Svi gledaju u nebo i čekaju najgore! Šta je Putin ovo lansirao? Leti jezivom brzinom i zaobilazi sve PVO rakete, najgore se obistinilo

Rusija je pojačala upotrebu novih mlaznih verzija udarnih dronova „Geranj“, koje lete znatno brže, na većim visinama i mogu da menjaju putanju tokom napada.

Prema analizi Forbsa, modernizovani „Geranji“ razvijaju brzinu od 300 do 500 kilometara na sat, čime ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani (PVO) ostavljaju mnogo manje vremena za otkrivanje i obaranje.

Najveći problem za Kijev nije samo veća brzina. Za razliku od prvih verzija, koje su uglavnom letele unapred programiranom putanjom, pojedine nove letelice mogu da budu daljinski vođene, zaobiđu primećenu pretnju, promene pravac i izvedu manevar pre završnog udara.

Mobilne grupe više ne stižu da ih presretnu

Raniji „Geranj-2“, pokretan klipnim motorom i elisom, bio je sporiji i često je obaran mitraljezima sa mobilnih vatrenih položaja ili jeftinim ukrajinskim dronovima-presretačima. Takav sistem odbrane sada nailazi na ozbiljan problem jer pojedini ukrajinski presretači dostižu oko 300 kilometara na sat, dok nove ruske letelice mogu da budu znatno brže.

Portparol ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat rekao je da Rusija mlazne dronove koristi gotovo neprekidno i da se protiv nekih od njih više ne može računati na mobilne grupe i postojeće presretače.

Zbog toga ukrajinska PVO mora da koristi rakete, uključujući znatno skuplju municiju namenjenu obaranju aviona i krstarećih projektila. Time Moskva ne pokušava samo da probije odbranu već i da je finansijski iscrpi: relativno jeftiniji dron primorava Ukrajinu da troši ograničene zalihe raketa.

„Geranj-4“ menja pravac pri brzini do 500 kilometara na sat

Glavna novina je mlazni „Geranj-4“, napravljen tako da izdrži veća opterećenja i nagle manevre. Prema podacima Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, letelica u manevru leti između 300 i 400 kilometara na sat, dok najveća brzina može da dostigne 500 kilometara na sat.

Dron može da se podigne do približno 5.000 metara, što ga izbacuje iz dometa lakog pešadijskog naoružanja i većeg dela mobilnih vatrenih grupa. Navodni borbeni domet iznosi do 450 kilometara, a letelica može da ponese eksplozivno-fragmentacionu ili termobaričnu bojevu glavu mase 50 kilograma, kao i težu termobaričnu verziju od 90 kilograma.

Ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da su u pronađenim primercima otkrivena dva tipa kineskih turbomlaznih motora, dok su elektronski i upravljački sistemi slični opremi ugrađenoj u dronove proizvedene u ruskom kompleksu Alabuga.

Operater više nije samo posmatrač

Daljinsko upravljanje predstavlja jednu od najvažnijih promena u ruskoj taktici. Kamera i komunikacioni modem omogućavaju operateru da tokom leta dobija sliku, koriguje putanju, reaguje na pojavu ukrajinskog presretača i usmeri dron prema alternativnom prilazu cilju.

To znači da unapred određena ruta više nije jedina mogućnost. Ukoliko se na pravcu pojavi PVO ili presretač, operater može da naredi manevar, promeni visinu ili uvede letelicu u završni napad iz drugog ugla.

Analitičari Forbsa navode da nove verzije mogu da menjaju putanju, izvode izbegavajuće manevre i reaguju na pretnje, što ih čini znatno nepredvidljivijim od prvih „Geranja“.

Visoko iznad mitraljeza, zatim obrušavanje na cilj

Ruske snage su menjale i način izvođenja samih udara. Dronovi se podižu na visine od nekoliko kilometara, gde su vidljivi radarima, ali ostaju van efikasnog dometa mitraljeza i lakog naoružanja. Tek kada priđu ciljnom području, spuštaju se ili se naglo obrušavaju prema objektu.

Takav profil leta sužava vreme za poslednju reakciju ukrajinske odbrane. Mobilna grupa može da vidi dron na radaru ili dobije upozorenje o njegovom približavanju, ali možda neće imati oružje koje može da ga dostigne pre nego što počne završni napad.

Istovremena promena ruta dodatno otežava raspoređivanje presretača. Ukrajinska odbrana više ne može sa sigurnošću da računa da će letelica nastaviti istim koridorom kojim je prvobitno krenula.

Novi „Geranji“ sve bliži krstarećim raketama

Granica između udarnog drona i krstareće rakete postaje sve tanja. Mlazni pogon, brzina od nekoliko stotina kilometara na sat, velika bojeva glava i mogućnost promene putanje daju novim „Geranjima“ sposobnosti koje njihove prve verzije nisu imale.

Najveća letelica iz te porodice, „Geranj-5“, prema ukrajinskim podacima može da razvije oko 600 kilometara na sat, ponese bojevu glavu od 90 kilograma i pogodi cilj udaljen gotovo 1.000 kilometara. Za razliku od karakterističnog trouglastog oblika „Geranja-2“, novi model više podseća na klasičnu krstareću raketu.

Rusija je istovremeno počela da prilagođava lansirne položaje novim letelicama. Satelitski snimci baze Cimbulova u Orlovskoj oblasti pokazali su produžene lansirne šine namenjene većim mlaznim dronovima, dok je slična infrastruktura proširena i na prostoru nekadašnjeg aerodroma u Donjecku.

Cilj je da Ukrajina troši najskuplje rakete

Modernizovani „Geranji“ nisu neoborivi, ali menjaju računicu vazdušne odbrane. Spori dron koji može da bude uništen mitraljezom, lakim topom ili jeftinim presretačem predstavlja jedan problem. Letelica koja leti 500 kilometara na sat, menja pravac i ostaje na velikoj visini zahteva potpuno drugačiji odgovor.

Ukrajina zato mora da bira između propuštanja drona prema cilju i upotrebe rakete koja može da košta višestruko više od same letelice. Kada se mlazne verzije pomešaju sa velikim brojem starijih „Geranja“ i mamaca, PVO mora da prati svaki objekat i proceni koji nosi bojevu glavu, koji je samo lažna meta, a koji zahteva hitno lansiranje rakete.

U tome je suština nove ruske taktike: nije dovoljno samo poslati više dronova. Moskva ih sada ubrzava, podiže iznad dometa mobilnih grupa, daje im mogućnost manevrisanja i tera ukrajinsku odbranu da protiv njih koristi najvredniju municiju koju ima.

BONUS VIDEO