Svet se budi! Kraj američke moći iz svemira: Velika sila donela šokantnu odluku - ovo će imati opasne posledice

Indija je privremeno zakočila odobrenja za Starlink zbog straha da bi američki satelitski internet mogao da postane ozbiljna rupa u nacionalnoj bezbednosti.

Prema pisanju Blumberga, indijske bezbednosne službe su usporile završna odobrenja za komercijalni rad Starlinka u zemlji, jer Nju Delhi želi jasne garancije da može da kontroliše američkog satelitskog operatera u uslovima geopolitičke krize.

Glavna briga Indije nije samo internet kao usluga, već pitanje ko u kriznom trenutku kontroliše mrežu, terminale, saobraćaj i pristup podacima. Posle rata u Iranu i sve češće upotrebe satelitskih komunikacija u zonama sukoba, Starlink se više ne posmatra samo kao tehnološki projekat, već kao sistem sa ozbiljnom vojnom i obaveštajnom težinom.

Starlink više nije samo pitanje interneta

Starlink je godinama predstavljan kao rešenje za udaljena područja, sela bez optičke mreže, brodove, avione i krizne zone. Međutim, ratovi poslednjih godina pokazali su drugu stranu takvih sistema: satelitski internet može da postane ključan alat za vojsku, obaveštajne službe, dronove, komandovanje i komunikaciju u realnom vremenu.

Upravo zbog toga Indija sada ne žuri sa konačnim zelenim svetlom. Nju Delhi strahuje od scenarija u kojem strani privatni operater, formalno komercijalan, u praksi ima infrastrukturu koju država ne može potpuno da nadzire ili isključi kada proceni da je to neophodno.

To je posebno osetljivo u zemlji koja ima otvorene geopolitičke probleme sa Kinom i Pakistanom, ali i sve složeniji odnos sa SAD, Rusijom i Bliskim istokom.

Iran promenio pogled na satelitske mreže

Prema navodima koji se pominju u vezi sa odlukom Indije, zabrinutost je dodatno porasla posle informacija o upotrebi Starlink terminala tokom rata u Iranu. Za indijske vlasti to je bio signal da satelitski internet može da se pojavi u kriznoj zoni čak i tamo gde država nije spremna da mu dozvoli punu slobodu rada.

Drugim rečima, problem nije samo u tome da li će Starlink doneti brži internet. Problem je ko ima poslednju reč kada mreža postane deo rata, protesta, pobune, obaveštajne operacije ili spoljnog pritiska.

Ako država ne može da kontroliše terminale na svojoj teritoriji, ne može da bude sigurna ni da se takva mreža neće koristiti protiv njenih bezbednosnih interesa.

Indija traži kontrolu, Starlink negira zamrzavanje

Starlink je, prema indijskim medijima, poručio da je i dalje u aktivnim razgovorima sa vlastima i negirao da je proces potpuno zamrznut. Ipak, sama činjenica da su bezbednosne službe zaustavile ili usporile završna odobrenja pokazuje da je proces ušao u mnogo osetljiviju fazu.

Za Ilona Maska i SpejsEks, Indija je jedno od najvećih potencijalnih tržišta na svetu. Milioni korisnika u udaljenim delovima zemlje mogli bi da budu ogroman komercijalni prostor za Starlink. Ali za Nju Delhi, veličina tržišta nije dovoljna ako bezbednosna pitanja ostanu otvorena.

Indija sada traži model u kojem strani satelitski internet ne bi mogao da radi mimo državnih pravila, posebno u slučaju rata, unutrašnje krize ili spoljnog pritiska.

Nema alternative, ali nema ni blanko poverenja

Odluka Indije je logična, ali nije jednostavna. Zemlja nema domaću alternativu Starlinku koja bi odmah mogla da pokrije isti prostor i ponudi isti nivo satelitskog interneta.

Upravo tu je problem za mnoge države. Starlink je tehnološki daleko ispred većine konkurenata, ali ta prednost istovremeno stvara zavisnost od američkog sistema i privatne kompanije koja ima ogroman strateški značaj.

Ako država odbije Starlink, mora da ponudi zamenu. Ako ga prihvati bez kontrole, otvara prostor za bezbednosni rizik. Indija sada pokušava da ne upadne ni u jednu od te dve zamke.

Rusija gura svoj odgovor na Starlink

U isto vreme, Rusija pokušava da razvije sopstvenu alternativu. Prema dostupnim informacijama, sistem „Rassvet”, koji razvija „Biro 1440”, trebalo bi da bude ruski odgovor na Starlink.

Ruski projekat je još daleko od razmera Starlinka, ali ima jasnu političku i bezbednosnu logiku: Moskva želi sopstvenu satelitsku mrežu kako ne bi zavisila od stranih operatora u komunikacijama, posebno u ratnim i kriznim uslovima.

Pominje se i novo lansiranje rakete „Sojuz-2”, koja bi trebalo da iznese u orbitu još jednu grupu od 16 satelita sistema „Rassvet”. Ako se taj plan ostvari, Rusija će nastaviti da gradi mrežu koja bi jednog dana mogla da pokriva udaljene regione i smanji zavisnost od zapadnih satelitskih servisa.

BONUS VIDEO