Da li je ovo mogući početak rata Rusije i NATO-a?! „Zeleni čovečuljci“ na prvoj liniji

Poseta šefa CIA Moskvi otvorila pitanje: Da li Rusija planira da testira NATO?

 Zapadni analitičari ne očekuju nužno masovnu invaziju. Scenario koji ih zabrinjava mnogo je drugačiji: mali, munjevit i dovoljno nejasan udar koji bi Alijansu primorao da u nekoliko sati odluči da li je spremna da uđe u direktan sukob sa Rusijom.

Prema navodima zapadnih medija, Retklif je ove nedelje boravio u Moskvi, gde je jedna od glavnih tema navodno bilo upozorenje protiv bilo kakve ruske eskalacije prema članicama NATO-a, posebno na Baltiku.

„Politiko“ je, pozivajući se na izvor upoznat sa putovanjem direktora CIA, objavio da je jedna od ključnih poruka Moskvi bila vezana upravo za moguću eskalaciju u baltičkim državama.

Letonija, Litvanija i Estonija smatraju se posebno osetljivim delom istočnog krila NATO-a. Sve tri države graniče se sa Rusijom ili njenim neposrednim vojnim prostorom, a njihova mala teritorija ostavlja znatno manje prostora za klasično vojno povlačenje i organizovanje protivudara.

Jedan grad stalno se pominje

U zapadnim analizama posebno mesto zauzima estonska Narva, grad uz samu rusku granicu sa velikim brojem stanovnika koji govore ruski.

Poslednjih meseci na Telegramu su se, prema navodima iz teksta, pojavljivali kanali koji zagovaraju stvaranje takozvane „Narvske Narodne Republike“.

Upravo tu počinje jedan od hipotetičkih scenarija koji zabrinjava zapadne bezbednosne krugove.

Moskva bi, prema takvim analizama, mogla da iskoristi incident ili provokaciju kao opravdanje za intervenciju. Pominje se čak i mogućnost operacije pod lažnom zastavom, nakon koje bi za stradanje lokalnog stanovništva ruskog porekla bile optužene estonske snage.

Važno je naglasiti da je reč o hipotetičkom scenariju zapadnih analitičara, a ne potvrđenom ruskom planu.

Povratak „zelenih čovečuljaka“?

Sledeći korak mogao bi, prema ovoj teoriji, da podseća na događaje na Krimu 2014. godine.

Tada su se pojavili naoružani vojnici u uniformama bez državnih oznaka, koji su dobili nadimak „zeleni čovečuljci“. Moskva je kasnije priznala da su među njima bile ruske snage.

Džastin Bronk, viši naučni saradnik britanskog instituta RUSI, smatra da eventualni ruski potez na Baltiku ne bi morao ni približno da bude razmera operacije na Krimu.

– Upad na Baltik ne bi morao da bude vojna operacija obima kao zauzimanje Krima – rekao je Bronk.

Umesto pokušaja zauzimanja čitave države ili čak velikog grada, scenario bi mogao da podrazumeva zauzimanje veoma malog dela teritorije.

BONUS VIDEO: