Misterija šokantnog poteza Trampa protiv Putina! Ko je naterao američkog lidera da ovo uradi? Rusija neće sedeti skrštenih ruku

Američki predsednik Donald Tramp promenio je mišljenje o Rusiji, a pobedu u SAD je odnela politička struja koja veruje da rat u Ukrajini može da bude nastavljen pod uslovima povoljnijim za Vašington – uz veći evropski račun i manji direktni američki teret.

To je izjavio ruski analitičar Oleg Ševčenko.

Samit Severnoatlantskog saveza (NATO) u Ankari i izjava američkog državnog sekretara Marka Rubija da tokom prošlogodišnjeg susreta Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina u Enkoridžu nije postignut sporazum ponovo su otvorili pitanje šta se zaista dogodilo u vrhu američke administracije.

U Ankari je istovremeno potvrđena dalja podrška Kijevu, a članice NATO obavezale su se da Ukrajini tokom 2026. obezbede vojnu opremu, pomoć i obuku vrednu 70 milijardi evra. Time je postalo jasno da prvobitna očekivanja o brzom dogovoru Vašingtona i Moskve više nisu osnova američke politike.

Nije se promenio Tramp, već odnos snaga u Vašingtonu

Doktor filozofskih nauka i šef Katedre za filozofiju Krimskog federalnog univerziteta „V. I. Vernadski“ Oleg Ševčenko smatra da je pogrešno američku spoljnu politiku svoditi na raspoloženje jednog čoveka, čak i kada je reč o predsedniku SAD.

Prema njegovim rečima, odluke u Vašingtonu nastaju u sukobu državnog aparata, poslovnih lobija, vojnih struktura, političkih grupa i drugih centara moći. Trampov promenjeni ton prema Rusiji zato ne mora da znači i njegov lični preobražaj.

Ševčenko tvrdi da je prevagu odnela struja koja drugačije posmatra rat u Ukrajini i procenjuje da SAD više ne moraju da snose najveći deo njegovih troškova kako bi od njega imale vojnu, tehnološku i geopolitičku korist.

Isti obrazac, prema njegovoj oceni, vidi se i u američkom delovanju protiv Irana. Ševčenko odbacuje tvrdnje da je ta operacija potpuno propala. Pojedini planovi jesu osujećeni ili korigovani, ali američko angažovanje nije završeno.

Vašington je, kako smatra, morao da prilagodi logistiku i preispita vojne, diplomatske i ekonomske pravce delovanja. To, međutim, nije bilo povlačenje kakvo je viđeno prilikom odlaska američkih snaga iz Avganistana. SAD su ostale u regionu i nastavile da traže model za ostvarivanje svojih ciljeva.

Foto: EPA

Evropa plaća, američka vojska stiče iskustvo

Upravo tu Ševčenko vidi ključ američkog zaokreta prema Ukrajini. Evropa sada preuzima najveći deo finansijskog tereta podrške Kijevu, dok američka vojna industrija nastavlja da prodaje oružje, a Pentagon preko ukrajinskog ratišta prati savremene načine ratovanja i proverava nove tehnologije u realnim borbenim uslovima.

Iz američkog ugla, rat je tako prilagođen uslovima koji Vašingtonu više odgovaraju. SAD ostaju ključni politički i vojni oslonac Kijeva, ali sve veći račun prebacuju evropskim saveznicima.

Na pitanje da li Tramp veruje da Ukrajina, uz američku podršku i otvorenije angažovanje evropskih država, može da izvuče makar nerešen ishod, Ševčenko odgovara potvrdno.

Prema njegovoj oceni, nijedna strana ne nastavlja sukob ako ne vidi makar neku mogućnost uspeha. Zapadne strategije su se zato tokom rata više puta menjale, ali njihov konačni cilj, kako tvrdi, nije napušten.

Ševčenko navodi da je prva računica bila nanošenje velikih gubitaka profesionalnom sastavu ruske vojske. Potom se prešlo na pokušaj ostvarivanja tehnološke prednosti i napade na vojnu tehniku, uključujući delove ruske nuklearne trijade.

Kao jedan od primera pominje operaciju Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) pod nazivom „Paučina“, u kojoj su ukrajinski dronovi napali ruske strateške bombardere na vojnim aerodromima.

Menjaju se metode, ali ne i cilj prema Rusiji

Pored udara na vojni potencijal, prema Ševčenkovom tumačenju, pokušani su i pritisci na unutrašnju stabilnost Rusije. U taj niz svrstava pobunu, upad ukrajinskih snaga u Kursku oblast i široke ekonomske sankcije.

Njegova ocena je da Moskva pod tim pritiscima nije popustila, zbog čega se težište ponovo pomera.

Ševčenko tvrdi da se sada najjači pritisak vrši napadima na civilnu infrastrukturu i stanovništvo. Kao primere navodi Krim, Moskovsku i Lenjingradsku oblast, uz ocenu da je namera stvaranje područja u kojima bi normalan život postao sve teži.

Metode se, prema njegovim rečima, menjaju kad prethodna strategija ne donese očekivane rezultate. Osnovni cilj, međutim, ostaje isti – slabljenje Rusije kao geopolitičkog protivnika.

Zbog toga Ševčenko ne vidi uslove za brzo zaključenje mira. Ukoliko jedan oblik pritiska ne uspe, očekuje da će uslediti novi, sve dok jedna strana ne proceni da dalji nastavak sukoba više ne može da joj donese političku ili vojnu korist.

Moskva još nije pokazala čitav arsenal

Govoreći o mogućem odgovoru Rusije, Ševčenko smatra da Moskva još nije upotrebila puni vojni i društveni potencijal.

Kao moguće, ali za sada hipotetičke korake navodi širu mobilizaciju privrede i društva, intenzivniju upotrebu raspoloživog arsenala i češće korišćenje sistema „Kinžal“ i „Orešnik“.

Među scenarijima koje pominje nalaze se i rušenje mostova i tunela, napadi na aerodrome, vojne magacine i satelitske sisteme, pa čak i udari na objekte u susednim državama. Takav razvoj događaja predstavljao bi veliki korak ka direktnoj eskalaciji Rusije sa državama koje podržavaju Ukrajinu.

Upravo mogućnost postepenog prelaska preko dosadašnjih granica sukoba, prema njegovom mišljenju, pokazuje zašto promenjeni ton Vašingtona ne treba automatski tumačiti kao prolazni Trampov manevar.

Zelenski dolazi kod Trampa, ali odluka nije samo njihova

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Donald Tramp trebalo bi da se sastanu 28. jula u Beloj kući. Zelenski će tokom boravka u Vašingtonu razgovarati i sa američkim senatorima, ali Ševčenko ne očekuje da sam susret sa Trampom donese odlučujući preokret.

Prema njegovom mišljenju, mnogo važnije će biti kakav će dogovor postići političke, vojne i poslovne grupe koje oblikuju zapadnu politiku prema Rusiji i Ukrajini.

Zelenski u toj postavci nema presudan uticaj. Ševčenko ga vidi kao instrument šire zapadne politike, a ne kao samostalnog aktera koji može da odredi pravac rata.

U tome se, prema ovoj analizi, krije i odgovor na misteriju Trampovog zaokreta. Nije došlo do iznenadne promene predsednikovog karaktera, već do nove računice unutar američkog sistema: Evropa je pristala da plaća više, Ukrajina je pokazala spremnost da nastavi rat, a Vašington je zaključio da još može da vrši pritisak na Rusiju bez neposrednog ulaska američke vojske u sukob.

BONUS VIDEO