Horor vesti! Iran odlučio da gađa srpski komšiluk i celu Evropu: Ove države će biti zasute balističkim raketama, spisak je jeziv

Iran razmatra napade na američke vojne objekte u Evropi, uključujući ciljeve u Bugarskoj i na Kipru.

Iran će povući takav potez ukoliko predsednik SAD Donald Tramp odluči da ponovo eskalira rat i naredi udare na iransku infrastrukturu, tvrde izvori bliski vlastima u Teheranu za Fajnenšel tajms.

- Ako SAD odu predaleko, Iran će se braniti po svaku cenu, izaći će izvan regiona i napasti i Evropu - rekao je jedan od izvora, navodeći da Teheran u slučaju novog američkog napada ne namerava da postavlja bilo kakva ograničenja svom odgovoru.

Dva izvora upoznata sa razmatranjima unutar iranskog sistema tvrde da su vojne strukture već procenjivale mogućnosti za napade na američke objekte u jugoistočnoj Evropi.

Posebno se pominje Bugarska, koja je prošlog meseca odobrila privremeno raspoređivanje američkih aviona-tankera u vojnoj bazi Bezmer. Parlament u Sofiji dozvolio je dolazak do osam aviona KC-135 i najviše 250 američkih vojnika od 24. jula do 1. oktobra.

Foto: Shutterstock

Iran je još tada upozorio Bugarsku da bi korišćenje njene teritorije za američke vojne operacije protiv Teherana moglo da bude protumačeno kao saučesništvo u napadima. Bugarske vlasti odgovorile su da sa njihove teritorije neće biti korišćeno ofanzivno naoružanje i da zemlja ne postaje učesnik rata.

Na spisku i Kipar, razmatrani čak i kablovi u Ormuskom moreuzu

Još jedan izvor naveo je da se među mogućim metama nalazi i Kipar, gde Britanija ima vojnu bazu Akrotiri.

Ta baza već je pogođena početkom marta, kada je dron iranske proizvodnje udario u pistu i izazvao manju štetu. Kiparski zvaničnici tada su naveli da je najverovatnije bio lansiran iz Libana, sa područja pod uticajem Hezbolaha, a ne direktno iz Irana.

Foto: Shuterstock

Iranske snage, prema Fajnenšel tajmsu, odvojeno su proučavale i mogućnost udara na podmorske optičke kablove u Ormuskom moreuzu ukoliko dođe do nove velike eskalacije.

Takva razmatranja pokazuju koliko je atmosfera u Teheranu zaoštrena. Izvori britanskog lista tvrde da sve veći broj ljudi unutar iranskog državnog i vojnog vrha više ne razmišlja o nastavku rata kao o pitanju „da li“, već „kada“.

Pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza praktično su zastali. Tramp je u utorak dodatno presekao spekulacije o novom dogovoru porukom da sa Iranom „nema razgovora niti pregovora koji su u toku ili zakazani“.

Tvrdolinijaši preuzimaju vrh bezbednosnog sistema

Promene unutar iranskog vrha dodatno ukazuju na zaoštravanje kursa.

Vrhovni vođa Irana ajatolah Modžtaba Hamnei postavio je Mohsena Rezaija, nekadašnjeg komandanta Iranske revolucionarne garde, za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i svog predstavnika u tom telu. Rezai je time postao jedna od ključnih figura koje će odlučivati o daljem toku sukoba i mogućim pregovorima sa SAD.

Rezai je Iranskom revolucionarnom gardom komandovao od 1981. do 1997. godine, uključujući najveći deo rata Irana i Iraka, a poznat je kao predstavnik tvrdog krila iranskog sistema.

Fajnenšel tajms ocenjuje da njegovo jačanje pokazuje da su ljudi koji zagovaraju tvrđi odgovor dobili još veću težinu, dok izgledi za brz diplomatski dogovor postaju sve slabiji.

Jedan izvor opisao je poruku koju Teheran sada šalje Vašingtonu veoma slikovito:

- Iran šalje jasnu poruku da, ako SAD ne postignu dogovor sa Galibafom, moraće da imaju posla sa Rezaijem. Poruka je: ‘Nemojte da radite ludosti, jer smo mi luđi od vas’.

