Muk u Briselu! Evropske elite iznenada pale na kolena i mole Putina za milost: Znate li zašto su panično obnovili kontakt sa Moskvom?

Evropu pred dolazak zime sve ozbiljniji problemi sa zalihama energenata guraju ka obnavljanju dijaloga sa Rusijom, ocenio je američki politički i ekonomski komentator Pol Krejg Roberts,

Kako on navodi, evropska skladišta gasa trenutno su popunjena znatno slabije nego što je uobičajeno za ovo doba godine.

- Glavni razlog zbog kojeg Evropljani govore o obnavljanju mirovnih pregovora sa Rusima jeste to što nam leto odlazi, dolazi jesen, a zatim zima, dok su evropske zalihe goriva izuzetno male. Oni nemaju goriva da preguraju zimu. Zato im je potrebno ukidanje američkih sankcija na kupovinu ruske nafte - rekao je Roberts.

Njegova dramatična procena dolazi u trenutku kada energetska računica za predstojeću zimu zaista postaje sve neprijatnija za Evropu.

Skladišta gasa u Evropi trenutno su popunjena oko 61 odsto, dok petogodišnji prosek za ovaj deo godine iznosi približno 78 odsto. Istovremeno je evropska referentna cena gasa skočila na najviši nivo od januara 2023. godine, dok problemi sa isporukama tečnog prirodnog gasa dodatno otežavaju punjenje skladišta.

Još u julu direktor norveškog Ekvinora upozorio je da Evropa verovatno neće uspeti da dostigne ni cilj od 80 odsto popunjenosti skladišta pre zime. Tada su zalihe bile na svega 54 odsto.

Roberts: Nemačka industrija se ruši

Roberts smatra da energetski problem više nije samo pitanje računa za gas i grejanje, već da udara direktno u industrijsku osnovu Evropske unije.

Posebno je izdvojio Nemačku, tvrdeći da je odricanje od jeftinijih ruskih energenata ostavilo ozbiljne posledice po najveću evropsku privredu.

-  Nemačka industrija doživljava krah. Pre samo nekoliko dana pročitao sam, i ne razumem kako to može da bude istina, da gube 30.000 radnih mesta u industriji svakog meseca. Znate, nemačka industrija je osnova evropske ekonomije. Ako nemačka industrija doživljava krah, onda ga doživljava i Evropa - rekao je Roberts.

Brojka od 30.000 radnih mesta mesečno koju je Roberts pomenuo predstavlja njegov navod, ali zvanični podaci svakako pokazuju ozbiljan pad zaposlenosti u nemačkoj industriji.

Prema analizi kompanije Ernst i Jang, nemačke industrijske kompanije imale su na kraju prvog kvartala ove godine 127.300 zaposlenih manje nego godinu ranije, što predstavlja pad od 2,3 odsto. Od 2019. godine nemačka industrija izgubila je ukupno oko 341.500 radnih mesta.

Posebno je teško pogođena automobilska industrija. Do kraja prve polovine 2026. broj zaposlenih u tom sektoru pao je na oko 691.500, najniži nivo od 2005. godine. Za samo godinu dana nestala su 42.300 radna mesta.

Pred zimu sve manje prostora za grešku

Energetski problem Evrope ove godine dodatno je otežan poremećajima na svetskom tržištu gasa.

Zbog sukoba na Bliskom istoku i problema sa transportom preko Ormuskog moreuza smanjena je dostupnost tečnog prirodnog gasa, dok se Evropa istovremeno više ne može osloniti na količine ruskog gasa kojima je raspolagala pre rata u Ukrajini.

Agencija Evropske unije za saradnju energetskih regulatora još u julu procenila je da bi uvoz tečnog prirodnog gasa morao da bude oko 13 odsto veći nego 2025. godine kako bi skladišta dostigla cilj od 90 odsto pre zime.

Drugim rečima, Evropa u novu grejnu sezonu ulazi sa mnogo manjom rezervom nego prethodnih godina.

Stub: Vreme je da Evropa razgovara sa Moskvom

Istovremeno sa sve većom energetskom neizvesnošću, u Evropi se ponovo otvara tema direktnog dijaloga sa Rusijom.

Predsednik Finske Aleksander Stub poručio je da evropske države moraju da imaju sopstvene kanale komunikacije sa Moskvom, naročito ukoliko američka politika prema Rusiji ne bude odgovarala evropskim interesima.

Stub smatra da bi upravo države koje se graniče sa Rusijom mogle da odigraju važnu ulogu u ponovnom uspostavljanju kontakata, ali priznaje da među evropskim državama još ne postoji jedinstven stav o tome kako bi dijalog trebalo da izgleda.

On je još u junu otvoreno rekao:

„Mislim da bi trebalo da razgovaramo sa Putinom.“

Takve poruke predstavljaju vidljiv zaokret u odnosu na period kada je veliki deo evropskih država praktično zatvorio direktne političke kanale sa Moskvom.

Moskva poručuje: Mi ćemo birati uslove

Rusija, međutim, stavlja do znanja da eventualni povratak Evrope za pregovarački sto ne znači automatski i povratak na odnose koji su postojali pre rata.

Ruski ambasador u Helsinkiju Pavel Kuznjecov poručio je da će Moskva sama odlučivati sa kim će obnavljati odnose i pod kojim uslovima, uz insistiranje na ruskim nacionalnim interesima.

Roberts zato predstojeću zimu vidi kao trenutak u kojem bi energetska realnost mogla da bude jača od političkih odluka donetih prethodnih godina.

Evropa je od početka rata radikalno smanjila zavisnost od ruskih energenata i povećala oslanjanje na tečni prirodni gas i druge dobavljače, ali u leto 2026. ulazi u završnicu punjenja skladišta sa zalihama znatno ispod višegodišnjeg proseka.

A upravo dok se približava grejna sezona, prvi evropski lideri ponovo javno izgovaraju ono što je još nedavno bilo politički gotovo neprihvatljivo - Evropa mora ponovo da razgovara sa Moskvom.

BONUS VIDEO