Ratni plan Evropa! Putin gomila trupe na granici: NATO saznao planove Kremlja nakon Ukrajine - ovo će biti gore od svega što smo dosad videli

Dok je pažnja evropske javnosti usmerena na druge krize, Rusija uz granice severne Evrope i Baltika ubrzano gomila vojsku, širi baze i premešta tehniku, što u NATO-u sve otvorenije tumače kao pripremu za najgori scenario.

Prema velikom istraživanju danskog javnog servisa DR, urađenom u saradnji sa švedskim, norveškim i estonskim medijima, Rusija ubrzano proširuje i oprema desetine vojnih baza duž granica sa državama NATO-a. U tim bazama grade se nove kasarne, skladišta i objekti za smeštaj vojne tehnike, dok satelitski snimci pokazuju da Moskva jača infrastrukturu na više ključnih tačaka.

U središtu pažnje nalazi se prostor od arktičke Pečenge, udaljene svega nekoliko kilometara od norveške granice, preko pravaca prema Finskoj i Estoniji, pa sve do ruskih uporišta u Baltičkom moru.

Procene nordijskih obaveštajnih službi i visokih oficira NATO-a iznete su u dokumentarnom serijalu „Ratni plan Evropa“. Njihova poruka je hladna i jasna: Rusija ne gradi ove baze reda radi, već pravi vojnu strukturu koja bi, posle završetka rata u Ukrajini, mogla da bude okrenuta prema severu Evrope i Baltiku.

Nova ruska vojska na granici

Prema proceni bivšeg finskog vojnog obaveštajca Marka Eklunda, Moskva bi po završetku borbenih dejstava u Ukrajini mogla da trajno rasporedi oko 115.000 vojnika duž granice sa nordijskim i baltičkim državama.

To nije mala granična grupa niti simboličan odgovor na širenje NATO-a. Reč je o snazi koja bi u slučaju krize mogla da postane oslonac za ozbiljan pritisak na Finsku, Norvešku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i širi prostor oko Baltičkog mora.

Foto: profimedia

Još veći problem za Evropu jeste procena da bi Rusija, ako proceni da joj je potrebno, u roku od nekoliko nedelja mogla da prebaci dodatne stotine hiljada vojnika iz drugih delova zemlje. To bi bili ljudi sa ratnim iskustvom iz Ukrajine, naviknuti na artiljeriju, dronove, rovove, urban rat i borbu pod stalnim pritiskom.

Evropa se, dakle, ne bi suočila sa vojskom iz starih planova i teorijskih procena, već sa armijom koja je prošla najkrvaviji rat na kontinentu posle Drugog svetskog rata.

Pečenga, Petrozavodsk, Baltijsk: linija koja brine NATO

Satelitski snimci pokazuju radove i širenje infrastrukture na više tačaka koje NATO pažljivo prati.

U Pečengi, blizu norveške granice, vide se nove kasarne i gomilanje tehnike. U Petrozavodsku, kod granice sa Finskom, razvija se infrastruktura koja može da primi znatno veći broj vojnika i vozila. Slični procesi beleže se i kod Sapernog, Luge, Kandalakše i Baltijska u Kalinjingradskoj oblasti.

Kalinjingrad je posebno osetljiv, jer se nalazi između Poljske i Litvanije i godinama se smatra jednom od najvažnijih ruskih vojnih tačaka prema NATO-u. Ako se vojna infrastruktura tamo dodatno širi, pritisak na Suvalki koridor i istočno krilo Alijanse postaje još ozbiljniji.

U praksi, Rusija pravi mrežu. Nije u pitanju jedna baza, jedan garnizon ili jedan pravac. U pitanju je ceo pojas od Arktika do Baltika, prostor koji bi u budućoj krizi mogao da postane prva linija sukoba između Rusije i NATO-a.

Foto: EPA

Moskva prelazi na ratnu strukturu

Najviše brine promena u organizaciji ruskih snaga. Prema navodima obaveštajnih izvora, Moskva u graničnom pojasu napušta model manjih, pokretnih brigada i prelazi na veće divizijske formacije.

To je važna razlika.

Brigade su pokretljivije, lakše za premeštanje i često pogodnije za ograničene operacije. Divizije su nešto drugo. One se prave za dug rat, masovno angažovanje ljudstva, artiljerijsku podršku, logistiku, dubinu i teška dejstva.

Norveški komandant oružanih snaga, general Eirik Kristofersen, upozorava da Rusija istovremeno ugrađuje lekcije iz rata u Ukrajini, naročito kada je reč o masovnoj upotrebi dronova.

