Rusi se hitno oglasili! Si doneo odluku o Putinu nakon sastanka sa Trampom: Dogodio se veliki preokret

Kina nije pristala na scenario koji su u Vašingtonu priželjkivali pred dolazak Donalda Trampa u Peking — da se tiho udalji od Rusije i otvori prostor za novi američki pritisak na Moskvu.

Prvi signali posle razgovora američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Si Đinpinga, prema oceni ruskog politikologa Marata Baširova, pokazuju da Peking ne menja osnovni kurs. Kina razgovara sa SAD, čuva prostor za trgovinu i pregovore, ali ne pokazuje nameru da žrtvuje strateški odnos sa Rusijom.

- Reći ću jednostavno: Kina nas nije predala - naveo je Baširov, komentarišući ishod posete.

Peking razgovara sa Vašingtonom, ali ne napušta Moskvu

Baširov, profesor Visoke škole ekonomije, smatra da je Si Đinping tokom susreta sa Trampom poslao poruku koja je pažljivo izbalansirana: Kina je spremna da pregovara sa Amerikom, ali ne iz pozicije slabosti i ne po cenu sopstvenih interesa.

U tome je, po njegovoj oceni, glavna razlika između očekivanja koja su se širila pre posete i onoga što se posle razgovora moglo videti. Deo analitičara je verovao da bi Tramp mogao da ponudi Pekingu povoljniji trgovinski aranžman u zamenu za smanjenje kineske podrške Rusiji i Iranu.

Takav rasplet, međutim, za sada se nije dogodio.

Kina ostaje u poziciji u kojoj može da razgovara sa SAD o trgovini, carinama i globalnoj stabilnosti, ali istovremeno zadržava političku i ekonomsku vezu sa Moskvom. Za Rusiju je upravo to ključni signal — Peking nije prihvatio da se njegova politika prema Moskvi pretvori u predmet američko-kineske trgovine.

Si pomenuo „Tukididovu zamku“

Baširov je posebno izdvojio istorijsku paralelu koju je Si Đinping pomenuo tokom razgovora sa Trampom — takozvanu „Tukididovu zamku“.

Reč je o teoriji koju je popularizovao američki politikolog Grejam Alison. Ona opisuje trenutak kada uspon nove sile izazove strah kod postojeće velike sile, pa rivalstvo preraste u opasnost od velikog sukoba.

Osnova te ideje nalazi se u antičkoj istoriji. Tukidid je u „Istoriji Peloponeskog rata“ pisao da su uspon Atine i strah koji je taj uspon izazvao kod Sparte učinili rat neizbežnim.

Baširov smatra da Si nije slučajno posegnuo za tom paralelom. Poruka Pekinga, kako je tumači ruski profesor, glasi da Kina ne želi otvoreni sukob sa SAD, ali ni da neće prihvatiti ulogu sile koja mora da zaustavi sopstveni uspon samo zato što to ne odgovara Vašingtonu.

Peloponeski rat, koji je trajao od 431. do 404. godine pre nove ere, bio je sukob dva različita politička i vojna modela u antičkoj Grčkoj. Atina je bila oslonjena na demokratski poredak i pomorsku moć, dok je Sparta predstavljala drugačiji, oligarhijski i vojnički uređen sistem. Na kraju je Sparta pobedila.

Baširov u tome vidi razlog zbog kog se istorijske analogije danas pažljivo biraju. Kada Si pred Trampom govori o „Tukididovoj zamci“, on ne govori samo o prošlosti, već o sadašnjem odnosu Kine i Amerike.

Tramp nije dobio kineski zaokret

Za Vašington bi najpovoljniji ishod bio da Kina počne da pravi vidljiv otklon od Rusije. Time bi se Moskva našla pod dodatnim pritiskom, a američka diplomatija mogla bi da tvrdi da je otvorila pukotinu u odnosima Pekinga i Kremlja.

Baširov tvrdi da se dogodilo suprotno. Kina nije zatvorila vrata razgovorima sa SAD, ali nije ni poslala signal da će zbog tih razgovora napustiti Rusiju.

To je za Moskvu važnije od svake protokolarne izjave. U trenutku kada se Zapad trudi da Rusiju ekonomski i politički izoluje, kineski stav ostaje jedan od ključnih oslonaca ruske spoljne politike.

Peking, pritom, ne mora da daje dramatične izjave da bi poruka bila jasna. Dovoljno je da ne promeni kurs. A upravo to Baširov vidi kao glavni rezultat susreta Sija i Trampa.

Kina nastavlja da igra na više tabli: pregovara sa Amerikom, štiti sopstvenu trgovinu, ne prekida veze sa Rusijom i ne dozvoljava da je Vašington uvuče u tuđu strategiju. Za Moskvu, to znači da se najvažniji azijski partner nije povukao pod američkim pritiskom.

Zato se posle sastanka u Pekingu u ruskim analizama ponavlja ista ocena: Tramp je možda došao da proveri može li da odvoji Kinu od Rusije, ali prvi utisak iz Moskve glasi — Peking nije prešao na američku stranu.

BONUS VIDEO