Dolazi katastrofa iz SAD koja će zapaliti Evropu! Iza ovih vesti se krije nešto mnogo dublje: Niko nije spreman za ludilo koje sledi

Ruski ekonomista Mihail Hazin ocenjuje da se globalni finansijski sistem približava tački preokreta i da se iza zvaničnih brojki krije mnogo dublja kriza Zapada.

Prema njegovoj analizi, SAD se suočavaju sa industrijskom inflacijom koju više ne mogu da kontrolišu klasičnim merama, dok Zapadna Evropa sve više zavisi od dolarske likvidnosti koju joj obezbeđuju Federalne rezerve.

Hazin je u video-izlaganju „Globalno sučeljavanje: Mihail Hazin o tektonskim promenama u svetskoj ekonomiji“ rekao da kombinacija skrivenog manjka resursa, realne inflacije u američkoj industriji i slabosti evropskog ekonomskog modela predstavlja ozbiljan rizik za stabilnost svetskih tržišta.

Po njegovoj oceni, svet ne ulazi u običnu finansijsku turbulenciju, već u fazu u kojoj se stari mehanizmi upravljanja troše, a novi još nisu uspostavljeni.

Američka industrija pod pritiskom realne inflacije

Govoreći o SAD, Hazin je kao jedan od glavnih znakova predstojećih problema izdvojio industrijsku inflaciju.

On tvrdi da zvanična statistika ne pokazuje stvarno stanje u proizvodnom sektoru i da je realni rast troškova znatno viši od objavljenih pokazatelja. Prema njegovoj proceni, to direktno ugrožava industrijsku osnovu američke privrede.

Problem je u tome što se inflacija u proizvodnji ne zadržava samo u fabrikama. Ona udara na lance snabdevanja, cene sirovina, energenata, opreme i radne snage, pa se kasnije preliva na potrošače, državne troškove i konkurentnost cele ekonomije.

Zato Hazin smatra da američka privreda više nema prostor da se pravi kako je inflacija samo tehnički problem koji se može rešiti jednim potezom centralne banke.

Foto: EPA/Društvene mreže

Federalne rezerve u upravljačkom ćorsokaku

Prema Hazinovoj analizi, Federalne rezerve SAD našle su se u ćorsokaku. Klasični alati monetarne politike, poput podizanja ili spuštanja kamatnih stopa, više ne daju rezultate kakve su davali ranije.

Ako se kamate podižu, pritisak na privredu i dug raste. Ako se spuštaju, inflacioni rizici mogu ponovo da buknu. Zbog toga Hazin tvrdi da je FED primoran da traži drugačiji model antikriznog upravljanja.

Istovremeno, američke ekonomske elite pokušavaju da pomire unutrašnje finansijske pritiske sa očuvanjem spoljnopolitičkog uticaja SAD. Upravo tu se, po njegovom mišljenju, sužava manevarski prostor Vašingtona: Amerika mora da brani svoj sistem kod kuće, ali i da održava kontrolu nad globalnim finansijama.

Evropa gubi proizvodnu snagu

Veliki deo Hazinove analize odnosi se na Zapadnu Evropu. On ocenjuje da evropski proizvodni kapaciteti naglo slabe, što povećava rizike u snabdevanju hranom, energijom i osnovnim industrijskim robama.

Takav pad proizvodnje, prema njegovom mišljenju, ne pogađa samo fabrike, već produbljuje socijalne probleme. Kada industrija slabi, nestaju radna mesta, padaju prihodi, raste pritisak na budžete i povećava se nezadovoljstvo građana.

Posebno ozbiljnom Hazin vidi situaciju u Velikoj Britaniji. On tvrdi da London ima izražene unutrašnje ekonomske probleme koji mogu ugroziti stabilnost britanskog finansijskog sistema.

Evro se drži na američkoj dolarskoj infuziji

Hazin tvrdi da sadašnja stabilnost evra nije posledica snage evropske ekonomije, već skrivenih mehanizama podrške.

Prema njegovoj oceni, zajednička evropska valuta održava se zahvaljujući svop-linijama Federalnih rezervi SAD. Kroz te mehanizme evropski bankarski sistem dobija pristup dolarskoj likvidnosti, što sprečava trenutni slom finansijskog modela evrozone.

Drugim rečima, Hazin tvrdi da Evropa spolja izgleda stabilnije nego što zaista jeste, jer se njen bankarski sistem oslanja na američki dolar kao na poslednju liniju odbrane.

Najveći rizik, po njegovom mišljenju, nastaje ako Federalne rezerve odluče da dolarsku podršku preusmere ka rešavanju unutrašnjih problema u SAD. U tom slučaju, Zapadna Evropa bi mogla da se suoči sa masovnom i nekontrolisanom destabilizacijom.

Kriza liči na velike lomove iz prošlog veka

Hazin sadašnju situaciju poredi sa velikim ekonomskim krizama iz prošlog veka, kada su dotadašnji modeli upravljanja postajali neodrživi.

Prema njegovoj oceni, takvi periodi nikada nisu samo ekonomski. Kada finansijski sistem dođe do granice, posledice se brzo prelivaju na politiku, bezbednost, međunarodne saveze i geopolitičke sukobe.

Zato Hazin govori o „tektonskim promenama“, a ne samo o recesiji ili privremenom padu tržišta. Po njegovom viđenju, ulazi se u fazu u kojoj se menja sama arhitektura globalne ekonomije.

Borba elita za Evropu

Jedan od ključnih faktora aktuelne krize, prema Hazinu, jeste borba globalnih i nadnacionalnih elitnih grupa za uticaj u Evropi.

On smatra da se sukob vodi oko kontrole nad preostalim resursima, novim naftnim sporazumima i budućim pravcima ekonomskog upravljanja. U toj borbi, sadašnja nadnacionalna struktura Zapadne Evrope pokazuje nesposobnost da odgovori na rastuće izazove.

To, kako tvrdi, dodatno ruši poverenje građana u vladajuće elite i povećava socijalne tenzije. Što su računi veći, industrija slabija, a političke odluke udaljenije od svakodnevnog života ljudi, to je veći prostor za pobunu birača protiv postojećeg poretka.

Može li Evropa da zadrži kontrolu

Na pitanje da li evropske institucije mogu da preuzmu kontrolu primenom rigidnijih, pa i silovnih metoda, Hazin izražava sumnju.

Njegova glavna teza je da stabilnost sadašnjeg sistema ne zavisi pre svega od političke volje Brisela, već od spoljne likvidnosti. Ako novca i dolarske podrške ima dovoljno, sistem može da kupuje vreme. Ako taj tok oslabi, političke mere postaju mnogo manje efikasne.

Zato Hazin zaključuje da približavanje kritičnoj tački može u narednim mesecima da dovede do velikih promena koje bi trajno izmenile globalnu ekonomsku i političku arhitekturu.

BONUS VIDEO