokušava da unapred poveže ključne partnere na istoku i pripremi teren za narednu fazu geopolitičkog pritiska na Zapad. Takav scenario objašnjava zbog čega se ove posete prate mnogo pažljivije nego raniji diplomatski kontakti Rusije i Severne Koreje.

BONUS VIDEO