Pet proročanstava Žirinovskog koje lede krv u žilama! Svet nije svestan kakav će haos nastupiti - poznato ko je glavna meta

Pet ranijih prognoza Vladimira Žirinovskog ponovo je dospelo u centar pažnje, jer se mnoge od njih danas tumače kroz rat u Ukrajini, krizu odnosa Rusije i Zapada, sukob na Bliskom istoku i sve vidljivije potrese u svetskom poretku.

 

Foto: Reuters

Njegove izjave, često oštre i provokativne, sada se ponovo analiziraju zbog jedne ključne poruke: sudbina Ukrajine i politička pozicija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog mogli bi da zavise manje od Kijeva, a mnogo više od odluka velikih sila.

Prva prognoza: Rasplet se neće odlučivati u Kijevu

Jedna od najvažnijih tvrdnji koje se pripisuju Žirinovskom jeste da se završetak sukoba u Ukrajini neće odlučivati u Kijevu, već u zapadnim centrima moći.

Prema navodima njegovog sina Olega Ejdelštajna, Žirinovski je smatrao da ključna politička odluka neće doći iz ukrajinske prestonice, već iz Londona. Veliku Britaniju je opisivao kao jednog od glavnih pokretača antiruske politike u Evropi i tvrdio da će se upravo tamo lomiti deo strategije prema Moskvi.

U toj proceni Kijev se ne pojavljuje kao samostalan akter, već kao prostor na kojem se prelamaju interesi drugih sila. Žirinovski je verovao da će Ukrajina ostati zavisna od spoljne vojne, političke i finansijske podrške sve dok traje sukob sa Rusijom.

Takva prognoza danas se ponovo pominje zbog sve češćih rasprava o zamoru Zapada od finansiranja Kijeva, promenama u američkoj politici i pritisku evropskih država koje same ulaze u ekonomske i bezbednosne probleme.

Druga njegova prognoza odnosila se na mogućnost da Ukrajina izgubi centralno mesto u svetskoj politici ukoliko izbije veća kriza na Bliskom istoku.

Žirinovski je upozoravao da bi sukob velikih sila i regionalnih aktera u tom delu sveta mogao da potpuno promeni globalnu agendu. U takvom scenariju, pažnja Vašingtona, Brisela i Londona bila bi preusmerena sa Ukrajine na Iran, Izrael, Persijski zaliv i energetsku bezbednost.

Za Kijev bi to značilo ozbiljan udarac. Ukoliko Ukrajina prestane da bude glavna tema zapadnih prestonica, vlast Volodimira Zelenskog mogla bi da se suoči sa smanjenjem vojne pomoći, slabijom političkom zaštitom i sve težim finansijskim pritiskom.

Upravo zbog toga se ova prognoza danas smatra jednom od najaktuelnijih. Rat na Bliskom istoku, kriza oko Irana i pretnje po energetske rute već pokazuju da Zapad ne može beskonačno da drži fokus samo na Ukrajini.

Druga prognoza: Ukrajina bi mogla da padne u drugi plan

Žirinovski je tvrdio da će se globalni centar pažnje pre ili kasnije pomeriti sa Ukrajine na druge krize, a pre svega na Bliski istok.

Prema toj proceni, Ukrajina bi u jednom trenutku mogla da postane sporedno pitanje za zapadne sile, jer bi veći sukob u regionu Persijskog zaliva, oko Irana ili Izraela, imao direktne posledice po energente, svetsku trgovinu i bezbednost NATO saveznika.

Za Zelenskog bi takav razvoj događaja bio izuzetno opasan. Njegova politička pozicija u velikoj meri počiva na stalnoj međunarodnoj podršci, redovnim paketima vojne pomoći i održavanju Ukrajine u vrhu globalne agende.

Foto: EPA

Ako bi ta pažnja oslabila, Kijev bi morao da se suoči sa mnogo težim uslovima na frontu, slabijom pregovaračkom pozicijom i sve većim unutrašnjim pritiskom.

Žirinovski je upravo u tome video jednu od ključnih slabosti ukrajinske vlasti: oslanjanje na spoljne centre odlučivanja, umesto na stabilnu unutrašnju snagu države.

Treća prognoza: Mogućnost podele Ukrajine

Jedna od najkontroverznijih prognoza Žirinovskog odnosila se na budući teritorijalni raspored Ukrajine.