To je ključna promena. Ruska vojska koja bi se posle Ukrajine pojavila na granici NATO-a ne bi bila ista ona iz februara 2022. godine. Bila bi iskusnija, prilagođenija, brutalnija i mnogo svesnija značaja dronova, elektronskog ratovanja, artiljerije i logistike.

Evropa ima dve do tri godine

Vojni stručnjaci i obaveštajci sve češće govore da će naredne dve do tri godine biti najopasnije za evropsku bezbednost.

To je period u kojem bi Rusija mogla da obnovi deo snaga, prebaci jedinice posle završetka rata u Ukrajini i testira spremnost NATO-a. Istovremeno, Evropa još nije obnovila zalihe municije, nije dovoljno ubrzala vojnu proizvodnju i nema sve kapacitete koji bi joj bili potrebni za veliki sukob.

Jedan od nordijskih obaveštajnih šefova slikovito je objasnio logiku Moskve: Rusija neće nužno napasti kada bude najspremnija, već kada proceni da je njena meta najmanje spremna.

To je suština straha u severnoj Evropi.

Foto: profimedia

NATO ne mora da čeka potpunu obnovu ruske vojske. Dovoljno je da Moskva proceni da je politički trenutak povoljan, da je Zapad podeljen, da je Amerika zauzeta drugom krizom, a da Evropa još nije stigla da popuni rupe u odbrani.

Evropska slabost koju Rusija vidi

Evropski problem nije samo broj vojnika. Problem je sve ono što stoji iza njih.

Nedostaje municija. Nedostaju sistemi protivvazdušne odbrane. Nedostaju dronovi. Nedostaju satelitski kapaciteti. Nedostaju skladišta, proizvodne linije, rezervni delovi, brza logistika i dovoljno spremnih jedinica za dugotrajan sukob visokog intenziteta.

Evropa je decenijama živela u uverenju da veliki kopneni rat na njenom tlu pripada prošlosti. Rat u Ukrajini razbio je tu iluziju, ali industrija i dalje ne hvata korak dovoljno brzo.

Rusija je, sa druge strane, prešla na ratnu ekonomiju. Njena proizvodnja radi za front, društvo je militarizovano, a vojska svakog dana uči kroz krvavo iskustvo.

Zato se u NATO-u sve glasnije govori da evropske zemlje nemaju luksuz vremena. Ono što se ne proizvede, ne obuči i ne rasporedi u narednih nekoliko godina, moglo bi kasnije skupo da se plati.

Baltik kao najosetljivija tačka

Baltičko more postaje jedan od najopasnijih prostora u Evropi.

Ulazak Finske i Švedske u NATO potpuno je promenio stratešku sliku severa. Rusija je izgubila staru tampon-zonu i sada se direktno suočava sa proširenom Alijansom duž ogromnog prostora.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Za Moskvu, to znači potrebu da pojača severozapadni pravac. Za NATO, to znači da mora da brani mnogo dužu granicu i mnogo složeniji prostor: Arktik, Baltičko more, Finski zaliv, Kalinjingrad, Suvalki koridor i baltičke države.

Ako bi došlo do krize, upravo bi te tačke bile prve na udaru pritiska, provokacija, sabotaža, sajber-napada, blokada ili vojnog testiranja.

Zato širenje ruskih baza nije samo lokalna vest iz nekog udaljenog garnizona. To je promena cele vojne slike Evrope.

Foto: Министерство обороны Российской Федерации

Rusija pravi vojsku za period posle Ukrajine

Najopasniji deo ovog scenarija jeste ono što dolazi posle rata u Ukrajini.

Dok rat traje, veliki deo ruske vojske vezan je za ukrajinski front. Ali kada se taj front zaustavi, zamrzne ili zatvori nekim dogovorom, Moskva će imati hiljade i hiljade vojnika sa iskustvom, ogromnu ratnu infrastrukturu i potrebu da pokaže da nije iscrpljena.

U tom trenutku sever Evrope i Baltik mogu postati novo mesto pritiska.

To ne mora odmah značiti frontalni napad na NATO. Rusija može da krene korak po korak: vežbe, incidenti, preleti, pomorske provokacije, sabotaže kablova, pritisak na granice, gomilanje snaga, testiranje političke volje Alijanse.

Ali upravo tako počinju najopasnije krize. Ne velikom objavom rata, već proverom koliko je druga strana spremna da reaguje.

BONUS VIDEO