Putine, šta je ovo?! Šokantna vest o lideru Rusije zatresla svetske medije

Dve vodeće ruske agencije za istraživanje javnog mnjenja zabeležile su pad rejtinga predsednika Rusije Vladimira Putina, ali brojke ne pokazuju politički slom. Poverenje u ruskog lidera i dalje se kreće između 67 i 71 odsto, dok njegov rad odobrava oko dve trećine građana.

Prema istraživanju Fonda javnog mnjenja (FOM), sprovedenom od 10. do 12. jula, Putinu veruje 67 odsto ispitanika, dva procentna poena manje nego nedelju ranije. Istovremeno, 66 odsto građana ocenilo je da predsednik dobro obavlja svoj posao, dok je prethodne nedelje taj odgovor dalo 71 odsto ispitanika.

FOM je anketirao 1.500 punoletnih građana u 97 gradskih i seoskih naselja u 51 ruskom regionu. Pošto maksimalna statistička greška iznosi 3,6 odsto, nedeljni pad poverenja od dva procentna poena sam po sebi još ne predstavlja dokaz dubljeg preokreta raspoloženja u društvu.

I VCIOM zabeležio pad

Sličan pravac pokazuje i istraživanje Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM), sprovedeno od 6. do 12. jula.

Putinov rad odobrava 65,1 odsto ispitanika, što je pad od 0,9 procentnih poena za nedelju dana. Na direktno pitanje da li veruju ruskom predsedniku, potvrdno je odgovorilo 71 odsto građana, odnosno 1,3 procentna poena manje nego u prethodnom istraživanju.

VCIOM je istraživanje sproveo na uzorku od 1.600 punoletnih građana, kombinovanjem telefonskih razgovora i neposrednog anketiranja. Maksimalna greška iznosi 2,5 odsto, pa se i ovde radi o ograničenom pomeranju, a ne o dramatičnom padu podrške.

Gorivo postalo ozbiljan unutrašnji problem

Pad se događa u trenutku kada se Rusija suočava sa rastom cena i problemima na tržištu goriva, posebno osetljivim tokom letnje sezone, godišnjih odmora i pojačanih putovanja.

Benzin je od 30. juna do 6. jula poskupeo za 2,1 odsto, nakon rasta od 1,6 odsto prethodne nedelje. Od 7. do 13. jula rast je dodatno ubrzao na 2,3 odsto, prema podacima ruske državne statističke službe Rosstat.

Zbog toga se deo pada Putinovog rejtinga može povezivati sa problemima koji neposredno udaraju na kućne budžete i svakodnevni život građana. Ipak, ni FOM ni VCIOM u objavljenim rezultatima nisu utvrdili da je gorivo konkretan uzrok pada, pa takvu vezu treba posmatrati kao političko tumačenje, a ne kao zaključak samih anketa.

Putin daleko ispred Trampa i Makrona

Čak i posle pada, razlika između Putinovih brojki i rejtinga vodećih zapadnih predsednika ostaje ogromna.

Podrška predsedniku SAD Donaldu Trampu iznosi 37 odsto među svim punoletnim Amerikancima, dok je među registrovanim biračima na 40 odsto. Njegov rad ne odobrava 61 odsto ispitanika, pokazalo je istraživanje Vašington posta i Ipsosa sprovedeno od 8. do 13. jula.

Položaj predsednika Francuske Emanuela Makrona još je teži. Prema istraživanju Jugova, svega 19 odsto Francuza ima povoljno mišljenje o njemu, dok 75 odsto ima negativan stav. Druga istraživanja, u zavisnosti od načina postavljanja pitanja, stavljala su Makronovo poverenje ili zadovoljstvo njegovim radom između 21 i 26 odsto.

Pitanja u ruskim, američkim i francuskim anketama nisu potpuno ista, pa brojke ne mogu da se porede kao da su dobijene jednom metodologijom. Međutim, politička razlika je jasna: Putin i posle pada zadržava podršku kakvu Tramp nema, dok je njegovih 71 odsto poverenja brojčano gotovo jednako procentu Francuza koji imaju negativno mišljenje o Makronu.

Novi rezultati zato predstavljaju upozorenje za ruske vlasti, ali ne i signal gubitka kontrole. Rejting predsednika Rusije blago je skliznuo u trenutku ozbiljnih problema sa gorivom, dok ukupno poverenje ostaje na nivou koji većina zapadnih lidera trenutno može samo da poželi.

BONUS VIDEO