Šok! Putin od Erdogana ovo nije očekivao: Tri turska udara odjeknula Moskvom - najgora vest je upravo stigla direktno iz Ankare

Turska je poslednjih dana povukla nekoliko poteza koji su izazvali ozbiljno nezadovoljstvo Moskve - od najavljenog transfera američkog oružja Ukrajini, preko zahteva za obustavu napada na brodove u Crnom moru, do naglog smanjenja uvoza ruske nafte.

Za Kremlj je posebno neprijatno što sve dolazi iz Ankare, sa kojom je Moskva poslednjih godina, a naročito od početka rata u Ukrajini, nastojala da održi veoma bliske i pragmatične odnose.

Prema navodima ukrajinskih i ruskih izvora, preko Turske bi Ukrajini trebalo da stigne velika količina američkog naoružanja, među kojim su i rakete ATACMS dometa oko 300 kilometara, kao i raketni sistemi i municija koja je Kijevu preko potrebna u trenutku kada ruska vojska pojačava udare na energetsku infrastrukturu.

Istovremeno, Ankara je pozvala Rusiju i Ukrajinu da uvedu moratorijum na napade na brodove u Crnom moru, što je Moskva odbacila.

Kao dodatni problem za Rusiju pojavili su se podaci o snažnom padu turskog uvoza ruske nafte, posebno preko crnomorskih luka. Prema navodima iz teksta, smanjenje je dostiglo gotovo milion tona.

Moskva traži objašnjenje zbog američkog oružja

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je objašnjenja od SAD i Turske zbog najavljenih isporuka američkog oružja Ukrajini preko turske teritorije.

Moskovske Vedomosti pišu da bi transfer mogao da bude obavljen posredstvom turskih, američkih i bugarskih privatnih vojnih kompanija.

Foto: Shutterstock

Ukrajinski portal Militarnji navodi da bi Kijev trebalo da dobije 70 američkih balističkih raketa M39 ATACMS, 12 lansera M270 MLRS, čak 2.524 nenavođene artiljerijske rakete M26 kalibra 227 milimetara sa kasetnim bojevim glavama, kao i 47.000 kasetnih artiljerijskih granata M509A1 kalibra 203 milimetra za samohodne topove 2S7 Pion i M110.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je da bi takav potez mogao ozbiljno da se odrazi na odnose Moskve sa Vašingtonom i Ankarom.

Prema njenim rečima, Rusija smatra da su okolnosti i uslovi eventualnog transfera velike količine američkog naoružanja Ukrajini preko Turske „kontraproduktivni“ i da ne doprinose postizanju mira.

Moskva istovremeno tvrdi da nova isporuka neće promeniti odnos snaga na frontu, ali otvoreno upozorava da bi mogla dodatno da naruši rusko-turske odnose.

Ankara pravi razliku između turskog i američkog oružja

Iz Turske, međutim, stiže nešto drugačije objašnjenje.

Turska stručnjakinja za međunarodnu bezbednost Džanan Terdžan izjavila je za TASS da Ankara ne planira da Ukrajini šalje oružje koje je proizvedeno kao tursko naoružanje.

Postoji, međutim, važan izuzetak.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima, to se ne odnosi na oružje koje je ranije isporučeno Turskoj ili je na njenoj teritoriji proizvedeno na osnovu licencnih sporazuma sa SAD.

Terdžan smatra da najavljeni transfer treba posmatrati u kontekstu vojne pomoći Ukrajini od 70 milijardi dolara koju je NATO odobrio na nedavnom samitu.

Ona navodi i da su SAD tokom rata sa Iranom značajno istrošile sopstvene zalihe municije, zbog čega bi korišćenje oružja koje se već nalazi u Turskoj predstavljalo način da se Kijevu pomogne bez dodatnog pražnjenja američkih skladišta.

Novi sukob oko Crnog mora

Još jedan spor otvoren je nakon što je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan pozvao na moratorijum na napade na brodove u Crnom moru.

Moskva je taj predlog odbila.

Marija Zaharova ocenila je da je turska inicijativa „nepotpuna“ i da bi od nje korist imala pre svega Ukrajina, kojoj bi takav dogovor, prema ruskom tumačenju, omogućio predah.

U Moskvi veruju da je sama ideja potekla iz Kijeva, dok Ankara nastupa kao posrednik.

Razlog za nervozu Rusije je i ukrajinski izvoz žita.

Gotovo 70 odsto ukrajinskog izvoza žitarica ide morskim putem, a prihodi od tog izvoza predstavljaju jednu od važnijih stavki za ukrajinsku ekonomiju.

Rusija je upravo poslednjih dana pojačala napade na ukrajinske brodove i lučku infrastrukturu na Crnom moru, kao i na luke na Dunavu preko kojih Kijev izvozi žito.

Ruska politikološkinja Karine Gevorkjan ocenila je za portal Ura.ru da je cilj turskog predloga slabljenje ruske pozicije u zapadnom delu Crnog mora.

Prema njenom tumačenju, Ankara želi da Moskva obustavi udare na ukrajinske luke, čime bi ruski pritisak na pomorske trgovačke pravce Ukrajine bio umanjen.

Gevorkjan ide i korak dalje i tvrdi da bi Turska mogla da ima plan da prolaz kroz Bosfor i Dardanele zatvori i za ruske trgovačke i civilne brodove.

U ovom trenutku, kako navodi portal, ograničenja se odnose na ruske ratne brodove.

U Moskvi sada gledaju i ka „muslimanskom NATO-u“

Sve to dešava se dok ruski analitičari sa sve većom pažnjom prate vojno približavanje Turske, Pakistana i Saudijske Arabije.

RIA Novosti taj potencijalni savez naziva „muslimanskim NATO-om“, dok se u ruskim analizama sve češće postavlja pitanje da li je reč o potpuno samostalnom projektu Ankare, Islamabada i Rijada ili o strukturi koja bi u određenoj meri mogla da bude povezana sa američkim interesima.

U Moskvi se razmatra i kakve bi posledice takav savez mogao da ima po ruski uticaj na Bliskom istoku.

Pojedini ruski mediji idu toliko daleko da postavljaju pitanje da li bi vojno i tehnološko povezivanje tih država u budućnosti moglo da otvori mogućnost da Turska, poput Saudijske Arabije, dođe bliže kapacitetima potrebnim za razvoj nuklearnog oružja.

Za sada je reč o spekulacijama ruskih analitičara, ali sama činjenica da se takvi scenariji sve češće razmatraju pokazuje koliko se u Moskvi pažljivo prati svaki novi potez Ankare.

Ruski provladini mediji ocenjuju da bi stvaranje takvog vojnog saveza moglo da promeni geopolitičku arhitekturu Bliskog istoka.

Za Moskvu je glavno pitanje, međutim, mnogo jednostavnije: koliko bi novo jačanje Turske i njenih regionalnih saveznika moglo dodatno da potisne Rusiju iz regiona i smanji njen politički i vojni uticaj.

Upravo zato se poslednji potezi Erdogana u Moskvi više ne posmatraju kao pojedinačni nesporazumi. Oružje za Ukrajinu, pritisak oko Crnog mora, pad kupovine ruske nafte i novo vojno povezivanje Ankare u regionu počinju da se sklapaju u znatno neugodniju sliku za Kremlj.

BONUS VIDEO