Garda najavljuje rat daleko izvan Bliskog istoka

Iranska revolucionarna garda već je upozorila da bi u slučaju novog sukoba velikih razmera Teheran mogao da promeni dosadašnji obrazac odgovora.

Iran je tokom prethodnih faza rata uglavnom napadao američke vojne objekte, energetsku infrastrukturu i druge mete na Bliskom istoku. Sada se, prema izvorima, razmatra mogućnost širenja udara na mnogo udaljenije ciljeve.

Sidart Kaušal, istraživač londonskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, ocenio je da je iranska pretnja Evropi „stvarna, ali ograničena“.

Prema njegovoj proceni, Iran bi protiv američkih objekata u južnoj i jugoistočnoj Evropi mogao da upotrebi balističke rakete srednjeg dometa, uključujući rakete porodice Šahab, ali bi njihova sposobnost da na većim udaljenostima nanesu ozbiljnu štetu bila ograničena.

„Ako udare našu infrastrukturu, rat može stići do Evrope“

Izvori bliski iranskim vlastima naglašavaju da će razmere mogućeg odgovora zavisiti od poteza Vašingtona.

Jedan od njih tvrdi da se već priprema plan za dalje širenje rata ukoliko Tramp sprovede ranije pretnje da će gađati iransku infrastrukturu.

Američki predsednik prošlog meseca zapretio je da će SAD uništiti iranski most ili elektranu svaki put kada Iran napadne brod u Ormuskom moreuzu.

Teheran, prema drugom izvoru, u takvoj situaciji ne bi sebi postavljao granice.

- Ako SAD odu predaleko, Iran će se braniti po svaku cenu, izaći izvan regiona i napasti i Evropu - rekao je on.

Iran je već pokazao da pokušava da gađa ciljeve veoma udaljene od svojih granica.

Posle početka američko-izraelskog rata protiv Irana u februaru, Vašington je optužio Teheran da je ispalio više projektila prema Dijego Garsiji, zajedničkoj američko-britanskoj vojnoj bazi u Indijskom okeanu udaljenoj oko 4.000 kilometara. Nijedan od tih projektila nije stigao do cilja.

Turska je tokom marta više puta saopštavala da je NATO protivvazdušna odbrana presrela balističke rakete lansirane iz Irana koje su se kretale prema turskom vazdušnom prostoru.

Istog meseca pogođena je britanska baza Akrotiri na Kipru. Zapadni bezbednosni izvori procenili su da je iranski dron najverovatnije lansirao Hezbolah iz Libana, što je pokazalo i drugi način na koji bi Teheran mogao da proširi sukob bez neposrednog lansiranja sa sopstvene teritorije.

Napad u Jordanu kao upozorenje Evropi

Iran je tokom leta izveo i niz raketnih napada na američke snage u Jordanu. U jednom od najtežih napada američka vojska saopštila je da su dvojica njenih pripadnika poginula, dok se treći vodio kao nestao.

Izvori Fajnenšel tajmsa taj udar vide kao posebno važan dokaz da iranske sposobnosti za napade na većim udaljenostima postaju ozbiljnije.

- To je bila i poruka Evropi: možete da dobijete rakete, zato bi trebalo da znate kakav stav zauzimate u ovom ratu - rekao je izvor blizak iranskim vlastima.

Prema njegovim rečima, velika greška Vašingtona, poput udara na ključnu iransku infrastrukturu, mogla bi da promeni geografiju čitavog sukoba.

- Veoma velika greška, poput napada na našu infrastrukturu, mogla bi da dovede do toga da rat izađe iz regiona i stigne do Evrope - rekao je on.

Upravo to je sada najveća pretnja sadržana u iranskim razmatranjima: Teheran više ne govori samo o američkim bazama na Bliskom istoku. Ako rat ponovo eksplodira punom snagom, američki vojni objekti na evropskom tlu prvi put otvoreno ulaze u računicu mogućeg iranskog odgovora.

BONUS VIDEO