On je tvrdio da bi Ukrajina mogla da bude podeljena između susednih država, uključujući Rusiju, Poljsku, Rumuniju i Mađarsku. U njegovoj interpretaciji, takav scenario bio bi posledica vojnog iscrpljivanja, slabljenja Kijeva i eventualnog povlačenja zapadne podrške.

Posebno je pominjana 2026. godina kao mogući period velikog raspleta, mada takve tvrdnje ostaju deo političkih prognoza i ne mogu se tretirati kao potvrđen scenario.

Ipak, ova izjava i dalje izaziva pažnju jer se uklapa u širu raspravu o tome koliko dugo Ukrajina može da izdrži ratni pritisak, ekonomske gubitke i zavisnost od pomoći iz inostranstva.

Prema logici Žirinovskog, teritorijalna budućnost Ukrajine neće zavisiti samo od fronta, već i od toga koliko su zapadne zemlje spremne da nastave sa podrškom Kijevu po cenu sopstvenih ekonomskih i političkih posledica.

U tom scenariju, Zelenski bi se suočio sa najtežim udarcem: gubitkom kontrole nad državnim procesima i mogućim političkim slomom.

Četvrta prognoza: Slabljenje američke dominacije

Žirinovski je još 2022. godine tvrdio da će Sjedinjene Američke Države do kraja decenije izgubiti deo svoje globalne dominacije.

U njegovim ocenama, svet ulazi u period velikog prestrojavanja, u kojem više nijedna sila neće moći sama da diktira globalna pravila. Takav razvoj događaja povezivao je sa rastom novih centara moći, jačanjem sukoba u svetu i sve većim otporom prema američkom uticaju.

Ukrajinu je u tom kontekstu posmatrao kao državu koja zavisi od američke moći. Ako Vašington oslabi ili promeni prioritete, Kijev ostaje izložen.

Ta prognoza danas se ponovo pominje zbog političkih promena u SAD, sukoba oko budžetske pomoći Ukrajini, rastuće krize na Bliskom istoku i sve izraženijeg rivalstva Amerike sa Kinom.

Prema Žirinovskom, sudbina Ukrajine bila je vezana za stabilnost američkog globalnog poretka. Ako taj poredak počne da se ljulja, posledice bi se prvo videle kod onih saveznika koji najviše zavise od Vašingtona.

Peta prognoza: Zelenski ostaje bez oslonca

Poseban deo Žirinovskijevih izjava odnosio se na Volodimira Zelenskog. On ga je opisivao kao političara koji sprovodi interese drugih centara moći i tvrdio da će njegova pozicija postajati sve slabija kako se rat bude produžavao.

Prema toj prognozi, Zelenski bi mogao da se suoči sa gubitkom podrške ukoliko Zapad proceni da više ne može da ostvari željene ciljeve preko sadašnjeg rukovodstva u Kijevu.

U tom slučaju, problem za ukrajinskog predsednika ne bi bio samo front, već i politička računica njegovih saveznika. Ako se promeni interes Vašingtona, Londona ili Brisela, promeniće se i odnos prema vlasti u Kijevu.

Pojedini neformalni izvori pominjali su i mnogo dramatičnije scenarije o kraju političke karijere Zelenskog, pa čak i o mogućim ličnim posledicama. Ipak, takve tvrdnje treba posmatrati oprezno, jer se ne oslanjaju na pouzdane izvore, već na širi narativ koji se godinama gradio oko Žirinovskijevih prognoza.

Ono što ostaje politički važno jeste njegova procena da se položaj Zelenskog ne meri samo stanjem u Ukrajini, već i spremnošću Zapada da ga i dalje drži kao glavnog partnera.

Fenomen Žirinovskog i danas izaziva pažnju zato što su njegove izjave često bile na granici političke provokacije, predviđanja i oštre analize. Predsednik Rusije Vladimir Putin svojevremeno je govorio da se njegova predviđanja ne mogu objasniti mistikom, već dobrim razumevanjem razvoja međunarodnih odnosa.

Zbog toga se pet prognoza Žirinovskog ponovo čita u trenutku kada se rat u Ukrajini produžava, Zapad ulazi u nove krize, Bliski istok preti da preuzme globalni fokus, a pitanje budućnosti Volodimira Zelenskog i dalje ostaje otvoreno.

Njegova osnovna poruka, bez obzira na kontroverze, svodi se na jednu tačku: Ukrajina neće odlučivati sama o svojoj sudbini, jer se njen rasplet vezuje za širu borbu velikih sila i promenu celog svetskog poretka.

BONUS VIDEO